Razgovor:Dragoljub Mihailović/Arhiva 3
Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
Arhiva 2 | Arhiva 3 | Arhiva 4 |
Pristrasnost
Molim vas da se uvod pod hitno promeni ili prepravi. Uočena je pristrasnost jer nije šire sagledana slika. Pominje se da je već 1941. okrenuo isključivo borbi protiv Partizana, a nikako nemaca. Istorijski netačno. Za referencu se uzima sastanak koji ne dokazuje ništa osim zaključaka sa sastanka. Nakon toga se kaže da je postepeno prelazio ka nemcima što takođe nije tačno. On je u delu rata sarađivao pre svega sa Italijanima i pred sam kraj rata sa Nemcima (mada sve su to diskutabilne stvari). Ali ono što je najgore pominje se da je zbog toga izgubio podršku zapadnih sila što apsolutno nije tačno ili bar nije u velikoj meri. Za referencu se uzima knjiga Joce Tomaševića izrazitog komuniste koji je i pre odlazaka nemaca bio glavni u likvidaciji "izdajničkih elemenata" u Srbiji, a ne i u borbi protiv Nemaca. Sticajem okolnosti jureći izdajice je bio ranjen od Nemaca pa je kao postao neki heroj. Molim vas da se neko pozabavi ovim, jer nije korektno.--Bobik (razgovor) 09:01, 22. jul 2015. (CEST)
Uvod je sasvim korektan. Citiram: Međutim, već krajem 1941. većinu svojih aktivnosti usmerio je na uništenje partizana, odustajući od otvorene borbe protiv Sila osovine. Na tom sastanku sa Nemcima (koji je izmolio sam Mihailović) nije došlo ni do kakvog sporazuma jer Nemcima Mihailović u tom trenutku nije bio potreban (ako nije bilo jasno, da ponovim: Mihailović je tražio pomoć od Nemaca i da to ostane tajna). Taj susret je bitan jer je Mihailović otkrio ko su mu najveći neprijatelji (i da Nemce ne želi da napada). Jozo Tomašević je ceo Drugi svetski rat proveo u Americi, o čemu ti pričaš? Inače od 359. strane njegove knjige, preko 364. na kju vodi reference, zaključno sa citiranjem govora samoga Vinstona Čerčila na strani Razlog zbog kojeg smo prestali snabdijevati Mihailovića oružjem i uskratili mu podršku je jednostavan. On se nije borio protiv neprijatelja, štoviše, neki su njegovi potčinjeni sklapali nagodbe s neprijateljem na stranici 470. pa sve do 488. piše kako je Mihailović gubio pomoć saveznika. Domaći prevod tog teksta je ovde-- Bojan Razgovor 15:48, 22. jul 2015. (CEST)
Draža Mihailović nikada nije, niti mu je padalo napamet da sarađuje sa Nemcima. Ne treba se oslanjati na komunističku propagandu, već isključivo na nepristrasne istorijske činjenice. 93.87.132.37 (razgovor) 10:44, 22. mart 2021. (CET)
Fotografije u članku
Čitajući članak, koji već poprima pristoju formu, primećujem da u njemu trenutno ne postoji niti jedna fotografije saradnje četnika sa okupatorima. Ima gomila fotografija samog Mihailovića, ali ne treba se ceo članak svesti na to. On je ipak bio ministar, veoma je pažljivo radio na svojoj javnom slici, i slikao se isključivo u promotivne svrhe sa narodom i predstavnicima zapadnih misija. Posebno mu je poznat onaj serijal fotografija sa belim šalom, iz kojeg imamo čak dve fotografije u članku, uključujući i vodeću.[1][2]
Sve je to lepo i krasno, treba koristiti i njegove promotivne fotografije, ali takođe treba prikazati i ono što čini suštinu njegovog političkog i vojnog delovanja, što je nastojao pošto-poto da sakrije, ali je ipak ostalo veoma dobro dokumentovano. Zato predlažem da se u članak ubaci bar neka fotografija iz ove kategorije, radi uravnoteženog prikaza.[3] --Mladifilozof (razgovor) 22:33, 2. oktobar 2015. (CEST)
- Ne kontam. Šta hoćeš da ubaciš?--Slobodni umjetnik (razgovor) 23:29, 2. oktobar 2015. (CEST)
Potrebno uneti zahtev za referencu
U delu Zanimljivosti, kada se govori o filmu Četnici, borbena gerila, na kraju stoji rečenica:
- Britanci su sa promenom svoje zvanične politike ovaj film prikazivali bez uvodne špice pod imenom Partizani.
Ovde najmanje što se može je uneti zahtev da autor za ovakvu tvrdnju (ili ko već) navede relevantnu referencu iz britanskih izvora, budući da je neistinita.
1. U Britaniji je film prikazivan od prvog dana pod nazivom Podzemlje / Underground.
2. Film nije mogao biti prikazivan pod nazivom „Partizani“, jer je glavni lik u filmu Draža Mihailović / Draja Mihailovic, u filmu nema ni pomena o partizaima,... kroz ceo film se govori o "četnicima", te tako drug TitA ostaje bez holivudskog filma. Uzgred, kada se nešto ovako piše iz glave, nije loše prethodno pogledati film, nije pod autorskim pravima. - pozdrav svima, ninam — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je anonimni korisnik 109.121.61.254 (razgovor) 05:20, 10. novembar 2017.
Termini koji se koristi u vezi smrti Dragoljuba Mihailovića
Ne postoji nijedan pouzdan dokaz o načinu na koji je ubijen Mihailović, tako da je pogrešno koristiti termin "streljan". Nepoznato je da li je Mihailović streljan iz puške, ili je zaklan, bačen u kreč, u reku itd.. A termin "streljan" je ustvari jedini termin koji se koristi u svim tekstovima i raspravama o smrti Draže Mihailovića na internetu, pa tako i na Vikipediji, kao da je to nešto sasvim normalno i nešto što se ne dovodi u sumnju. Isto tako, termin "sahranjen na nepoznatom mestu" je takođe pogrešan. Ne postoji dokaz da je Mihailović sahranjen. Naravno, svakome ko je objektivan (ili se bar trudi da to bude) jasno je zašto se uporno forsiraju ovi termini. Tako da umesto "streljan je i sahranjen na nepoznatoj lokaciji. Grob Mihailovića do danas nije pronađen" i slične fraze, pravilnije je pisati "Ubijen je na nepoznatoj lokaciji. Do danas posmrtni ostaci nisu pronađeni."— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Romanijars (razgovor • doprinosi)
- Koji su dokazi da je ubijen, odnosno da je smrtna presuda streljanjem izvršena?--Tajga (razgovor) 21:19, 29. novembar 2018. (CET)
- Novine Borba su 18. jula 1946. objavile da je streljan. -- Bojan Razgovor 05:30, 1. decembar 2018. (CET)
Napomene
Nema potrebe da se ista napomena ponavlja više puta. Može da se reši {{sfn}} šablonom. --Lotom (razgovor) 00:14, 17. novembar 2019. (CET)