Razgovor:Elektrotehnika
| Ovo je stranica za razgovor na kojoj možete da predlažete izmene u vezi sa člankom. | |||
| Pravila sadržaja
|
||
 | Elektrotehnika je naveden kao vitalni članak nivoa-4 u tematskoj grupi: Tehnologija. Ako ga možete poboljšati, molimo vas da to uradite. Ovaj članak je ocenjen kao Start-klasa. |
Razvoj elektrotehnike kao zasebnog studijskog programa
urediDugo su se studije elektrotehnike vodile kao zaseban odsek na fakultetima za fiziku. Tek krajem XIX veka univerziteti su počeli da osnivaju fakultete elektrotehnike. Prvi je bio Tehnički univerzitet u Darmštadu, Nemačka, koji je osnovao prvi fakultet elektrotehnike 1882. godine u svetu. 1885. godine osnovan je na Univerzitetskom koledžu London kao prvi takve vrste u Ujedinjenom kraljevstvu. Univerzitet u Misuriju je prvi u SAD osnovao departman za elektrotehniku 1886. godine.
Razvoj Elektrotehničkog fakulteta u Srbiji u bliskoj je vezi sa istorijom univerzitetskog obrazovanja u Srbiji. Prvo visokoškolsko predavanje iz oblasti elektrotehnike održano je davne 1894. Profesor Stevan Marković bio je prvi predavač i osnivač Elektrotehničke katedre Inženjerskog odeljenja Velike škole u Beogradu. Samo četiri godine kasnije, profesor Marković je osnovao i elektroinženjersku laboratoriju. Od tada, elektrotehničke teme su se izučavale na Velikoj školi, a zatim i na beogradskom Univerzitetu koji je iz nje nastao 1905. Prve diplome dodeljene su 1922. godine.
Posle reorganizacije Inženjerskog odeljenja 1935. Mašinski odsek je postao Mašinsko-elektrotehnički odsek, na kom su do početka 1937. oformljena su četiri smera - mašinski, aeronautički, energetski i telekomunikacioni. Zbog nedostatka laboratorijske opreme, otvaranje četvrtog smera (telekomunikacije) je odlagano sve do kraja Drugog svetskog rata. Godine 1946. ustanovljeno je elektrotehničko odeljenje, koje je 1948. preraslo u Elektrotehnički fakultet, sa smerovima Energetika i Telekomunikacije. 1955. godine osnovan je novi smer - Fizička elektronika.