Razgovor:Masakr u Kragujevcu/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Spomenik u donjem delu slike se zove spomenik V₃. To je spomenik streljanim gimnazijalcima Prve kragujevačke gimnazije, kojih je bilo oko 300 (đaka) . Možda bi trebalo ubaciti u tekst ispod slike.--dr Vlada 14:53, 20. april 2006. (CEST)

Da li je Nedic neophodan?

Lepo je od Nedica sto zali zrtve, ali u njegovoj Zemlji je uvedena uredba 100:1 i on je na nju pristao, cak sumnjam ad su Nemci mogli da izvedu tako pedantan zlocin da nisu imali logistiku njegove vlade. Kao i u istrebljenju Jevreja. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 109.121.11.192 (razgovor • doprinosi) | 12:40, 27. januar 2010.

ima li neko informaciju koje su tacno jedinice ucestvovale u izvrsenju ovog zlocina? takodje, pokusao sam da dodam sledecu recenicu u tekst (gde je definisana razmera odmazde, 100:1 i 50:1), ali captcha me sprecava da snimim izmene (iako sam vec 10x ukucao ispravan tekst) Ovakve razmere represalija nad narodom su definisane u naredbi 888/41 Nemačke vrhovne komande (http:// www.mazal.org/ archive/nmt/11/NMT11-T0971.htm NUERNBERG MILITARY TRIBUNAL, Volume XI · Page 971) ako neko moze da ovo unese, bilo bi lepo (posto ni ovde ne mogu da unesem ispravan link zbog captcha problema, morao sam da "ubijem link" unosenjem razmaka — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 78.53.46.53 (razgovor • doprinosi) | 10:19, 21. septembar 2013.

Oni su znali tačan broj

Na sajtu Muzeja "21. oktobar" nalaze se dokumenti i fotografije, koje svedoče o maskaru kao i komunističke igre sa brojem žrtava nakon rata. Tu možete videti Kajtelovu naredbu iz 1941, kao i komunistički izveštaj iz leta 1945. u kome navode tačan broj žrtava 2. 324. Iz njima znanih razloga oni su preuveličali broj žrtava, najverovatnije zbog propagandnih razloga na 7.000.[1]. Ovde možete videti spisak streljanih, njihove podatke, [2] kao i njihove poruke [3], vrlo potresno. Konačno je maska pala. Prošli put sam upravo iz revolta dopisao podčlanak "Ratni zločini u Kragujevcu i okolini", gde sam naveo tačan broj žrtava a za referencu naveo istraživanje ovog muzeja. Ima još ovde puno posla--Svift (razgovor) 10:02, 1. april 2011. (CEST)

Puk i bataljoni

Komandant 724. puka je bio general Adalbert Loncar, a major Kenig je bio komandant jednog bataljona tog puka stacioniranog u Kragujevcu. -- Bojan  Razgovor  11:05, 9. oktobar 2014. (CEST)

Ispraviću, potkrala mi se greška.--Marko Stanojević (razgovor) 11:30, 9. oktobar 2014. (CEST)

Da se bismo imali sukobe imena, trebalo bi srediti članak pošto konstantno skače sa datuma napred-nazad. Neka ide hronološki 19, 20, 21, itd. -- Bojan  Razgovor  05:41, 13. oktobar 2014. (CEST)

Još nisam završio i tek će dobiti pravi izgled. Ako želiš da učestvuješ u kreiranju članka kaži mi da zajedno radimo, ako ne, pusti me da završim. Kada bude bilo gotovo iznesi primedbe.--Marko Stanojević (razgovor) 15:19, 13. oktobar 2014. (CEST)

Vec ti pomazem, ali clanak je naporan za citanje. Dva puta su hapsili iste ljude i tako. -- Bojan  Razgovor  18:25, 13. oktobar 2014. (CEST)

Kao što rekoh, tek će dobiti pravi izgled, a ako ti je ovo naporno uzmi pročitaj nešto od Milorada Ekmečića i posle će ovo da ti bude smešno.--Marko Stanojević (razgovor) 01:36, 14. oktobar 2014. (CEST)

Kandidat za dobar članak na raspravi

Članak sam uradio uglavnom na osnovu svedočenja svih strana učesnika u ovom događaju. Bez pristrasnosti. Članak ima sigurno određene nedostatke, jer sam žurio da bude gotov do obeležavanja ovog događaja, zato sam ga kandidovao za dobar. U ostalom da ne dužim pročitajte pa iznesete primedbe, pa da zajedno ispravimo nedostatke. Nakon članaka Spomen-park Kragujevački oktobar mislim da sam zaokružio rad na ovoj temi. Rasprava traje sedam dana.--Marko Stanojević (razgovor) 11:02, 18. oktobar 2014. (CEST)

Komentari

 Komentar:

Ja imam problem sto se koristi internetmagaѕin. To je sajt koji Jovana I. Deretića naziva doktorom i akademikom. Neozbiljan izvor. -- Bojan  Razgovor  04:20, 20. oktobar 2014. (CEST)

To je jedna referenca. Ali dobro, obrisao sam dok ne nađem novu.--Marko Stanojević (razgovor) 13:05, 20. oktobar 2014. (CEST)

Nakon sloma u Aprilskom ratu i kapitulacije, Jugoslavija je bila podeljena među silama Osovine. Hitler je okarakterisao Srbe kao glavne krivce za rat i podelio Srbiju na više okupacionih zona. Centralna Srbija i Banat pripale su državi Srbiji pod generalom Milanom Nedićem. Međutim, ta država je bila nemačka marioneta i Srbija je zapravo bila Nemačka okupaciona zona.

Jel jeste ili nije bila država?...ovaj deo mi je kontradiktoran...nije sve živo država...mislim da se na en wiki (a i na našoj wiki u relevantnom članku) vodila opsežna debata o prirodi entiteta zvanog Nedićeva Srbija, i mislim, da bi zaobišli te rasprave i ulazili u priče, da treba nekako, radi enciklopedijske tačnosti, da preuredimo ovu rečenicu/e...čisto da ne bude kontradiktorno...

Vidim da je to i ovaj nerefkan deo članka, koji se vvtn preuzeo pre uređivanja...sve ostalo je super..imaš moj glas...--ANTI_PRO92 (razgovor) 21:51, 28. oktobar 2014. (CET)

O tome može da se raspravlja. Sigurno je da je bila polupriznata država. Kraljevina Jugoslavija postoji samo na papiru, NDH funkcioniše kao država, veliki delovi Jugoslavije pripali drugim državama. Da ne bi bilo polemike ipak ću preraditi rečenicu.--Marko Stanojević (razgovor) 11:48, 2. novembar 2014. (CET)

Jozef Šulc je bio fejk

Dok sam čitao ovaj članak sam pomislio kako bi dobro bilo dodati i dve rečenice o vojniku koji je odbio da strelja civile a potom za kaznu sam bio streljan zajedno sa civilima. Tako sam ja čuo. Ispostavlja se da je u pitanju mit i da nisam jedini koji misli da je takav vojnik postojao. Tražeći po referencama sam video da je cela stvar o nemačkom vojniku Jozefu Šulcu nešto drugačija. Da li takav pokušaj mistifikacije (prikazan i u filmu "Krvava bajka" iz 1969 koji sam gledao kao klinac) zaslužuje da se pomene u članku odnosno da se unapred napomene da takav vojnik nije postojao? -- JustUser  d[-_-]b  17:56, 14. jun 2015. (CEST)

Ali mislim da on nema veze sa Kragujevcom ja mislim. Mislim da je neki drugi grad bio. -- Bojan  Razgovor  20:21, 14. jun 2015. (CEST)

Smederevska Palanka -- Bojan  Razgovor  05:42, 15. jun 2015. (CEST)

Prva komemoracija

„Prva komemoracija u Šumaricama u znak sećanja na ovaj događaj održana je 1953. godine....” Prema Acoviću, a ovo je vvtn tačno, prvo je komemorirala izbeglička vlada u LOndonu 1942., vanserijskim potezom, tako što je dodelila gradu Kragujevcu Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima 1. stepena ( Acović: str. 296)..vidi za pdf link dole u literaturi članka ubacio sam...--ANTI_PRO92 (razgovor) 02:31, 3. jul 2016. (CEST)