Razgovor:Miloš Minić/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Hvalospev

Članak na Vikipediji ne treba da bude hvalospev (za to postoje druga mesta), već objektivan prikaz neke teme. Ja sam na ovu stranicu došao tražeći informacije o Minićevoj učešću u suđenju Draži Mihailoviću, ali osim informacije da jeste učestvovao u postupku (i da je on za njega bio veoma naporan), druge informacije nisam našao. S obzirom da se radi o značajnoj temi, dodao sam informacije o prirodi postupka i optuženima.

Iz onoga što sam pročitao u članku, izgleda kao da je prepisan iz jedne od onih knjižica o narodnim herojima, stoga predlažem da neko ko poznaje tematiku (istoričar/biograf) pogleda članak i proveri njegovu verodostojnost i objektivnost.

Veselin Marković (razgovor) 04:14, 19. avgust 2012. (CEST)

Ovaj članak se bavi biografijom Miloša Minića, a Beogradski proces nije toliko bitna, a ni presudna stvar u njegovom životu. To je nešto u čemu je učestvovao kao tužilac. To treba napomenuti u članku, a ne o tome u ovom članku pisati opširno. Ako čitaoca biografije Miloša Minića interesuje nešto više o Beogradskom procesu može pogledati članak Beogradski proces. Inače biografija je informativnog karaktera, a ne nikakv hvalospev. Neki imaju mišljenje ako se o funkcionerima KPJ nepiše u negativnom kontekstu onda je to hvalospev. --Pinki (razgovor) 15:41, 19. avgust 2012. (CEST)

U odeljku "Narodnooslobodilačka borba", o pregovorima koje je Minić vodio sa predstavnicima Ravnogorskog pokreta posvećena su dva pasusa (drugi i treći), pa ne vidim zašto se jedan pasus ne bi bavio i Beogradskim procesom, jer se on može smatrati nastavkom prva dva, i zaokružuje celinu o odnosima između Minića i ovog pokreta.

Osim toga, u vezi sa postojećim sadržajem vezanim za Beogradski proces postoji više problema.

Prvo, u članku piše: "... tzv. „Beogradski proces“ protiv Draže Mihailovića i njegovih saradnika....". Ovo je pogrešno, jer u tom postupku nije bilo suđeno samo Mihailoviću i njegovim saradnicima (pripadnicima Ravnogorskog pokreta i predratnim političarima koji su podržavali ovaj pokret), već se sudilo i predratnim srpskim političarima koji nisu sarađivali sa četničkim pokretom, ali su bili anti-komunističkog opredeljenja (Lazar Marković i Kosta Kumanudi), pripadnicima Jugoslovenske vlade u izbeglištvu, kao i pripadnicima Nedićevog režima i Ljotićevih snaga. Nikako nije ispravno reći da su pripadnici Jugoslovenske vlade bili Mihailovićevi "saradnici", jer je on kao oficir Jugoslovenske vojske bio podređen vladi i njenim članovima. Isto tako, sasvim je pogrešno nazivati nedićevce i ljotićevce Mihailovićevim saradnicima, jer su oni za sve vreme ratau bili u neprijateljskim odnosima - broj "pristalica Draže Mihailovića" koje su oni zajedno sa okupacionim snagama streljali za vreme rata meri se u desetinama (ako ne i stotinama) hiljada.

Problematična je i izjava da je Minić "na suđenju bio beskompromisan, oštar, nepopustljiv i držao se optužnice". Ona je više subjektivna no objektivnai, a uglavnom ni ne odgovara stvarnosti.

Dopuniću i nešto izmeniti deo članka o Beogradskom procesu, a podneću i zahtev za moderaciju, kako bi se sadržaj članka verifikovao i da bi se izbegle dalje nesuglasice.

Veselin Marković (razgovor) 00:26, 27. avgust 2012. (CEST)

Mislim da je Veselin u pravu.--Miut (razgovor) 12:59, 27. avgust 2012. (CEST)

Pa možda bi moglo malo manje o Beogradskom procesu (neka dopuni taj članak), ali treba izbaciti ono "beskompromisan" i sl. hvalospjeve sigurno. Bitno je da se dopusti i drugim korisnicima da uređuju članke o herojima i drugim rukovodiocima iz tog doba, a ne samo grupici korisnika.-- Марко Dic,amice! 13:05, 27. avgust 2012. (CEST)

Moglo bi ovako - da izbacim imena optuženih u Beogradskom procesu iz ovog članka, pošto to stvarno ovde nije posebno bitno, ali bih ostavio kojim grupama su oni pripadali, jer to potkrepljuje prethodnu izjavu da su optuženi spadali u nekoliko sasvim različitih grupacija. E sad, politička pozadina suđenja može i ne mora da ostane tu, ali s obzirom da se govoroi o namerama komunističkog rukovodsva, a Minić je bio član tog rukovodsva, moglo bi da ostane po tom osnovu. Veselin Marković (razgovor) 15:08, 27. avgust 2012. (CEST)

Ne bi bilo loše da neko doda nešto o Minićevom radu na suđenju Draži Mihailoviću, jer ja nemam ništa. Osim da je prekidao Dražu kad god bi ovaj počeo da izlaže činjenice koje mu idu u prilog ... možda to i napišem. Da, ne, mišljenja? Veselin Marković (razgovor) 02:14, 28. avgust 2012. (CEST)

Sporni izrazi

Zamoljen sam da pogledam sporni deo članka i koliko vidim, oko nekih stvari Ste pristali na kompromis. Međutim, tendenciozna mi je i sporna rečenica da je jedina svrha Beogradskog procesa bilo samo kompromitovanje osuđenih. Dobro se zna za šta su pojedini od njih bili odgovorni tokom rata, a pogledao sam Viki biografije bekih pojedinaca navedenih na spisku i u njima se uopšte ne pominje šta su radili za vreme Drugog svetskog rata. Dakle, dovodi se u pitanje jesu li stvarno svi suđeni samo s ciljem da budu kompromitovani ili su ipak odgovorni ili krivi za pojedina dela. Kao drugo, izraz komunističko vođstvo – nadam se da Ste upućeni u to da komunizam još nigde nije postojao u svetu, u većini slučajeva se radilo o marksističko-lenjinističkoj varijanti socijalizma, u što bi se ugrubo mogla ubrojati i SFRJ. Zbog toga bi bilo prikladnije da se izraz zameni Vrhovnim sudom Jugoslavije ili Srbije, ko god je već bio nadležan u slučaju. Trebalo bi se da se izbegavaju ovakve generalizacije, kad god je to moguće. --Plamen (razgovor) 17:16, 27. avgust 2012. (CEST)

Da, to o "kompromitovanju" sam preuzeo iz literature i slažem se da to nije najsrećniji izraz. Neki od optuženih su se definitivno sami kompromitovali za vreme rata, dok neki jesu bili kompromitovani (na primer pripadnici Vlade u izgnanstvu). Mislim da je autor originalnog teksta tu hteo da kaže jednostavno "da se o istom trošku osude". Ovo što je napisano o komunizmu izvesno stoji, ali jednostavno je ustaljeno (iako nije sasvim ispravno) u svim jezicima, a posebno zapadnim, da se socijalizam sovjetskog tipa naziva komunizam. Da ne bi bilo dalje rasprave, a i da se neki članovi ne bi našli uvređeni, promeniću i to. Što se tiče "komunističkog vođstva", to je ustaljeni izraz, misli se državno vođstvo za vreme komunizma (tj. SFRJ), odnosno na vođstvo Komunističke partije. To se može promeniti u "vođstvo Komunističke partije", ili "novo državno rukovodstvo", mislim da je bolje ovo drugo.

Ta cela sporna rečenica mogla bi da se preformuliše ovako: "Ideja novog državnog rukovodstva, kome je pripadao i sam Minić, bila je da se ovim procesom o jednom trošku proglase krivim i u istu ravan stave svi njihobi glavni politički protivnici, i demokrate i nedemokrate", rekao bih da tu više ništa nije sporno.

Veselin Marković (razgovor) 19:05, 27. avgust 2012. (CEST)

Što više razmišljam, sve više mi se čini da ništa ne fali izrazu "komunističko rukovodstvo". Svako ko živi u Srbiji tačno zna šta to znači. Komunističko rukovodstvo = državno rukovodstvo za vreme komunizma. Isto, svako u Srbiji zna na šta se misli kad se kaže komunizam. Takvo značenje stoji i u rečniku engleskog jezika Merriam-Webster: "a totalitarian system of government in which a single authoritarian party controls state-owned means of production." Isto značenje postoji i na Wiktionary-ju na engleskom (http://en.wiktionary.org/wiki/Communism, http://en.wiktionary.org/wiki/communism).

Ne vidim zašto isti izraz, koji je stranog porekla, ne bi imao isto značenje i na našem jeziku.

Veselin Marković (razgovor) 22:57, 27. avgust 2012. (CEST)

Slažem se Veseline sa tvojom tvrdnjom.--Miut (razgovor) 22:51, 27. avgust 2012. (CEST)

Predlažem da se rečenica oko koje se neki korisnici uporno spore, iako drugi u njoj ne nalaze ništa sporno, ovako preformuliše: "Ideja novog državnog rukovodstva (...) bila je da se ovakvim zajedničkim suđenjem u istu ravan stave svi njihovi glavni politički i ideološki protivnici - i demokrat i nedemokrate." Veselin Marković (razgovor) 19:44, 29. avgust 2012. (CEST)