Razgovor:Milunka Savić/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Frenetično, netačno i nepotrebno!

Ah, ah, ah... reći za Milunku Savić da je "sa dolaskom Tita"... smatrana za "definitivno... nepoželjnu osobu u svojoj sopstvenoj zemlji..", čisto je preterivanje bez pokrića! Hajde, dajte izvor za tu tvrdnju, ukažite na konkretan dokument ili šta već! Istina jeste - ima milion primera - da smo mi Srbi u mnogo čemu nesposobni da uvažavamo, poštujemo i slavimo naše zaslužne ljude, pa i ratnike; istina je i to da je Milunka Savić bila sirotica celog života, skrajnuta kao neko potpuno nevažan iako nije bila nevažna, ali da je bila skrajnuta zato što se borila u Prvom svetskom ratu u srpskoj vojsci - a takav zaključak se nameće iz konteksta ove odrednice - to je jednostavno rečeno netačno! Da su komunisti veličali i slavili borce iz Balkanskih i prvog svetskog rata - nisu (veličali su pre svih sebe!), ali da su ih zbisali sa scene, i onemogućili im da bar normalno žive, takođe nisu. Rista Marjanović ratni fotograf iz oba ta rata postavljen je za šefa Foto-službe Tanjuga, pa za prevodioca, zatim za pomoćnika direktora te agencije. Aleksandar Aca Simić, solunski ratnik, ratni foto-reporter (iako je 1948. za kratko uhašen jer je sarađivao sa okupatorskim listom Vreme), godine 1952. postavljen je za urednika fotografije i to u partijskom organu Borba. A imam i primer i iz moje porodice: moj deda-stric Milan Đukić iz sela Ritopeka, 18. km od Beograda, nakon Prvog sv. rata pa nadalje, do smrti, primao je novčani dodatak na osnovu odlikovanja Albanske spomenice i Karađorđeve zvezde, pa i u Titovo vreme. I Milunka Savić je imala ta odlikovanja, pa i mnoga druga. Pisac odrednice o Milunki Savić trebalo bi da zna da su nakon 1945. (doduše vrlo izbirljivo) obnovljena neka građanska udruženja "od pre rata", a među njima i Udruženje boraca iz Balkanskih ratova i Prvog sv. rata. To udruženje (danas se naziva Udruženje za negovanje tradicija... iz tih ratova, jer nema preživelih boraca, nego su članovi njihovi naslednici) brinulo se, pored ostalog, i za socijalne statuse svojih članova, bivših ratnika. A što se dogodilo da Milunka Savić veći deo života provede kao čistačica rezultat je niza nesrećih ličnih okolnosti, uz njeno neznanje gde i kome da se obrati, itd, itd. A posle su neki novinari, "po običaju" (a to mirno kažem iako sam član Udruženja novinara Srbije od 1982!) iskopali negde Milunku početkom sedamdesetih godina i u Večernjim novostima naveliko naduvali priču o nezahvalnom srpskom narodu, i naravno, komunistima koji ne haju za ratnike iz ranijih ratova..., itd... Sve u svemu, u odrednicu treba uvesti više objektivnosti, više pouzdanih izvora, a manje pristrasnosti, frenetičnosti i neproverenih tvrdnji. A plemeniti rodoljub, hrabra Milunka Savić itekoliko je zaslužila da bude zapamćena. Pozdravljam. --  Perunski  ☎ 13:29, 3. septembar 2009. (CEST)

Dodah i mesto njenog rođenja,koje je iako bliže Raškoj,teritorijalno u sastavu opštine Novi Pazar--Krulo

Referenca na dnu daje podatak da je bila počasni, a ne nepoželjni građanin nakon 1945.

Ne znam kako je napisan ovaj članak, ali kao jedan od izvora za informacije, navodi se intervju sa njenim unukom, a on negira da je Milunka nakon 1945. radila kao čistačica i bila zaboravljena, već veli da je imala od 1945. penziju i kuću na Voždovcu, a da je kao švalja i čistačica radila u Kraljevini Jugoslaviji, nakon Prvog svetskog rata. Proverite malo informacije, nemojte u članak stavljati nešto u šta niste sigurni ili za to imate sumnjivu referencu, a još manje objavljujte gole netačnosti.109.93.251.193 (razgovor) 21:55, 27. jun 2012. (CEST)

Mesto sahrane!

Sahranjena jeste na Novom groblju ali u porodicnoj grobnici a ne u Aleji velikana. Previse netacnih i proizvoljnih podataka u clanku. 78.30.138.118 (razgovor) 18:20, 23. oktobar 2012. (CEST)

Pogledaj referencu. Potvrđuje da je sahranjena u Aleji velikana. --ノワック・ウォッチメン 19:07, 23. oktobar 2012. (CEST)

Ratni krst sa zlatnom palmom

Jeste da je pisan po jednoj referenci ali me buni taj orden jer nigde nisam našao da postoji orden Ratni krst sa zlatnom palmom. Po referencama najviše to odlikovanje je bio Ratni krst sa srebrnom palmom. Ako ima neka referenca neka se doda. Zmija bgd 22:27, 21. avgust 2013. (CEST)

• Prema en:Croix_de_Guerre može se zaključiti da je u pitanju ratni krst sa srebrnom palmom (najviši - sa zlatnom nije postojao). Negde na internetu se nalazi da je dobila ratni krst sa palmom (ne navodeći zlatnu ili srebrnu). Jedina žena u Prvom svetskom ratu koja je dobila to priznanje. --Đorđe Stakić (r) 23:17, 21. avgust 2013. (CEST)

Mislim da je napravljen presedan i da ipak postoji krst sa zlatnom palmom. Evo našao sam taj orden samo nigde se ne pominje. Moraću da tražim još. Zmija bgd 23:53, 21. avgust 2013. (CEST)

Evo još jedan, 4 sleva prvi red. Znači potvrđuje se da je postojao i sa zlatnom palmom. Zmija bgd 00:27, 22. avgust 2013. (CEST)

Izgleda da je postojao i taj sa zlatnom palmom iako u članku o ordenu ne piše. Našao sam i ovaj tekst uz sliku (koja je samo ilustracija ordena ratnog krsta sa palmom) na Fejsbuk strani. --Đorđe Stakić (r) 05:53, 22. avgust 2013. (CEST)

Na ovoj slici se može videti Milunka Savić sa baš tim ordenom, ali se zbog same slike ne može videti jasno kako izgleda orden - pa da se po slici zaključi. --Đorđe Stakić (r) 05:56, 22. avgust 2013. (CEST)

Napravio sam trakicu pa kad budem sredio članak dodaću. Inače samo još dvoje su nosioci tog odlikovanja Živojin Mišić bronzana palma i kralj Aleksandar srebrna. Ako je Milunka dobila zlatnu onda je to bilo jer je ispoljila mnogo veću hrabrost. Zmija bgd 11:24, 22. avgust 2013. (CEST)

Takmičanje

Dopuna seć sačinjenog članka za potrebe takmičanja ali i skromnom ličnom doprinosu koji ima za cinj poboljšanje postojećeg članka Dragan988 (razgovor) 17:07, 11. novembar 2019. (CET)

@Dragan988: Šablon prebačen gore. Ovakve izmene nisu u skladu sa neutralnom tačkom gledišta. Potrebno je globalizovati i preraditi tako da bude u enciklopedijskom stilu. Ovo nije Srpska Vikipedija, već Vikipedija na srpskom jeziku, što znači da fraze poput „U našem narodu...“ treba zameniti tako da čitalac koji nije iste nacionalne pripadnosti kao i autor teksta može da razume na šta se to odnosi. Takođe, voditi računa o pravopisu. Ja zasad izmenu neću vraćati, niti patrolirati, a drugi kako odluče. --Lotom (razgovor) 17:46, 11. novembar 2019. (CET)

@--Lotom (razgovor) 17:46, 11. novembar 2019. (CET)Ovako sastavljen članak nije posledica ličnog shvaćanja niti je članak pisan iz bilo kog ugla gledanja,članak je decidno citiran iz postojeće knjige koja je navedena kao ref. odnosno literatura koju sam koristio pri citiranju.Dakle reči nisu moje već autorove,i kao takve ih ne bih menjao(svaka ispravka koja je u skladu sa pravilima je dobrodošla) iz razloga povrede autorskog prava,(što nije na nama koji pišemo da utvrđujemo)mada autor nije verovatno živ ali to nije na meni da uzimam kao nešto što jeste ili nije(na nama je da tekst koji je preuzet bude tačan jasan i proverljiv,da kada se pogleda knjiga iz koje je preuzet lako može da se utvrdi da je tekst verodostojan).I ako sam prihvatio sugestije možda bi bilo korisnije to što je napisano prepustiti nekom je već radio ispravke,iz razloga što sam se vodio time da tekst treba da bude proverljiv lako dostupan i tačan da ne bi dolazilo do brisanja,ličnim pisanjem ili svojeručnim shvatanjem članka iz knjige i njegovog interpretiranja od strane mene, ne bi se mogla utvrditi verodostojnost same knjige(a i teksta) iz koje sa članak preuzeo(što utiče na kvalitet članka).A što se tiče provere lektorata teksta biće ispravljen,isprva je tekst postavljen da se vidi da li će biti prihvaćen,sada ostaju manje korekcije i to će biti urađeno ukoliko će ostati.Svaka sugestija koja će poboljšati članak biće prihvaćena, pa ako se nešto tako treba uraditi bilo bi dobro pojasniti bliže instrukcije šta i kako treba raditi.Dragan988 (razgovor) 13:04, 12. novembar 2019. (CET)

@Dragan988: To je još nepovoljnija situacija, pošto kopiranje ili prepisivanje delova iz knjiga, ili nečijeg teksta, upravo predstavlja kršenje autorskih prava. Poseban slučaj je ako za tako nešto postoji dozvola autora (ili izuzetni drugi slučajevi u zavisnosti od licence), koja mora da se priloži. Citati se najčešće koriste ako predstavljaju neku stručnu kritiku, izjavu i slično, što ne može drugačije da se predstavi i poželjno je da ih nema previše u jednom članku. Ti citati se posebno izdvajaju kurzivom, u posebnim šablonima i navodi se odakle potiču. Ali ovde to nije slučaj, pošto je ceo odeljak tako sročen i u samom članku nije naznačeno da predstavlja citat. Takođe, ukoliko izvorni tekst koji se citira ima pravopisnih grešaka, može se ostaviti i tako, ali da se doda i napomena [Sic], kako bi bilo jasno da je u pitanju original. --Lotom (razgovor) 13:31, 12. novembar 2019. (CET)

--@Lotom: Ne bih se složio u svemu sa tobom, ukoliko se navede odakle je preuzet neki tekst ili deo teksta nije kršenje autorskih prava jer je to navedeno.Kršenje je ukoliko se tako to ne navede, ovde je sve navedeno.Kršenjem bi se smatralo promena teksta iz literature koju sam naveo,jer to više ne bi bilo delo pomenutog autora ili drugačije rečeno da li bi ukoliko se nešto promeni mogla navesti literatura odakle je preuzeto i ako se navede da li je preuzeto tačno i da li neko može da se pozove na tako sačinjen članak, ipak mislim da ne.Ovako ukoliko neko smatra da je preuzeto netačno može da se proveri u literaturi, pa će se pokazati da se napisan članak tačan i da se može lako proveriti njegov navod odnosno navodi autora.U ostalom delu se slažem da treba svaki deo naglasiti odakle potiče, baš zbog navoda odakle neki članci dolaze i koliko su tačni i pouzdanosti podatci o kojima se govori.A ovde je specifična situacija i zbog toga što pogrešne informacije nisu baš prihvatljive već se treba držati onoga što je već napisano a tek ukoliko se dobije dozvola da se nešto napiše onda da se da sopstveno viđenje ovako stvari Dragan988 (razgovor) 14:19, 12. novembar 2019. (CET)

Nema šta da se mi usaglašavamo. Tu je Vikipedija:Autorsko pravo i Vikipedija:Navođenje izvora. Možda nije sve prevedeno na srpski, ali ovo važi u opštem slučaju, za sve jezičke projekte. Dakle, tekst treba pisati sopstvenim rečima, uz citiranje izvora, po mogućstvu više njih radi postizanja neutralnosti. --Lotom (razgovor) 14:26, 12. novembar 2019. (CET)

--@Lotom: Ako se mora raditi redigovanje taksta o ovako značajnoj istorijskoj ličnosti onda ne znam da li će tekst imati suštinu koju treba da poseduje da bi mogao da uđe u enciklopedijski sadržaj,promenom bilo čega u tekstu ne dobijamo enciklopediski karakter već autorski, pa tekst kao takav nije validan pri korišćenju u izradi bilo kojeg naučnog rada, a onda i suština doprinosa enciklopediji je itekkako dovedena u neugodan položaj.Onda je odluka o brisanju pomenutog članka neophodna Dragan988 (razgovor) 00:58, 16. novembar 2019. (CET)