Razgovor:Senzacionalizam/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ne bih da se mešam u temu pošto me ne zanima previše, ali recimo da mi se čini vrlo dobro što je članak trenutno obeležen kao nedovršen, pošto mislim da u objašnjenju stoji da se obično radi o beznačajnim stvarima, kojima se pridaje preterani značaj. To je prema nekim ljudima koji se bave medijima (mislim na predavače koji su pisali članke o temi „Senzacionalizam“, a kažu da je izuzetno bitan) samo delimično tačno. Naime, deformisana i oblikovana informacija, preskakanje činjenica, i preterivanje u nevažnim detaljima, praćeni veoma često dobro obrađenim fotografijama ili adekvadno sečenim video i zvučnim snimcima i drugim prezentacijma, koji obavezno ostavljaju upečtljiv utisak, veoma se često koriste i u svakodnvnom izveštavanju o bitnim događajima, ali i drugim vrstama informisanja, za svesno manipulisanje javnog mnjenja, osim što se postiže dobra prodaja. Sami izveštavači pak, mogu biti vrlo različitog profila: od onih nadrinovinara, do najiskusnijih profesionalaca, kako u novinarstvu, tako i u senzacionalizmu, a i u drugim oblastima. Ako se ne varam, upravo je naš region tokom dužeg vremena, pa i danas bio objekat i izvor ovakvih izveštavanja, uz naravno, već pomenute jako čudne članake, kao npr ovaj. Ima se tu još puno toga reći, do sada su se razvile razne tehnike, a za mnoge je to postao i način razmišljanja. Stoji i činjenica da je zastupljenost senzacionalizma u svim vrstama medija danas toliki, da je većini ljudi izuzetno teško da se odbrane od njega i gotovo nemoguće doći do objektivne i nepristrasne informacije, te izdvojiti važno od nebitnog ili netačnog, jer to obavezno uključuje talenat čitanja „između redova“ i odlično poznavanje teme.

Osim toga, pominje se da je senzacionalizam zastupljen i u drugim oblastima, osim u novinarstvu, kao npr u propagandi određenih režima ili pak u reklamama. Ono jeste i za to su gotovo uvek potrebni masovni mediji. --Tajga 00:56, 22. decembar 2012. (CET)

Članak je daleko od završenog, zapravo tek je započet. U drugoj rečenici stoji da senzacionalizam može obuhvatati i „prezentaciju relevantne teme na pristrasan, trivijalan ili tabloidski način“. Naravno, o tehnikama i primjerima senzacionalizma bi se moglo napisati mnogo više. Jedan od razloga što sam napisao ovu klicu je taj što sam pronašao jako malo izvora na srpskom jeziku koji se ozbiljno bave senzacionalizmom (za razliku od onih koji samo koriste riječ kako bi opisali neke događaje). Cilj mi je da napišem još nekoliko desetina ovakvih klica iz oblasti medijske manipulacije, propagande i psihologije mase kako bi čitaoci mogli bar naći osnovnu definiciju određenog pojma.

Vidjeću da dodam još par rečenica o senzacionalizmu u drugim oblastima mada, kako si i sama rekla, i to se uglavnom svodi na masovne medije.--V i k i v i n d 11:31, 22. decembar 2012. (CET)

U principu, ovo u razgovoru sam napisala iz dva razloga:

1. jer sam članak videla u skorašnjim izmenama, te nisam htela da ga diram, a mislim i da nema potrebe. Namera mi nije bila nikoga posebno da kritikujem, već samo da dodam par detalja, za koje se nadam da će se jednom pojaviti i u samom članku
2. jer sam se i sama zapitala šta to znači, pa sam radoznalosti radi bacila pogled na nekoliko mesta
3. jer su svi u nekom trenutku osetili posledice senzacionalizma u medijima i na sopstvenoj koži (ne bih da pominjem sopstvene primere, mahom su izuzetno ružni)

odatle sam videla gomilu članaka, dosta na brzinu i shvatila da je i u teoriji i u praksi to daleko bitnija tema, nego što na prvi pogled izgleda, posebno zato jer se i inače masovni mediji koriste u manipulaciji javnog mnjenja, ovo gore što sam napisala samo je ukratko moje lično razumevanje onoga što sam pročitala, nisam se udubljivala u detalje, a odatle mi se učinilo da ono nije sasvim u skladu sa onim što piše ovde u članku, ali naravno, nikako ne mogu reći da nije tačno ono što je napisano.. Osim toga, radi se o izvedenoj reči stranog porekla, u ovom slučaju latinski. Obično pogledam i u „Rečnik stranih reči i izraza“ (mada se gotovo uvek razočaram), kako bih proverila i tamo šta piše, te po mogućstvu, ako nešto pišem ovde, onda prepišem koren, naziv na tom jeziku, kao i bukvalni prevod u kraćem obliku. Videla sam par članaka na našem jeziku, koji bi mogli da daju neku ideju: npr ovde, ovde, ovde, ovde ili ovde ovde, ovde, ovde, ovde i tako. No, zaista, ozbiljno bavljenje terminom u teoriji i ja sam videla samo na stranom jeziku, doduše ne na engleskom, njega slabo koristim. --Tajga 00:38, 23. decembar 2012. (CET)