Razgovor:Srednja zemlja/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Dakle, ja sam autoru predložio da ako hoće da unosi pojmove "pod sva slova" napravi zasebne članke. Nema smisla spisak od 500 ovakvih odrednica. Momci imaju i zaseban viki za ovo http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Main_Page :))) tako da je druga opcija da ovde ostane samo spoljašnja veza. Ako neko ima boljih ideja, neka ih ostavi ovde, ili piše na Razgovor sa korisnikom:Bilosta. --Dzordzm 08:37, 20. avgust 2006. (CEST)

Pojmove za sva slova sam počeo da uređujem u posebne članke,iskren da budem nisam znao za wiki.tolkien.co.yu/wiki/Main_Page međutim ne vidim razlog zašto se ovi članci ne bi našli i ovde.--Bilosta 16:23, 23. avgust 2006. (CEST)

a da kakvo više sređivanje je potrebno za ovaj članak.--Bilosta 16:25, 23. avgust 2006. (CEST)

Spajanje

Trenutno, oba članka obrađuju potpuno istu temu. Iz izloženog se ne vidi da postoji potreba za razdvajanjem pojmova. --BraneJ (spik) 13:13, 18. novembar 2008. (CET)

Rasprava pred glasanje za dobar članak

Glasanje je završeno. () Mislim da je članak odrađen dovoljno kvalitetno da postane dobar članak, pre početka mog sređivanja je bio samo klica od dve rečenice, uz puno truda je znatno proširen i uređen. Sve sugestije i primedbe su dobrodošle.--AcoCar (razgovor) 00:51, 31. oktobar 2017. (CET)

Komentari

 Komentar: Nije za status dobrog. Za sjajnog je. Zoranzoki21 (razgovor) 18:19, 1. novembar 2017. (CET)

 Komentar: Ja mislim da je za status dobrog jer ima poneki neprevedeni deo (npr. „It covered a long period of Valian Years”; CTRL+F), zatim dole podebljanje gde ne treba biti, plus pravopis i stil popraviti generalno... Sam sadržaj je valjda OK.  — Obsuser✉ 16:36, 3. novembar 2017. (CET)

Slažem se, tokom svakog ponovnog čitanja prepravljam određene delove i uočavam greške, tako da se slažem da je trenutno za status dobrog. --AcoCar (razgovor) 00:00, 5. novembar 2017. (CET)

 Komentar: Lep članak. Vratio me je u neke stare dane. Promenio sam samo ovo za Nobela, pošto se ta nagrada dodeljuje za celokupno stvaralaštvo, a ne za pojedinačno delo. --Mr. Vols (razgovor) 23:43, 6. novembar 2017. (CET)

Što se tiče ove izmene (i opisa Nobel se dodeljuje za celokupno stvaralaštvo, ne za pojedinačnu knjigu.) — na sajtu Nobelove nagrade piše da je rođen u Docu u Bosni (danas Bosna i Hercegovina), da je umro u Beogradu u Jugoslaviji (danas Srbija), da je u vreme dodele za prebivalište imao Jugoslaviju, a da je jezik na kojem je pisao bio srpskohrvatski. Prema tome, on je i bosanski i bosanskohercegovački i jugoslovenski i srpskohrvatski pisac — i srpski pisac — samo po različitim odrednicama. Zašto se insistira da se koristi [samo] pridev srpski odnosno koja je korist od toga?

• Kako opis izmene Nobel se dodeljuje za celokupno stvaralaštvo, ne za pojedinačnu knjigu. tj. pretpostavka (pošto ne znam gde piše ovo da se dodeljuje za celokupno stvaralaštvo, ili da se dodeljuje isključivo za to, ili kako se može zaključiti kakvo je to stvaralaštvo bez pristrasnosti) da nije za knjigu opravdava izmenu prideva jugoslovenski (ime države u kojoj je tada živeo) u srpski (čime se valjda implicira etnička pripadnost ili što se odnosi na stvaralaštvo, ali ne mora nužno jer po samom stvaralaštvu on nije uopšte bio opterećen time nego je pisao o svojoj zemlji, o svom okruženju, o ljudima — možda i za potrebe istorijskog revizionizma ali to se danas baš i ne može znati, da li je i da li je opravdano za pomenute potrebe)?  — Obsuser✉ 14:24, 7. novembar 2017. (CET)

Zahvaljujem, što se tiče dodeljivanja Nobelove nagrade na sajtu o dodeljivanju nagrade za književnost baš kaže da se nagrada dodeljuje za određeno delo nastalo u protekloj godini (godini pre same dodele nagrade), mogu se uzeti u obzir i dela nastala nešto ranije koja su bila u centru pažnje te godine, ali takođe se navodi da ostala dela tog autora nisu zanemarena već na osnovu njih se može stvoriti mišljenje o stilu samog autora. A što se tiče Andrićevog epiteta srpski hrvatski bošnjački/bosanski pisac, mislim da je to malo suvišno pošto se on sam nije opterećivao etničkom pripadnošću. On je što se tiče etničke pripadnosti Srbin ali je živeo i stvarao u Jugoslaviji i sam se još izjašnjavao i osećao kao Jugosloven. A i nobelovu nagradu je primio kao „Jugoslovenski pisac” (Yugoslav writer), što i piše na zvaničnom sajtu, evo linka.--AcoCar (razgovor) 15:34, 7. novembar 2017. (CET)

Što se tiče Nobelove nagrade, stvar je kako je Akademija tumačila Nobelov testament i rečenicu: „najbolje književno delo idealističkih tendencija”. Vikipedija na engleskom to objašnjava ovako: The Nobel Prize in Literature (Swedish: Nobelpriset i litteratur) has been awarded annually, since 1901, to an author from any country who has, in the words of the will of Alfred Nobel, produced "in the field of literature the most outstanding work in an ideal direction" (original Swedish: den som inom litteraturen har producerat det mest framstående verket i en idealisk riktning). Though individual works are sometimes cited as being particularly noteworthy, here "work" refers to an author's work as a whole. Zato se ni na jednom spisku dobitnika Nobelove nagrade ne navode pojedinačna dela, već kratka objašnjenja. To isto važi i za nagradu Servantes, kod nas za Disovu nagradu i dr.

Što se tiče Andrićeve nacionalnosti, zaista ne mogu da ponavljam da se Andrić sam deklarisao Srbinom, da je pripadao srpskoj književnoj tradiciji o kojoj je i pisao (Vuk, Njegoš, Kočić), da neke bošnjačke struje žele da ga predstave kao genocidnog pisca velikosrpske ideologije, da je Srbija pravni naslednik Jugoslavije i mnoge druge validne razloge. Međutim, ono što hoću da ponovim jeste da ne vidim zašto bismo koristili izraz jugoslovenski pisac, kada ne koristimo sintagme sovjetski, austrougarski, čehoslovački pisac za književnike koji su živeli u tim nekadašnjim zemljama.--Mr. Vols (razgovor) 18:14, 7. novembar 2017. (CET)

I šta ima on ili šta imamo mi danas što se neko deklarisao nečime ili opijao identitetom umesto (dobrim) delima? Zašto ne koristimo te sintagme?  — Obsuser✉ 16:00, 8. novembar 2017. (CET)

Na pitanje šta ima on ne mogu da ti odgovorim. Za tu informaciju ćeš morati da se obratiš medijumu na nekoj spiritističkoj seansi. A šta imamo mi od toga što unosimo istinite podatke? To je već individualno pitanje. Jaroslav Sajfert je češki nobelovac, Boris Pasternak ruski, a ne čehoslovački i sovjetski. Sve najbolje. --Mr. Vols (razgovor) 17:44, 8. novembar 2017. (CET)

Nisam pitao doslovno nego suštinski šta ima. Eh znači tu smo, evo da pojasnim: ti si recimo stava da je Jaroslav Sajfert češki a Ivo Andrić srpski; to jeste istina, ali po jednoj odrednici; sada je ključno pitanje da li ti hoćeć da namećeš nekom taj stav (taj stav je očigledan: jedna etnička grupa u jednom toru, u jednoj državi, sa poistovećenim identitetima) ili ne, odnosno da li ti je normalno ili nije da Kinez nauči srpski, dođe u Srbiju da živi i postane veoma uspešan i ostvarena ličnost (tada je nebitno što je on Kinez, i Kinezi nemaju pravo da ga prisvajaju kao privatno vlasništvo; jedino što on ima je da je rođen u toj i toj porodici i na toj i toj koordinati; ostalo su nebitne stvari). Zato postoji zdravi i bolesni nacionalizam, očigledno je koji je koji (onaj na rečima i lošim delima je bolesni, a onaj na delu i ostanku u svojoj zemlji da je razviješ [i to da tačno shvataš zašto treba da ostaneš u svojoj zemlji] — to je zdravi, s tim da u suštini i ne moraš / nisi obavezan ostati u svojoj zemlji ali ako nekad propadne drugi će morati dolaziti da je spasavaju).

I pitanje je da li si stava da se treba održavati trenutno stanje (siromašnije zemlje koje će crpiti bogatije i moćnije, upropaštavajući ih i dizajući po svojim potrebama) ili da postoje konkurentske (zdrave konkurencije) vlade koje će se nadmetati ali i pomagati jedna drugu kad se neka posklizne. Pitanje je i da li je istina da su vlade i pod kakvom ili dovoljnom kontrolom ili se lažno predstavljaju (čini se da nisu i da je sve najgore u pitanju, što se preslikava i na nauku [i Srbina Andrića koji je o tome pisao i na svakog pojedinca]) itd. itd.  — Obsuser✉ 18:04, 8. novembar 2017. (CET)

U uređivanju članaka na vikipediji se vodim time da što manje imam svoj stav, jer da želim da iskazujem stavove otvorio bih tviter ili pokrenuo blog. Srpski istoričari književnosti smatraju Andrića srpskim piscem. Kakav ti ili ja imamo stav o tom pitanju nije važno za vikipediju, već mišljenje autoriteta. Andrić se smatra srpskim piscem, zato što je on tako izabrao, zato što je u svojim esejima kao svoje prethodnike birao Vuka, Njegoša, Matavulja i Kočića, zato što je većinu svojih dela napisao na ekavici (koju ako se ne varam ni hrvatski ni bošnjački standardizovani jezik ne priznaje). Napominjem to nije moje mišljenje to je mišljenje aktuelnih istorija srpske književnosti. Jaroslav Sajfert je češki pisac ne zato što sam ga „ja uterao u tor”, nego zato što je takvo mišljenje i u Češkoj i u Slovačkoj, pa samim time i te vikipedije ga naѕivaju češkim piscem. Sajfert je češki pisac jer je pisao na češkom jeziku i vezan je za češku književnu tradiciju (Boženu Njemcovu, praške legende, češke romanse itd). Nisam nikakav ni dobar ni loš nacionalista ili kako već praviš podelu. Moji kratki članci o romanima Proljeća Ivana Galeba i Zimsko ljetovanje, napominju da Desnica pripada i srpskoj i hrvatskoj književnosti. To je bio Desničin izbor da pripada i jednoj i drugoj, kao što je Andrić izabrao jednu. Isto sam uradio i za članak o romanu Mirka Kovača Životopis Malvine Trifković. To nisu moji stavovi, to su bili lični stavovi tih pisaca. --Mr. Vols (razgovor) 19:11, 8. novembar 2017. (CET)

Ne treba izražavati stav kad neko kaže da je 2+2=4 jer znamo da je tako, ali ako neko vrluda onda te primorava da ga opovrgneš i odeš malo dalje kako bi objasnio zašto nije u pravu.

Temelj svega je da svi ljudi imaju razum koji funkcioniše na isti način (logično), ne nužno iste jačine i sadržaja ali da funkcioniše na isti način. Ti se pozoveš na srpske istoričare, ja se pozovem na svetske istoričare (ako nisi pristrasan, barem ćeš razmisliti o tome — zato što nema niko ekskluzivno pravo ni na šta svoje, pa ni na stav koji izražava radi izražavanja a u delo sprovodi opet nešto svoje i zanemaruje ostale [pa da se organizuje i kaže u mojoj zemlji SIDA je dozvoljena], jer time ne uvažava druge i upropašćava ih u SVEtu koji je zajednički). Niko ne spori eto da je srpski po tome, ali zašto neko spori da je i po nekoj državnosti nešto drugo a po nekoj drugoj odrednici nešto drugo, odnosno zašto insistira na ujedinjenom identitetu jedne države i njenog naroda i njene religije (to je upravo stvaranje tora)?!

Nemaju Česi ni Slovaci pravo da lažu ili nameću! Ako se država u kojoj je rođen zvala Austrougarska (ako nije i to lažirano), on je kad se rodio bio Austrougar po tome. Pošto se ta država raspala do kad je postao pisac — a nasledila je Čehoslovačka, u kojoj je postao pisac — on je čehoslovački pisac (oboje prethodno po državnoj ili nacionalnoj pripadnosti, koja sama po sebi i nije relevantna ali jeste radi statistike). Po opusu i temama, i možda ličnim stavovima svojim ili svojih čitalaca bio je eto Čeh, i ti koji misle kao i on ga vole i prisvajaju i identifikuju se po tom istom identitetu, ali nemaju pravo da osporavaju nazivanje te osobe po drugoj odrednici ako je to drugo relevantnije, korisnije i smislenije.

Dakle, istoričari recimo nisu nikakav vrhovni autoritet ni za šta (kao što nisu ni naučnici, ni političari, ni niko, nego je vrhovni autoritet um i razum odnosno čovek odnosno svi ljudi zajedno, odnosno Bog pošto ljudi nisu svemoćni nego deo SVEga) i ti nemaš pravo da namećeš stav da ako oni kažu „mora se na Vikipediji u uvodu članka koristiti odrednica po etničkoj pripadnosti” da to i namećeš i da brišeš ostalo a da ne diskutuješ, zato što neko misli da ne treba da se koristi ta odrednica nego ona po državnoj pripadnosti jer je to relevantno a ovo prvo nije (zato u engleskom članku stoji „was a Nobel Prize–winning Czechoslovak writer, poet and journalist”).

I još jednom: ako insistiraš na odrednici opusa ili jezičke pripadnosti ili etničke pripadnosti a bez one državne ili nacionalne ili neke druge u uvodu nekog članka (a trenutno je praksa u člancima da u uvodu stoji državna ili nacionalna pripadnost a etnička NE nego da se samo etnička pomene dole u članku I TO ako je (1) relevantna i (2) ako postoji pouzdana referenca; isto je i sa Vikipodacima, gde se stavka etnička pripadnost ne treba navoditi ako nema pouzdane reference, možda čak i napraviti da se automatski ne prikazuje ako je nepopunjeno polje za referencu) — onda je to diktatura i ti namećeš svoj stav bez diskusije sa argumentima šta je i zašto relevantno i da li treba menjati postojeći način pisanja uvoda članka sa pomenutom odrednicom. To što pišeš o pojedinim ličnostima i pozadinama nije tema za ovaj članak Srednja zemlja nego treba da je na SZR članaka o tim osobama, a ako hoćeš da promeniš ovo za odrednicu u uvodu to je za neki Trg (možda Vikipolitika).  — Obsuser✉ 20:35, 8. novembar 2017. (CET)

Moram da te citiram: istoričari recimo nisu nikakav vrhovni autoritet ni za šta (kao što nisu ni naučnici, ni političari, ni niko, nego je vrhovni autoritet um i razum odnosno čovek odnosno svi ljudi zajedno, odnosno Bog pošto ljudi nisu svemoćni nego deo SVEga) Kada sam ovo pročitao, shvatio sam da ja nemam šta da pričam sa tobom i da se naši pogledi šta je autoritet i šta je razum razlikuju. --Mr. Vols (razgovor) 21:07, 8. novembar 2017. (CET)

Interesuje me samo kako si sad kad smo dovde došli u raspravi zaključio da „nemaš šta da pričaš sa mnom”. Kakve veze ima što se naši pogledi oko bilo čega razlikuju; ti pokaži da su tvoji ispravni i nema ama baš nikakvog razloga da ih neko ko ima imalo razuma ne prihvati (u protivnom bi to bio veoma značajan fenomen za ispitivanje od svih ljudi, zašto neko odabire svesno i razumno a pogrešno).

Štaviše, ako ne želiš pričati sa urednicima, onda i ne možeš uređivati Vikipediju (a verujem ni živeti kako treba jer ćeš prirodno imati tendenciju da se organizuješ u istomisleće grupe koje će onda tako zajedno, ojačane brojnošću i raspolaganjem sredstvima, nametati to svoje). Razlog je dakle to što ako ne želiš pričati kad se ne slažeš s nečime — insistiraćeš na svom stavu i nametaćeš ga, a to ne može funkcionisati ni u praksi ni nikako jer uvek postoji verovatnoća da je stav pojedinca (ili, ovo je veoma važno: grupe koja provodi isti stav, kao pojedinac) pogrešan i da će odvesti sve u propast.

Imao sam i detaljniji odgovor ali mislim da je bolje i za mene i za sve što ga nisam stavio jer bi isti izazvao možda reakciju kakvu ne treba kod nekog ko ne dozvoljava ili reaguje kako ne treba na razgovor.  — Obsuser✉ 22:42, 8. novembar 2017. (CET)

Nemam šta da pričam sa osobom koja argument u vidu knjiga stručnjaka, iza kojih stoji diploma i karijera, smatra nelegitimnim, a svoje stavove pravda apstrakcijom razuma, pod kojim podrazumeva razum kome pristup ima samo blagosloveni Obsuser. Fasciniran sam koliko neko ko se toliko poziva na razum može da bude nerazuman. Ne znam šta će nam onda reference, umesto toga možemo da sve obeležimo fusnotom: „odobrio Obsuserov razum uz Božiji blagoslov”.--Mr. Vols (razgovor) 23:19, 8. novembar 2017. (CET)

Danas svako ima diplomu i otkrio je vodu na Marsu, a vodu na celoj Zemlji nije bio u stanju da obezbedi. Takođe, Britanika se ne može nikad porediti s Vikipedijom jer Vikipedija je slobodna non-stop i za svakog a Britanika nije i biva prevaziđena (en:Encyclopædia Britannica#Other criticisms).

Ne pravdam uopšte svoje ni ničije stavove nego izražavam svoje; šta imaš pravdati nešto, ili jeste ispravno ili nije; pogotovo ih ne namećem... Sad već ti preteruješ i napadački se uveliko ponašaš s takvim komentarima (pod kojim podrazumeva razum kome pristup ima samo blagosloveni Obsuser, odobrio Obsuserov razum uz Božiji blagoslov). Objasni kako sam nerazuman. Pročitaj Vikipedija:Navođenje izvora za to pitanje oko referenci. Što se tiče ove izmene i totalno neozbiljnog opisa koji je uz nekonstruktivnu izmenu, dakle nije šaljiv ni s dobrom namerom (Britanikom protiv Obsuserovog razuma) — nije pitanje taj set informacije koji ti uzimaš zdravo za gotovo (ta „definicija osobe” koju Britanika daje ispod imena, konkretno za Jaroslava „CZECH AUTHOR”, nego je pitanje doslednost oko toga šta će se tu naći i zašto, jer u protivnom imaš nedoslednost; evo ti dokaz [pod uslovom da čitaš ovaj isti tekst koji ja pišem tj. pristupaš istom sadržaju]: Jaroslav Seifert — CZECH AUTHOR (etnička pripadnost + zanimanje), Vuk Stefanović Karadžić — SERBIAN LANGUAGE SCHOLAR (opet ili etnička pripadnost ili prema tadašnjem članu zemlje + labavo definisano zanimanje), Gavrilo Princip — SLAVIC NATIONALIST (sad je neka labava narodna odrednica + nešto što nije zanimanje nego odrednica prema stavovima i delovanju osobe, što je nekad i opravdano ako je od značaja a nema normalno zanimanje nego je recimo kriminalac), Andy Goldsworthy — BRITISH SCULPTOR, ARTIST AND PHOTOGRAPHER (sad je odrednica zemlje + zanimanje), Andy Murray — SCOTTISH TENNIS PLAYER (sad je pak odrednica člana prethodno pomenute zemlje + zanimanje) itd. itd. Takođe, koriste skraćenice pa se ne zna na šta se misli („(born Sept. 23, 1901, Prague, Bohemia, Austria-Hungary [now in Czech Republic]—died Jan. 10, 1986, Prague, Czech.), poet and journalist”, ovde mislim na ovo na kraju Czech.; ili „(born Nov. 6, 1787, Tršić, Serbia, Ottoman Empire [now in Serbia]—died Feb. 6, 1864, Vienna [Austria])”; odrednica [now in Serbia] nema potpuno smisla, više bi odgovoralo samo [now Serbia]; imena ovih država koje navode nisu ona koja su tada bila zvanična u vremenskim okvirima u kojima su postojale). Ima milion nedoslednosti, i što se tiče informacija i što se tiče stila (s tim da je tačnost onoga što se htelo reći najjača strana, jer su osobe pouzdane, ugledno i to sve što kažeš — stručnjaci sa diplomom i karijerom, dakle u toku dešavanja i ne smeju sebi dozvoliti greške jer imaju odgovornost).

Dakle, ne sporim ništa ali kažem da narušavaš direktno trenutnu praksu i doslednost oko pisanja uvoda članaka — ide odrednica zemlje ili državna ili nacionalna ako je isto i onda zanimanje, a ne odrednice etničkih, nacionalnih, verskih ili bilo kojih drugih pripadnosti koje su u odnosu na prethodnu nižeg ili višeg ranga. Ne treba da ti ovo opravdava iko (mada, možemo doneti i smernicu, ako već ne postoji; evo je: en:Wikipedia:Manual of Style/Lead section, i to se tu može i treba ozvaničiti). Pogledaj članke Vikipedije (evo za ovaj primer Marija stoji na en:Andy Murray „British professional tennis player” a ne „Scottish”, a i tamo gde je nedosledno Vikipedija otvara mogućnost svakom da momentalno ispravi i da idemo dalje — dok moraš „biti Nobelovac” da bi uređivao tamo, što nije loše — neka postoji oboje, ali zna se šta se od ovoga dvoga trenutno koristi kao praktičnije [možda ne pouzdanije ali ipak praktičnije i funkcionalnije]).  — Obsuser✉ 00:39, 9. novembar 2017. (CET)

Prisvojni pridev u izrazu „češki književnik” ne označava ni naciju, ni zemlju već književnost, to jest izraz „češki književnik” ima značenje „književnik češke književnosti”. Inistiram na diskurzivnoj ne na nacionalnoj/geografskoj razlici. Za razliku od sportista koji zvanično predstavljaju zemlju, ili recimo filmova koji su snimani novcem iz budžeta jedne zemlje, književnici su vezani za jezičko-kulturološki prostor, znači prostor koji nije određen geografski već je oblikovan diskurzivno. Čehoslovačka književnost nikada nije postojala jer je razlika između češkog i slovačkog lingvistički utemeljena.--Mr. Vols (razgovor) 07:26, 9. novembar 2017. (CET)

Znam ja i zna se šta označava to. U tome i jeste stvar: nemaš nikakvo pravo insistirati ni na čemu jer to nije tvoje vlasništvo; imaš pravo objasniti zašto misliš da treba tako i tako, pa na osnovu tvog, mog i komentara drugih korisnika svi zajedno treba da utvrdimo šta je zaista najbolja opcija.

To i nije nikakva diskurzivna ili nacionalna/geografska razlika, nego je to odrednica (kao što sam već pomenuo više puta). To jeste argument: da za književnike možda treba diskurzivno ili po opusu, ali ne možeš ga odmah uzeti zdravo za gotovo jer možda ne treba tako zbog nedoslednosti tj. otvaranja prostora za istu u uvodu članaka (onda bi trebalo za svako zanimanje odrediti šta je najrelevantnije, a to je nepraktično i po mom neprimenljivo).

To nije tačno da „čehoslovačka književnost nikada nije postojala”; postojala je kao takva da se odnosi na tu bivšu zemlju. Ako nije postojala, kako onda postoji bosanskohercegovačka književnost — koja se uzgred po drugoj sastavnici i ne odnosi na jezik jer ne postoji hercegovački jezik (ili je nekome plan da uzrokuje raspad te države dugoročno radi ujedinjavanja svojih identiteta u jedan, pa da onda obriše ovu kategoriju i kaže da književnost ove zemlje nije nikada postojala!? Ovo [uzrokovanje raspada] nije za odbaciti, ali koji je razlog za ovo i šta se ovime tačno dobija (da li je cilj upropašćavanje drugih i stvaranje Roma od njih [ili ljudi nižeg ranga koji će imati manja prava a neće imati svoju zemlju] da bi moja grupa kojoj ujedinjavam identitete bila na dobitku [s tim da ne znam kako bi se taj „dobitak” ostvario], ili su to smisleni potezi radi nečeg višeg; mada, ja nazirem samo želju za stvaranjem tora i neke dugoročno pokvarene ciljeve, a to se treba sprečiti svim sredstvima i treba izmešati sve ljude i identitete što više tako da žive zajedno i u otprilike istim uslovima ili gradirano-kontrolisanim-sa-otvorenom-šansom-za-napredak-uslovima a sa vladama zdrave konkurencije ili normalne kontrole po gradaciji koju sam prethodno pomenuo, ili nije tako)?! Takođe pogledati i en:Category:American literature i en:Category:Trinidad and Tobago literature.  — Obsuser✉ 13:55, 9. novembar 2017. (CET)

 Komentar: Članak je odličan. Izuzetno zanimljiv sadržaj, uz neke sitne gramatičke ispravke čak bi mogao da bude i sjajan. --MareBG (razgovor) 23:54, 6. novembar 2017. (CET)

Pokvarene spoljašnje poveznice

Tokom nekoliko automatski provera, bot je pronašao pokvarene spoljašnje poveznice. Molimo vas proverite da li je poveznica dobra, popravite je ili je uklonite!

• http://www.tolkien-maps.com (archive)
  • In Srednja zemlja on 2017-11-12 11:33:22, Socket Error: 'getaddrinfo failed'
  • In Srednja zemlja on 2017-11-16 00:59:51, Socket Error: 'getaddrinfo failed'
  • In Srednja zemlja on 2017-11-26 06:11:24, Socket Error: 'getaddrinfo failed'

Veb stranica je sačuvana u Internet arhivi. Preporučujemo vam da stavite vezu do određene arhivirane verzije: [1].--Autobot (razgovor) 07:11, 26. novembar 2017. (CET)

Pokvarene spoljašnje poveznice 2

Tokom nekoliko automatski provera, bot je pronašao pokvarene spoljašnje poveznice. Molimo vas proverite da li je poveznica dobra, popravite je ili je uklonite!

• http://www.lordotrings.com/interview.asp (archive)
  • In Srednja zemlja on 2017-11-12 11:33:32, Socket Error: 'A connection attempt failed because the connected party did not properly respond after a period of time, or established connection failed because connected host has failed to respond'
  • In Srednja zemlja on 2017-11-16 01:00:10, Socket Error: 'A connection attempt failed because the connected party did not properly respond after a period of time, or established connection failed because connected host has failed to respond'
  • In Srednja zemlja on 2017-11-26 06:11:44, Socket Error: 'A connection attempt failed because the connected party did not properly respond after a period of time, or established connection failed because connected host has failed to respond'

Veb stranica je sačuvana u Internet arhivi. Preporučujemo vam da stavite vezu do određene arhivirane verzije: [2].--Autobot (razgovor) 07:12, 26. novembar 2017. (CET)

Datoteka na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima predložena je za brzo brisanje

Zdravo! Sledeća datoteka na Ostavi koja se koristi na ovoj stranici ili njenoj stavci na Vikipodacima predložena je za brzo brisanje:

• Melkor and Sauron.jpg

Učestvujte u raspravi o brisanju na stranici predloga. —Community Tech bot (razgovor) 17:37, 21. oktobar 2022. (CEST)