Razgovor:Srpska Crnja/Arhiva 1
 | Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor. |
| Arhiva 1 | Arhiva 2 |
Prvi podnaslov
Moj mali osvrt na Srsku Crnju.
Srpska Crnja je jedno lepo ravničarsko selo koje se prostire pod centralno-istočnim Banatskim nebom, uz samu granicu sa Rumunijom, južno od Kikinde, severo-istočno od Zrenjanina i severno od Vršca. To je mesto u kome se i pisac ovih redova rodio, rastao i rastao, da bi na kraju kao i mnogi od nas otišao iz te naše detinje lepote i blagostanja da se nikad više ne vrati. Iako daleko od mog rodnog kraja često se setim prostranstava nabreklih sa plodovima paorskog truda i Božijeg blagostanja. Nekada je Crnja bujala od života i radosti, danas je gotovo pusta, stanovništvo je svedeno na jednu trećinu, ostala je samo jedna školska zgrada od sedam ili osam koliko ih je bilo. Ulice su puste, nema više dečurlije da jure loptu, gusaka da glasno gaču i ljubomorno čuvaju male žute guščice, nasmejanih ljudi po šorovima, Crnjanskim kafanama, zaprega i traktora koji žure ili se vraćaju sa njiva, čak i zadnje "Liparske Večeri" su prošle gotovo nezapaženo, ni slova o njima nije se moglo pročitati ni u jednom jedinom dnevnom listu, čuti na radiju ili TV-u. Crnja je izgledala mnogo romantično i prisno sa svojim seljanima poređanim na šoru na svojim klupama, hoklicama, šamlicama,... igrajući karte, najčešće "trefa" ili "tri nanovo", pletući čarape, natikače i džempere za zimu. Tu se točila dudovača, jele razne štrudle, divanilo o svemu i svačemu a ponajviše šalilo na svačiji račun, pa čak i na svoj sopstveni. Šta ćete, to su vam Lale, dobroćudni, veseli..., bar nekad bilo, kako ja pamtim !
DAvna su to vremena bila, bilo nekad a sad se samo pripoveda. Došla nam demokratija Žiko moj.... Iz samog teksta zaključujem da si to ti. Nema veze, važno da je neko polako i našu varoš počeo da spominje makar i ovako, u elektronskom obliku.