Razgovor:Furijeov red

Prvi podnaslov

Teško je pisati u tex-u i kombinovati tekst sa ćirilicom, zato ću sve da napišem prvo latinicom, a posle ću prebaciti u ćirilicu. A bilo bi vrlo lepo kada bi neko taj posao odradio pre mene :)

Furijeova transformacija spram Furijeovih redova

Čini mi se da ovome što do sada piše više odgovara naslov Furijeovi redovi. A F. red nije isto što i F. transformacija ali su, normalno, u bliskoj vezi. --mac 07:57, 18. februar 2006. (CET)

Pogledao sam - donekle jesi u pravu. Mada nije bas ni previse jasna granica izmedju redova i transformacije. Ja bih ovo ipak ostavio ovako, a lako ce se dodati.

Engleska Vikipedija postavlja stvari relativno OK. Jedan važan način gledanja jeste da je Furijeova transformacija veoma opšti postupak koji radi na svakoj "topološkoj grupi" X. Prostor funkcija $L^{2}(X)$ se "spektralno razlaže" tako da se svaka funkcija $f(x)\in L^{2}(X)$ predstavlja kao "integral" tipa $\int _{Y}{\hat {f}}(y)y(x)dm(y)$, gde je Y "Pontrjaginov dual" (takoreći, dualni prostor za Furijeovu transformaciju) i sastoji se od "unitarnih karaktera" (multiplikativnih funkcija) na grupi X, znači gore u formuli $y(x)$ je takav karakter, a ${\hat {f}}(y)$ bi bio "Furijeov koeficijent" od f. Na toj grupi Y takođe postoji "prirodna" mera ("mera Haara") koju sam ja označio sa $dm(y)$.

E sad ovo je sve tako komplikovano i nije mu mesto u članku - makar ne dok se ne napiše lepo - ali mislim da dobro objašnjava gornje pitanje. Ako je grupa $X={\mathbb {R} }$, onda je dualni prostor karaktera $x\mapsto e^{2\pi i(t\cdot x)}$ i znači za svako $t\in {\mathbb {R} }$ imaš po jedan karakter, znači $Y={\mathbb {R} }$ i "prirodna mera" je naravno dt, tako da onda ovo gore postane neprekidna Furijeova transformacija. Ako je grupa $X=[0,1](={\mathbb {R} }/{\mathbb {Z} })$, znači gledamo periodične funkcije sa periodom 1, onda je dualni prostor karaktera $x\mapsto e^{2\pi i(t\cdot x)}$ ali se pojavljuju jedino $t\in {\mathbb {Z} }$ (npr. lepo se vidi da je karakter periodičan sa periodom 1 samo ako je t ceo broj). Prirodna mera na $Y={\mathbb {Z} }$ je naprosto brojačka mera (znači integral je prosto suma reda) i ovo gore postaje Diskretna Furijeova transformacija. Znači u pitanju su dva specijalna slučaja iste stvari koju zovemo "Furijeova transformacija".

Nadam se da nisam samo totalno zakomplikovao :)))) --Dzordzm 19:08, 19. februar 2006. (CET)

Jesi. U en.W postoji mali podnaslov Furijeovi redovi i kratko se pokazuje kakva je veza između njih i transformacije. Zašto ne prevedeš to sa engleskog a onda dodaš ono što misliš da treba.

Ovo gore si stvarno zakomplikovao. Ja se godinama bavim Furijeovom spektroskopijom (dakle, transformacijom) a ništa ovo nisam razumeo. Kako će neko ko nikada nije čuo za Furijea? Možda grešim, ali po mom shvatanju Encikopedija je nešto gde profesionalci pišu za amatere. Dakle, iz Enciklopedije ne mogu ništa da naučim o fizičkoj hemiji (profesionalac) ali rado čitam o matemetici (amater) biologiji (amater), eletrotehnici (amater). A što pišem o fizičkoj hemiji ne pišem za fizikohemičare nego za one koji to nisu ali žele nešto da saznaju. Ko hoće da nauči više o matišu i fiz.hem. neka svrati do Studentskog trga na 5-6 godina. Ovde treba samo da se obavesti u meri da vidi da l' da ide na 4. sprat ili u prizemlje. Ukratko, encikopedijsko znanje nije duboko znanje pa takav karakter treba da imaju i članci. Ovde treba da pišeš za mlađeg brata, gimnazijalca, koji je čuo da se FT koristi u magnetnoj rzonanciji ili radioastronomiji a želeo bi da razume.

Na kraju, da se razumemo ovim želim:

da te ohrabrim da nastaviš da pišeš ali da imaš u vidu i nas 'obične' smrtnike.

da ti predočim da je pisati za neprofesionalce mnoooogo teže nego za kolege.

A dobro je imati u vidu i Orvelova pravila.

Samo napred, želim ti puno uspeha. --mac 19:41, 19. februar 2006. (CET)

Pa naravno, razumem da je ovo gore jako komplikovano, zato ga i nisam stavio u članak. Samo sam kontao da su članak pisali prirodnjaci ili inženjeri koji obično barataju stvarima tipa "grupa", "integral" i sl. pa sam se nadao da ću uspeti da razjasnim. Inače, što se enciklopedijskog članka tiče, mislim da su ljudi koji stvar koriste u praktične svrhe mnogo pozvaniji od matematičara da napišu lep i interesantan članak. --Dzordzm 20:15, 19. februar 2006. (CET)

Da kažem samo da je Vikipedija mesto gde bi i profesionalci trebalo da mogu da se upute. Naravno, ako govorimo o opštem članku (Furijeove transformacije), onda on treba da bude takav da, uz čitanje manjeg broja drugih članaka, svako može da se uputi u njih. Sa druge strane, može se unutar tog članka ili unutar nekog novog opisati i za profesionalce. Vikipedija je velika enciklopedija i u njoj postoji prostor za vrlo detaljne opise svega i svačega. Nije neophodno obazirati se na "nivo do kog Vikipedija treba da ide". Takvo ograničenje ne postoji. --Miloš Rančić (razgovor) 09:20, 23. februar 2006. (CET)

Rile, jesi li ti ovo pisao? Reci mi koji ti je user, ako ga imas na Vikipediji, ili mi posalji ovde odgovor, ili na mail? Sorry, nije pitanje vezano za Furijea, ako sam pogresila (ako ti nisi Marko) opet sorry!?! (Sneza84 01:03, 22. februar 2006. (CET))

---

Ajde da i ja (kao elektroinženjer) kažem koju. Furijeova transformacija je VEOMA važna za analizu signala uopšte, posebno za oblasti kao što su telekomunikacije gde je suštinska, međutim i pri prostiranju signala kroz žicu, mehaničkih talasa kroz telo itd. O tome ima toliko toga da se kaže. Sad dolazimo do ključnog detalja: to treba objasniti običnom čitaocu. Ako usvojimo pravilo o lepom pisanju članka tada: 1. Prvi pasus sadrži ono što treba da zna i što može da razume učenik srednje škole sa njegovim elementarnim znanjem. 2. Sledi razrada gde se opet pojavljuju dve stvari. Udri po teoriji ili pokušaj da objasniš šta je to u stvari, odnosno gde se pojavljuje. Ja sam za to da prezenter teme objašnjava što više sažvakanu priču. Tek na kraju, ako je čitalac toliko uporan (i besposlen) onda ga smori teorijom - ako treba i posebnim člankom. Usput, mislim da Furijeovi redovi treba da su poseban članak. Ako budem našao neku dobru knjižicu možda i ja budem nešto dodao, ali samo u inženjerskom delu, ne i u teoretskom. Pozdrav. -- JustUser  JustTalk 00:15, 28. februar 2006. (CET)

JustUser, samo pici. Video sam da se na nemackoj vikipediji cesto ponavljaju greske ili da se notacija vrlo cesto menja, sto i iskusnije ume da zbuni. Mislim da bi neki udzbenik ili knjiga bolje posluzili kao uzor od clanka na internetu (pre svega ne bih uzimao druge vikipedije kao uzor, jer se onda greske samo dupliraju). MarkoR 00:05, 3. mart 2006. (CET)