Razgovor:Dvojne i višestruke zvezde/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Ovaj članak ni po čemu ne zaslužuje da se nađe u kategoriji MZČKVNM, nego u kategoriji članci za sređivanje. Da je to tačno možemo se uveriti jednostavnim upoređivanjima sa odgovarajućim člancima na drugim vikipedijama, zbog čega sam postavio u ovaj članak interviki veze sa tim člancima. Na primer, pogledajte samo klasifikaciju binarnih (dvojnih) zvezda u odgovarajućem članku na nekoj drugoj vikipediji pa će te se uveriti da potpuno odgovara klasifikaciji u ovom srpskom članku. Pozdrav! 212.200.215.147 08:45, 7. januar 2007. (CET)

---

Da je ovaj članak dobar, a i značajan možete se uveriti i poređenjem odgovarajućih pasusa iz engleskog i našeg, srpskog, članka o binarnim ili dvojnim zvezdama. U daljem tekstu imate izvod iz engleskog članka sa prevodom, i ispod toga izvod iz našeg članka, pa prosudite sami da li se zaista podudaraju.

Odlomak iz engleskog članka o Binarnim (Dvojnim) zvezdama sa prevodom:

Use in astrophysics

Binaries provide the best method for astronomers to determine the mass of a distant star. The gravitational pull between them causes them to orbit around their common center of mass. From the orbital pattern of a visual binary, or the time variation of the spectrum of a spectroscopic binary, the mass of its stars can be determined. In this way, the relation between a star's appearance (temperature and radius) and its mass can be found, which allows for the determination of the mass of non-binaries.

Upotreba u astrofizici

Binarne zvezde obezbeđuju najbolji metod astronomima za određivanje mase udaljenih zvezda. Gravitaciono privlačenje između njih prouzrokuje da one orbitiraju oko zajedničkog centra mase. Iz orbitalne putanje vizuelnih binarnih zvezda ili vremenske varijacije spektra spektroskopskih binarnih zvezda, masa tih zvezda može da bude određena. na ovaj način, veza između izgleda binarnih zvezda (temperatura i radijus) i njihove mase može da se utvrdi, što omogućava određivanje i mase zvezda koje nisu binarne (dvojne).

Because a large proportion of stars exist in binary systems, binaries are particularly important to our understanding of the processes by which stars form. In particular, the period and masses of the binary tell us about the amount of angular momentum in the system. Because this is a conserved quantity in physics, binaries give us important clues about the conditions under which the stars were formed. Zbog velikih proporcija zvezda koje se nalaze u dvojnim sistemima, dvojne zvezde su posebno značajne za naše razumevanje procesa formiranja zvezda. Posebno, period i mase dvojnih zvezda govore nam o intenzitetu momenta impulsa sistema. Pošto je ovo veličina koja se u fizici održava , dvojne zvezde daju nam značajan ključ za objašnjenje uslova pod kojima su zvezde formirane.

Odlomak presnimljen iz srpskog članka o dvojnim i višestrukim zvezdama:

Značaj dvojnih i višestrukih zvezda

Pretpostavlja se da je više od dve trećine zvezda u našoj galaksiji dvojno ili višestruko, pošto je većina zvezda na razdaljini do 30 svetlosnih godina od Sunca dvojna ili višestruka. Mase komponenti spektroskopski dvojnih zvezda se nalaze posmatranjem putanja i preko Njutnovog zakona gravitacije. Dvojne zvezde su jedine zvezde izvan Sunčevog sistema, čije su mase direktno otkrivene.

Dvojne zvezde su značajne jer preko njihovih masa mogu da se odrede mase sličnih zvezda. Merenje masa nekih dvojnih zvezda je poslužilo u dokazivanju zakona o odnosu mase i sjaja zvezde. Dvojne zvezde značajne su iz dva razloga: s jedne strane, veliki broj zvezda, oko 50%, čini dvojne sisteme, a sa druge, kad su zvezde dovoljno blizu da utiču jedna na drugu (tesno dvojni sistemi), one predstavljaju izuzetnu laboratoriju za proveru teorija evolucije zvezda u njihovim različitim fazama, uključujući i kompaktne ostatke karakteristične za poslednje faze. Dvojne zvezde koje su istovremeno optički i spektroskopski dvojne, su zaista retke, i one su dragocen izvor važnih informacija.

Zoran.D. 14:56, 7. januar 2007. (CET)

---

Rošova površ

Kad je poluprečnik jedne zvezde u sistemu istog reda veličine kao i uzajamno rastojanje para, njena površina poprima oblik jajeta koji je takođe ekvipotencijalan.

U ovoj rečenici nije mi jasno šta je ekvipotencijalno? Da li je poluprečnik ekvipotencijalan? U tom slučaju treba preformulisati rečenicu.

Pozdrav. --delija 15:40, 7. januar 2007. (CET)

Malo sam prošvrljao po engleskoj vikipediji pa je sad i meni nešto malo jasnije. Rošova površ je površina čiji presek ima oblika osmice, koja je ekvipotencijalna, što znači, da kada se pomeraš po ovoj površini gravitaciona sila je nula. (slično kao što u provodniku kada se izjednače potencijali, električno polje i sila su nula i ne teče struja) Ili, drugim rečima, na ovoj površini poništavaju se gravitaciona privlačenja jedne i druge zvezde. U eng. viki. čak prave malo čudno poređenje da kada bi ova površ bila ispunjena vodom mogao bi brodom bez problema da preploviš od jedne do druge zvezde jer tu nema gravitacije. Dakle, suština je u tome da, ako su svaka od zvezda unutar svog dela Rošove površi, njihovo sopstveno privlačenje je jače od privlačenja suseda, pa su one razdvojene i ne razmenjuju materijal. Ako jedna od zvezda naraste i ispuni deo Rošove osmice onda njen materijal prelazi na onu drugu, a ako su obe ispunile Rošovu površ onda uzajamno razmenjuju materijal. Sve to je inače objašnjeno i u ovom članku u delu gde se zvezde klasifikuju po osnvu Rošove površi. Imajući to u vidu mislim da je rečenica koju si ti istakao na neki način ovde suvišna, ondnosno nije suštinski značajna za sistem dvojnih zvezda. Jer, na primer i površina Zemlje je ekvipotencijalna i ima jajasti-elipsoidan oblik ali zbog centrifugalne sile. U ovom slučaju jedna od binarnih zvezda ima jajasti, ekvipotencijalni oblik, zbog Rošove površi, ali još uvek nije dostigla tu površ, što znači da zadržava i dalje svoj materijal za sebe. Ovaj jajoliki oblik možda bi prema tome mogao imati uticaj na njeno kretanje u binarnom sistemu, ali to u članku nije objašnjeno. Dakle, da zaključim, površina jajeta je ekvipotencijalna, a ne poluprečnik, niti celo jaje, i u pravu si rečenicu bi trebalo preformulisati, ali i ako je izbrišemo neće mnogo uticati na kvalitet članka. Pozdrav! Zoran.D. 16:32, 7. januar 2007. (CET)

---

Zanimljivosti za Sirijus

Ovo je deo teksta koji nema veze sa naslovom, a verujem da je koristan, pa neka ga ovde:

„Postoje i određene zanimljivosti u vezi sa Sirijusom. Piramide u Egiptu, su raspoređene kao i zvezde koje se nalaze u sazvežđu lovca Oriona, usmerene ka zvezdi Sirijus u sazvežđu Velikog psa. Inače postoji zanimljiva priča o zvezdi Sirijus i afričkom plemenu Dogoni, koje vekovima neguje kult ove zvezde, a početkom prošlog veka dvojica engleskih istrazivaca provela su niz godina među pripadnicima ovog plemena, koji su im rekli o postojanju zvezde - patuljka Sirijus B, a čije su postojanje naucnici potvrdili danasnjih dana pomocu mocnih teleskopa. Dogoni nazivaju zvezdu Sirijus B imenom “ Po Tolo” . U prevodu to znači najmanja zvezda. Takođe tvrde da je to najteža zvezda i da je bela. Moderna astronomija poznaje klasu zvezda tzv. “belih patuljaka” kojima pripada i Sirijus B. Njihove osobine su da su male, masivne i bele zvezde. Dogoni opisuju i treću zvezdu. Postojanje zvezde Sirijus C nije zvanično potvrđeno. Fotografija nema, ali postoje pretpostavke francuskih astronoma da se samo postojanjem Sirijusa C može objasniti promena u orbiti te zvezde. Ostaje nejasno, kako je africko pleme Dogoni moglo da zna za postojanje te zvezde ne koristeći teleskope ili neke druge instrumente, pošto Sirijus B nije vidljiv golim okom. Oni tvrde da su i u davna vremena njihove pretke posetila bića sa Sirijusa. Dogoni veruju da njihova božanstva dolaze sa tih planeta i znali su strukturu ovog sistema mnogo pre nego sto smo je mi otkrili (šezdesetih godina dvadesetog veka).“—MetodicarPiši! 23:58, 19. jun 2008. (CEST)