Razgovor:Windows Vista/Arhiva 2

Arhiva 1

Arhiva 2

Arhiva 3

sta bi radili mi sa XP

dali se mora menjati konfiguracija     DA mnogima  bice nedostupan

Vracanje na staro ime?

Zasto? Kako biste napisali Windows XP? -- Bojan  Razgovor  14:46, 29. decembar 2007. (CET)

Zato što je tako tačno. --Jagoda ispeci pa reci 14:50, 29. decembar 2007. (CET)

I sad mi tacno napisite Windows XP, Mac OS X, XML, SQL.... -- Bojan  Razgovor  14:52, 29. decembar 2007. (CET)

Ono što se može, može. Ono što ne može, ne može. Vindouz vista može. Mac OS X, XML, SQL ne može, pa će ostati latinicom. Vindouz XP bi najbolje bilo pisati latinicom -- Vindouz XP. Ne može sve biti uniformisano. --Jagoda ispeci pa reci 14:57, 29. decembar 2007. (CET)

I na šta će to da liči? Imaćemo Vindouz vista, ali ćemo imati Vindous XP. Malo ovako, malo onako. Olabavite malo tumačenje togpravopisa, vidite da u ovom slučaju stvara probleme. -- Bojan  Razgovor  15:00, 29. decembar 2007. (CET)

U ovom slučaju ne stvara ama baš nikakve probleme. Vindouz vista je sasvim ok. Međutim, mrzi me da se sad natežem s tobom, pa radi šta hoćeš. Ionako ćeš na kraju uraditi onako kako si ti to zamislio, bez obzira na to šta kaže pravopis, a jači si od mene, jer imaš dugme za blokiranje a ja nemam, pa čemu onda gubiti živce? --Jagoda ispeci pa reci 15:08, 29. decembar 2007. (CET)

Dragi administratore,

Ako te pravila sprečavaju da poboljšaš ili održavaš Vikipediju, ignor?

Samo da napomenem, ovo važi za pravila Vikipedije, ne za pravopisna pravila. SVESNO kršiš pravopisno pravilo samo zato što se tebi ne sviđa. Ali... Što me to ne čudi? Šta se dešava onda sa gomilom drugih transkribovanih članaka iz informatike? Majkrosoft, Majkrosoft vindouz, Majkrosoft Ofis (BTV, ovaj bi ofis trebalo malim slovom), Majkrosoft vord, i mnogi drugi? Što oni mogu da stoje transkribovani a Vindouz vista ne? Ili se opet radi o hirovima nezrelih administratora? --Jagoda ispeci pa reci 15:19, 29. decembar 2007. (CET)

Ovo sam već nekoliko puta spomenuo, ali evo ponoviću još jednom. Pošto nemam svoj primerak Pravopisa i ne razumem se previše u tu tematiku, svojevremeno sam kontaktirao nekoliko ljudi kojima je to struka. Suština njihovih odgovora je bila ista: ne transkribuje se obavezno i po svaku cenu svaka strana reč u srpskom jeziku. To se naročito odnosi na one pojmove koji su prepoznatljiviji u izvornom obliku. Kao primer su naveli Windows XP, Coca-Cola, IBM i još nekoliko pojmova. Takođe sam negde pročitao da se zaštićena imena ne trebaju transkribovati. Još jednom naglašavam da nisam stručnjak za Pravopis, ali bi ove stvari trebalo proveriti i onda primeniti i za ostale slične naslove. Svojevremeno sam ukazivao na naslov članka Egzit koji u tom obliku postoji samo na našoj wikipediji, a za koji smatram da je pogrešan. Verujem da ima još dosta takvih primera. M!cki ^talk 16:08, 29. decembar 2007. (CET)

Konsultovao si ljude kojima je struka šta? Ja nisam ni tvrdila da treba sve odreda transkribovati, ali ono što se može, treba. Evo, ponoviću još jednom šta sam gore rekla:

Ono što se može, može. Ono što ne može, ne može. Vindouz vista može. Mac OS X, XML, SQL ne može, pa će ostati latinicom. Vindouz XP bi najbolje bilo pisati latinicom -- Vindouz XP. Ne može sve biti uniformisano.

Prema tome, Vindouz vista, Majkrosoft vord, Majkrosoft ofis, Internet eksplorer i sl. ne predstavljaju nikakav problem za transkrbovanje i treba da se transkribuju. Oni koji imaju slova koja ne postoje u našem jeziku, bolje neka ostanu u originalu. A to što se vama ne sviđa tako, je apsolutno irelevantno. Naravno, ako ste voljni da poštujete pravopis. Ako niste.... Onda neka vlada anarhija i neka svako piše kako se njemu najviše sviđa. Što da ne? pIŠImo kaka senama sfića i ne mojmo SEobazirati na to šta piše u toj knjigi koja se zove prAvlopls.... --Jagoda ispeci pa reci 16:23, 29. decembar 2007. (CET)

Nama se takodje ne svidja anarhija da svaki članak tera svoju politiku. Red transkribovanja, red izvornog oblika, redćirilizovanog izvornog oblika. -- Bojan  Razgovor  16:27, 29. decembar 2007. (CET)

Nisam rekao da Pravopis ne treba poštovati, već da sam našao i druga tumačenja Pravopisa od onih koje sam našao na Vikipediji (po raznim stranicama za razgovor). Prema tim tumačenjima i ove nazive koje si ti navela bi trebalo ostaviti u izvornom obliku. Zbog toga sam napomenuo da te navode treba proveriti kod nekoga kome je Pravopis struka, kako bismo izbegli šarenilo u nazivima i kako bismo konačno 100% bili sigurni šta je ispravno. Tebi i ostalima koji se bavite tumačenjem Pravopisa svaka čast, ali ne bi bilo loše čuti i druga mišljenja. Takođe, predlažem da eventualnu diskusiju nastavimo na stranicama za to predviđenim. Ovde se ipak govori samo o konkretnom članku pa nema potrebe da zatrpavamo stranicu drugim stvarima. Sve najbolje. M!cki ^talk 16:37, 29. decembar 2007. (CET)

Interesantno je to selektivno poverenje u "nas koji se bavimo (pazi ovo!) TUMAČENjEM Pravopisa". Pravopis nije napisan nekim budibogsnama nerazumljivim jezikom da je potrebno da ga neko "tumači". Radite šta hoćete. Meni je savest mirna. --Jagoda ispeci pa reci 16:48, 29. decembar 2007. (CET)

Daaaaarkooooooooooooooooooooooooooo, bre!

Ajde da ako već radiš transkripciju, uradi je kako treba. Pliz. VindouZZZZZZ ne, SSSSSS....--Jagoda ispeci pa reci 16:05, 3. januar 2008. (CET)

Direktorijum

E, ovo je jače od mene. Dakle, moram da reagujem na ponovnu pojavu jednog srećno sahranjenog nesrećnog pojma. Iz davnih (DOS-ovskih, ali pre onog DOSa) vremena se vukao pojam direktorijum koji je nekim ljudima značio nešto, mada ne znam tačno šta. U tim vremenima se nudila alternativa (ne, Mira nema alternativu) imenik kao najlogičnija i najprihvatljivija, ali je sa indignacijom i gađenjem odbijana od strane velepriučene i za oštro pero nastrojene pišuće sajber omladine. Verovatno je išlo prilagođavanjem kroz englesko govornodajrektori-hrvatska varijanta, nejasno čega direktorij-posrbljivanje hrvatske varijante, još manje jasna direktorijum. Džaba što sam okolo pričao kako to može značiti ovo odnosno ovo (mada videh i ovo). Sve u svemu, kada se pojavila fascikla, odahnuh. Jeste da je latinska, ali nije toliko nakaradna. Iz istog razloga ću radije upotrebljavati dotičnu fasciklu pošto je uveliko ušla u pisanu reč. -- JustUser  JustTalk 17:05, 3. januar 2008. (CET)

Malo mi je tvoja logika naopaka: u engleskom jeziku se govori Directory, ali ti ne želiš da se i kod nas tako kaže, jer u engleskom jeziku postoje još dvije riječi Directory. Pa zašto ih onda Englezi koriste? Plus, obrati pažnju da je to naziv članka na engleskoj vikipediji (ne Folder, ne Catalog. Folder se počelo koristiti u srpskom jeziku jer u Vindouzu piše Create New Folder, pa su ljudi navikli, ali to je tipično Vindouzov termin, za razliku od „direktorijum“, premda se proširilo i na druge operativne sisteme u zadnje vrijeme. Međutim, interesantno je pogledati članak na engleskoj vikipediji, gdje objašnjava i suštinsku razliku između ova dva termina. Što se „kataloga“ tiče, bilo je devedesetih u udžbenicima informatike za srednju školu (ne znam kako je sad) pokušaja da se uvede „katalog“ kao srpsko ime za ovaj pojam, što je po meni ok, ali mislim da je „direktorijum“ više zaživjelo. Na kraju, fascikla je četvrti uveden pojam, ali ponajmanje prepoznatljiv i najmanje viđen u svijetu računarstva, pa mislim da nema ama baš nikakve šanse da preživi. Sem toga, kao što si i sam rekao, nije ništa „srpskija“ varijanta nego ostale, pa ne vidim zašto bismo se za nju zalagali. A što se tiče dvosmislenosti - stvarno ne mislim da je to problem; na prvom mjestu, svaki je jezik pun sinonima, i to nikog ne buni jer uvijek ima kontekst. A drugo, zar zaista misliš da postoji opasnost da će neko pomisliti na francuski direktorijum ili direktorijum inkvizitorijum kad naiđe na riječ „direktorijum“ čitajući informatičku knjigu? Mislim da ni sam ne misliš da je to problem. --Darko Maksimović 18:00, 3. januar 2008. (CET)

Jao, taj termin... folder=direktorijum=fascikla=katalog=omotnica(!)=... (znao sam i još). Kad vidim tako neki prevod koji "niko ne koristi", setim se knjiga iz "praistorije" (što bi kompjuterski bilo pre desetak-petnaest godina). Ja lično najčešće koristim "folder", mada daleko od toga da mi nije jasno o čemu priča neko ko pomene fasciklu ili direktorijum. Poenta je u tome da je to ipak informatički termin (izmišljen na engleskom), tako da nije mnogo bitno šta taj termin znači u svom izvornom značenju, već se treba navići na njegovo "novo" značenje. Ne bih imao ništa protiv ni da uzmemo reč "folder", ali ne sa prevodom "engleska reč za fasciklu", već sa prevodom "taj i taj informatički termin". Darth Vader (razgovor) 11:20, 4. januar 2008. (CET)

Humble me votes for „direktorijum“, ali nisam zbog toga ovde doš`o. Ovaj razgovor (ako planirate da odužite) biste mogli preneti/nastaviti ovde, iako članak ili preusmerenje još ne postoji. Čisto zbog toga što će nas kad-tad, kad neko započne članak, zadesiti cela ova priča iznova. Mihajlo ^{_[ talk _]} 12:08, 4. januar 2008. (CET)

Aj v gat a kuveščn- vot vud bi if samvan puts Njindonjs Vista?