Разговор о Википедији:Vikimedijanci Republike Srpske/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Čestitam, želim vam puno uspeha. Da li mogu vikimedijanci da postanu i članovi iz Srbije ili samo iz Republike Srpske?--Marko Stanojević (razgovor) 18:26, 24. oktobar 2015. (CEST)

Hvala. Mogu svi koji žele dati doprinos. —  Ranko   Niko lić  ✉ 18:44, 24. oktobar 2015. (CEST)

Hvala i u moje ime! Kao što se kaže u poruci gore - svi zainteresovani su dobrodošli! ----Radovan  ^razgovor 19:01, 24. oktobar 2015. (CEST)

Jako je važno da postoji ogranak srpske vikimedije na području Republike Srpske, jer ipak je reč o državi gde je srpski glavni govorni jezik. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:28, 24. oktobar 2015. (CEST)

Nidžo, budi siguran da je ovo veliko priznanje Republike Srpske, a srpski jezik nije samo govorni, već i službeni jezik na nivou Republike. ----Radovan  ^razgovor 19:50, 24. oktobar 2015. (CEST)

Naravno! I mislim da bi trebalo još više da se aktivnosti vikimedije na području Srpske promovišu po medijima --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:55, 24. oktobar 2015. (CEST)

Puna podrška! Ovo je velika stvar za projekat.--Soundwaweserb (razgovor) 19:58, 24. oktobar 2015. (CEST)

Ako nije puno za tražiti i moliti, bilo bi lepo ponovo iznaći neku pristojnu fotografiju spomenika na Mrakovici, nemam pojma kada je i kako je Kozara National Park Mrakovica Memorial.jpg nestala, niti da li su na ostavi i za nju iznašli da povređuje prava autora spomenika, ili je sam autor, jednostavno digao ruke, ali ta slika izgleda da beše jedna jedina, dok u članku umesto slike stoji greška o vezi na nju. --Tajga (razgovor) 01:07, 9. januar 2016. (CET)

Naziv

A da se ovo preimenuje u Viki zajednica Srpske jednostavnije je? --Milićević (razgovor) 15:44, 13. jun 2016. (CEST)

To ime Viki zajednica Srpske sam ja krstio i drago mi je da ti se sviđa, međutim zvanično ime zajednice je Vikimedijina zajednica Republike Srpske i postoji pomalo komplikovana procedura oko promjene istog, ali nije isključeno da to i učinimo. --Radovan ⁂ 12:13, 15. jun 2016. (CEST)

Ej vi tamo

93.86.0.252 (razgovor) 14:08, 4. avgust 2016. (CEST) Doša Ej, vi tamo puni ega svoga. Vi što pripadate medijima ili nekom redu vikipedijske zajednice u zajednici državnog entiteta što se zove Republika Srpska, a koju prozvaste ili nazvaste ili imenovaste Vikimedijanci RS. Ustavite, zastanite malo. Nemojte se gložiti o tome ko je prvi nadjenuo ime u toj Vikipediji - Vikimediji, tj. nekoj zajednici zajednica koja nema perspektive, ako nije zajednička, svojska i nepatvorena, ako nije izraz čistog nacionalnog opredjeljenja i čistote ljudske, bez kojega nema niti internacionalnog i sveljudskog, onog nesebičnog altruističkog i čojstvenog humanističkog i onog sveukupnog svezemaljskog i kosmičkog. Prema tome, bitna je funkcija i krajnji proizvod funkcionalnosti te zajednice što teži usponu, progresu i široj popularizaciji Republike Srbske*. Pojedinci nisu bitni u sveukupnosti ako se izbacuju iz svoje cjeline kao sebičnjaci nedefinisani u jasnoj namjeri riječi i djela. Oni ne mogu biti vođe, jer nemaju taj dar da istaknu svoju namjeru koja je zajednička za sve, koja će povezati sve u jedno, u jedan interes za jedan vrhunski cilj za dobro i na dobro same zajednice i čak, onoh koji su protiv te zajednice. Eto, tako i ovdje, vidim ja sam prvi to rekao, ali ne može tako, ali možda i može. Šta to znači? Virtuelna i nedefinisana rasprava između onih koji se i ne znaju, a možda i onih koji se nisu nikad ni susreli. Susret u živo je presudan, jer tek tada svim svojim čulima, svim svojim osjećajem i osjećanjima možeš da prepoznaš sagovornika ispred sebe. Živa riječ, živi dodir, su presudni u tom prepoznavanju i odabiranju za budućnost svog iskrenog sagovornika, svoga prijatelja, svoga čovjeka ili svoju ženu za svagda, svoga sadružnika i vjernog saradnika za cjeli život. Ja, ovdje pisac ovih redova i onaj koji iskreno podržava svaki projekat koji prati rast, uspon i sveukupnu dobrobit jedne kvalitetne zajednice, kakva jeste i treba da bude i Vaša, imadoh potrebu da Vam se javim i na ovaj način. Lijepe slike su zaista dokument koji izaziva još ljepša osjećanja, ali lijepa riječ, kazana iz srca, ona iskrena koja se prepoznaje na prvi tren, stvara daleko ljepše slike u duši, a i tijelu, i koje ostavljaju dubok i neizbrisiv trag koji nas uvijek umiri kada naiđemo na neko nerazumjevanje, na neprijatnost, koja nam stvara nelagodnost, čak, i bol u duši. Lijepa riječ je bila, jeste i biće prava ljekaruša, nevidljiva isceljujuća travka, moćna medicina nad medicinama. To je obožena riječ iz srca čovjeka za čovjeka. To je riječ Dobrote obmotana oko stabla Ljubavi što izrasla iz korjena srca voljenog za srce voljenog. Dakle, ja Vas podržavam u Vašem blagorodnom nastojanju iz mnogo razloga, koji su pre svega moje lično osjećanje pripadnosti jednom cjelovitom plemenu, jednoj rasi kako kaže umni J. Deretić, jednom rodu, tj. sveslavenskom narodu, koji je bez razlike na vjersku opredjeljenost ili neopredjeljenost, ipak jedinstvena, ali nažalost indukcijom i sebičnim poharama drugih podijeljena cjelina. Da ne bismo bili samo vikimedijanci, viki-viki indijanci ili vikimedisti budimo veliki vikari dobrote i ljubavi, a pre svega one plemenite čovjekove iskrenosti da može bez prisile i bojazni da slobodno kaže i iskaže svoju posebnu ljubav prema svojoj pripadnosti jednom sveslovenskom tijelu, u kome djelići njegove rasute i nostalgične duše još uvjek pripadaju Južnoj Slaviji, dijelovi koji, kad-tad, moraju biti prirodno i duhovno (kretaivno i stvaralački) neodvojivi dio jedinstvene Jugoslavije kao neodvojivi dio jezičkog, kulturnog, duhovnog i prirodnog genealoški jasno diferenciranog i teritorijalno određenog cjelovitog Sveslavenskog roda, čiji je svaki muški podanik stvarni nosilac svoga Slavenskog roda, jer na svom "Y" polnom hromozomu nosi jedinstveni haplogen R1a1, karakterističan i jedinstven samo za slavensko pleme, samo za slavenske narode. Prema tome, očuvanje Republike Srbske i njene cjelovitosti u ovom trenutku geopolitičkih svjetskih odnosa je ciljni zadatak svih nas, ali i svih srbskih, ali i drugih slavenskih naroda, obzirom na civilizacijske aktuelne promjene i moguće neprijatnosti što dolazi u narednim vremenima. Zato i podržavam Vašu misiju protežiranja i favorizovanje moje otadžbine Srbske i svih srbskih naroda na ovaj način. Hvala Vam na ovome poduhvatu. Složni i jedinstveni možemo sve. "Kad se bratska srca slože uraditi sve se može"

  Напомена (nota bene*): *Исправније је рећи Србске него Српске, јер овдје није у питању правопис и промјене лабијала П,Б,Ф у "П" већ она основна појмовна и асоцијативна потка те придевске ријечи, те изведенице од ријечи Срб (Серб, Сораб, Србин), Србија (Сербија, Сорбија, Сорабија, Сирбија), која је основ основа и мора бити, ако хоћете, изузетак изузетка. Зашто? Управо зато што је мозак једна фантастична и непоновљива, досад још недовољно истражена "машинерија" Мајке Природе и врхунске креације Бога, Свевида, Сварга или Апсолута, један завршени механизам који зна јасно шта хоће, шта може и како ће да ради и уради. Ту нема дилеме: или је "ДА" или "НЕ". Све оно непрецизирано, речено између, или "можда" или "видећемо" или "добро" без назнаке "да, хоћу, урадућу, сигурно" људски мозак доводи у двојбу. Ријечи, поготово наредбе морају бити ЈАСНЕ. Човјекова јасна мисао је тај окидач који му даје јасноћу и пуноћу, а свака нејасна мисао изказана кроз ријеч опредјељује извршност радње. Али, како у овом случају, када насједосмо врлим (са стране индукованим) тумачима правописа, тзв. "правописцима", јер су ти правописци ту само због самог правописа, уместо да буду правописци због недвојбеног значења и тумачења сваког појма, који у мозгу човјека никад неће моћи да створи и да ствара у недоглед двојбе, тројбе и мноштво других језичких, менталних и душевних нијанси и асоцијација које као такве могу да створе и обавезно стварају код људи непријатности, јалове расправе, свађице и свађе и бројне безразложне међусобице, у сваком случају, свакако тегобе, што уводе у нервну напетост или слабост, што доводе до нервозе коју човјек сам не може да одреди, не може да нађе прави и јасно дефинисани узрок њеног настанка. Да ли фонема или графема "СРП" у ријечи СРПСКИ асоцира, у подсвјести мозак "укачи" као алатку "срп" којом се жање жито, пресеца пупчаник тек рођеног чеда на пољани или у некој сељачкој кући, или се "српом" повређује и просипа крв, мозак то види "својим очима" па ће увјек када чује фонему или види графему "СРП" исту протумачи као сукоб, као рат, као војишну просторију где се лије крв, гдје се гине и то му као енграм стоји записано и ствара невидљиве јаде и проблеме, а и сам не зна одакле му то извире. Али фонема или графема "СРБ" нема такве асоцијативне креације или умне или безумне праслике, јер га дефинише као јасан етимолошки појам, као јасну  ријеч са јасним значењем упућујући на припадника племена СРБА и СРБИЈЕ и свега оног атрибутивног СРБСКОГ. То је само један од примера како мозак на свом неком нивоу (подсвесном) образложе оно невидно које само чује, или оно виђено које око региструје у неком напису или писму, а организам у цијелости прихвата и полако, прво мало неспретно, а потом све озбиљније улази у болесно стање, у анксиозност, претварајући ментално здравог човјека у редовног посјетиоца неких оздрављујућих мјеста и простора гдје ће сатима стрпљиво чекати да дође на ред код психијатра, или како се то каже нашим старим добрим србским словом (језиком) код душевидара.

Dragi prijatelji, možda će ova moja razmišljanja potaći Vaša pa da prenesete dalje značaj svake izgovorene riječi i da se zamislite, ali i rješite onu nama poznatu i i stalno ponavljanu laž da su Srbi loš i primitivan narod, a njihove državice gore da ne mogu biti gore od goreg. PONAVLjANA LAŽ JE ISTINA. PROKRČITE PUT ISTINOM I MATERIJALNO VALjANIM DOKAZOM. Slaveni su Istina nepobitna. Prapostojbina i kolijevka svih je naše južnoslavensko geografsko područje - Balkan, jezički i genealoški predio od Vinčanske nizije preko Staroga Rasa, preko Makedonije sve do Jegejskog mora. Ovo sve dokazuje i nauka o porijeklu čovjeka DNK genealogija, koju vode i sprovode naučnici ruskog roda sveslavenskoga A.A. Klёsov i A.A. Tюnяev, u saradnji sa rukovodiocima DNK laboratorija Amerike (Peter Underhill, Stanford University; Michael Hammer, University of Arizona; Thomas Krahn, Family Tree DNA's Genomics Research Center; Lynn M. Sims and Jack Ballantyne, University of Central Florida; Dennis Garvey, University of Gonzaga), Škotske (James F.Wilson, Edinburgh University), Italije (Rosaria Scozzari e Fulvio Crucian, Universita La Sapienza - Roma) i Kine (Institut za biofiziku Kineske Akademije Nauka, Peking).— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 93.86.0.252 (razgovor • doprinosi) | 4. avgust 2016. u 14:08

Takmičenja

Svaka čast na organizovanim takmičenjima sa kvalitetnim nagradama, smatram da takmičenja treba da traju duže kako bi doprinos bio u skladu sa nagradama. Stefan (r) 1:36, 6. jun 2020. (CEST)

@Strickerin: Hvala Vam! Verujemo da smo zajedno odradili sjajan posao! — Bojana ^reci 22:31, 5. jul 2020. (CEST)