Razgovor o kategoriji:Književnici Bosne i Hercegovine

Ime kategorije

Izvinjavam se što opet upadam, ali je u najboljoj nameri, stvarno. OK, ako je ovo zbog nečega bolje rešenje, ali zašto onda Jugoslovenski književnici? Zašto ne Književnici Jugoslavije? mickit 12:40, 21. oktobar 2010. (CEST)

I ja imam primjedbe na naziv. Naime, naziv Jugoslovenski književnici se može odnositi i na kraljevu i na Titovu državu, dok naziv Književnici Bosne i Hercegovine se odnosi samo na književnike sadašnje dejtonske BiH. Kategorija Bosanskohercegovački književnici bi se mogla odnositi na sve književnike iz BiH u svim vremenima, po geografskom načelu. Zbog zapletenosti situacije oko BiH, nešto je dogovoreno da se narod i država odvaja, ali i dalje po meni nije postignuto neko savršeno rješenje. --Željko Todorović (razgovor) 13:40, 21. oktobar 2010. (CEST) s. r.

Prema dogovoru na trgu u kome su obadva korisnika iznad učestvovala, dogovoreno je da kategoriju Bosanskohercegovački treba preimenovati u Bosne i Hercegovine. Na osnovu tog dogovora je kosinik Bokica obrisao kategoriju Srpski fudbalski klubovi u napravio kategoriju Fudbalski klubovi u Srbiji. Na osnovu istog dogovora su političari iz kategorije Bosanskohercegovački političari prebačeni u kategoriju Političari Bosne i Hercegovine i napravljena je kategorija Političari Srbije. Dogovoreno je i da se naprave ostale kategorije poput kategorija za Jugoslaviju. Kategorija Jugoslavija može da se podjeli na SFRJ i Kraljevinu Jugoslaviju. Primjećeno je da naslovi Bosanski i Bosanskohercegovački ne odgovaraju, jer je to uslovilo da pojedinci na osnovu toga izbacuju Srbe van Republike Srbije iz kategorija Srpski na osnovu pripadanja Bosanskim kategorijama. Isto je dogovoreno za kategorije Hrvatski u koje su stavljaju Srbi na osnovu mjesta rođenja u Jugoslavili ili Austrougarskoj. Dogovoreno je i da se ta kategorija kao i sve na području Jugoslavije preimenuju tako da se ne miješa narodnost i nacionalnost. Odnosno da se Srbi u sadašnjoj Republici Hrvatskoj stave u kategoriju Republike Hrvatske umjesto u kategoriju Hrvatski (narod Hrvati). --BaŠ-ČeliK (razgovor) 13:59, 21. oktobar 2010. (CEST)

Mislim da bismo trebali težiti što jednostavnijem sistemu. Kod nas je barem tih država bilo koliko hoćeš i ako budemo za svaku od njih pravili posebnu kategoriju, znatno ćemo sebi (a da ne govorim o početnicima na Vikipediji) otežati posao. Naravno, svaki predlog je dobrodošao, pa i ovaj Baš Čelikov. Ipak, ja sam se danas bunio jer je ovo urađeno naprasno (barem sam ja to tako video) i nije bilo spremnosti da raspravimo to pitanje. Kategorija Bosanskohercegovački književnici je de fakto ispražnjena, a nismo dobili odgovarajuću zamenu. Ako već razgovaramo i tražimo što bolje rešenje, onda sam mišljenja da je ispražnjena kategorija bila bolja varijanta i ja bih u nju stavio sve književnike koji su poreklom sa teritorije današnje BiH, bez obzira na vreme u kojem su živeli. Slažem se da epitet „bosanski“ nije dobar, ali se ne slažem i ne mislim isto o epitetu „bosanskohercegovački“. Eto, ako ništa drugo, dao sam svoje viđenje situacije. mickit 14:04, 21. oktobar 2010. (CEST)

Razlog zbog čega kategorije moraju biti ovako nazivane su te što imamo neke jezičke zavrzlame u našem jeziku, i svaki primjer ima nešto svoje pojedinačno. Tako se npr. s Hrvatski političari može poklapati i narod i država, a kod primjera bosanskohercegovački ne može, jer ne postoje Bosanci ili Hercegovci kao narod. Zbog održavanja jednoobraznosti, dogovoreno je da se koristi forma od države, i to je svakako za sada najbolje rješenje. Naziv Srpski političari bi se mogli poklapati i sa narodom i sa državom (za stanovnike Srbije), a oni van granica Srbije to jednostavno mogu razlikovati riječima srbijanski i srpski. Takva prilagođavanja i naslovljavanja se ne mogu izvesti ovdje na Vikipediji, i radi toga je potrebno ovako u ovoj formi. Ovakva rješenja su do sada najbolja, mada kažem i to nije savršeno. --Željko Todorović (razgovor) 14:14, 21. oktobar 2010. (CEST) s. r.

Da, slažem se :) mickit 14:22, 21. oktobar 2010. (CEST)

Kao što sam već objasnio, epiteti srpski, hrvatski, bošnjački, bosanski, bosanskohercegovački su na Trgu ocjenjeni kao neodgovarajući za one koji se ne izjašnjavaju tako. Tako se složila većina učesnika te je na osnovu toga dogovora napravljena katagorija Političari Srbije i Fudbalski klubovi Srbije. Dok je kategorija Srpski fudbalski klubovi obrisana. To je urađeno na osnovu rasprave na Trgu u kojoj je učestvovalo dosta korisnika. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:17, 21. oktobar 2010. (CEST)

Ti primeri su ipak drugačiji od ovog, kako je Željko objasnio. Osim toga, nije samo promenjeno ime kategorije, već imamo i taj problem da je ovo sada kategorija samo dejtonske BiH, a mislim da bi u njoj trebali da se nađu i ljudi koji su inače sa prostora današnje teritorije BiH. mickit 14:22, 21. oktobar 2010. (CEST)

U međuvremenu je Željko postavio komentar, i samo sam želio da dodam da se slažem sa Željkom, i da je ono što je Željko napisao odgovoarajuće dogovoru većine na Trgu. Večina je bila protiv toga da kategoije po teritorijalnoj pripadnosi nose nazive bosanski, bosanskohercegovački, srbijanski, hrvatski itd. Ovo se odnosi na komentar da Bosansci, Bosnohercegovci, Srbijanci nisu nacije a ni narodi. Tako da i dalje koristimo kategoriju Srpski i Bošnjački, Hrvatski, Albanski za pripadnike naroda a administrativne kategorije Političari Bosne i Hercegovine, Političari Republike Srpske, Političari Srbije, Političari Republike Hrvatske (koji ne moraju da budu Bosansci, Hrvati, Srbijanci ili Srbi). Ove je rješenje koje smo postigli na Trgu odlukom većine kako bi izbjegli bavljenje politikom, ostvarili nautralan stav, koji uostalom odgovara pravilima i duhu srpskoj jezika. Da ne ulazimo u proces pokrštavanja i nametanja narodnosti i nacionalnosti. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:31, 21. oktobar 2010. (CEST)

Termin „Bosnohercegovci“ je novina za mene :) Ostaje pitanje sa vrha strane. Zašto se ide na termin Jugoslovenski književnici, a istovremeno na termin Književnici Bosne i Hercegovine? To je bila suština. I po kojem principu ljudi idu u jednu ili drugu kategoriju? Na koju Jugoslaviju se misli: KJ, DFJ, FNRJ, SFRJ, SRJ? Na koju Bosnu i Hercegovinu se misli, jer je i njih bilo više kroz istoriju? Da li se ide samo na teritorijalni princip (današnja BiH, bez obzira na istorijski trenutak) ili na teritorijalni princip isključivo današnje BiH? Kako se kategorišu ljudi koji su živeli u nekoliko država istovremeno, jer su se često menjale? Ne pitam ovo zbog sebe, jer je i meni najlakše da pustim da svako radi kako hoće i kako je njemu logično. Treba razgraničiti stvari i zatim napisati detaljno uputstvo u samoj kategoriji da ljudi već jednom znaju na čemu su i da već jednom uvedemo neki princip. Npr. danas sam pogledao kategoriju Istorija Republike Srpske i našao nekog lika koji je umro 1917. Kako se to poklapa sa pričom o ovoj kategoriji? Naveo sam samo jedan primer da demonstriram da ipak nije sve tako bajno kao što se predstavlja. očigledno da ima još nedoslednosti. PS: Ne svaljujem krivicu ni na koga, već razgovaramo otvoreno. mickit 14:59, 21. oktobar 2010. (CEST)

Imena svih kategorija o BiH su nedosledna. Imamo Muzičare iz Bosne i Hercegovine, Književnike Bosne i Hercegovine i Bosanskohercegovačke glumce.

Ne znam je li to neko radi iz nekih ličnih razloga ili kakvih već, ali kao da se neko igrao pri pravljenju kategorija. Kategorije se sve trebaju zvati „Bosanskohercegovački ...” ili „... iz Bosne i Hercegovine”.

Šta raspravljate hiljadu godina kada je pridev koji opisuje pripadnost Bosni i Hercegovini bosanskohercegovački...

@Željko Todorović: „Tako se npr. s Hrvatski političari može poklapati i narod i država, a kod primjera bosanskohercegovački ne može, jer ne postoje Bosanci ili Hercegovci kao narod.” — Kakvi su ovo nonsensi: Pardon, tek sad videh da piše ne postoje, ali opet da kažem... NE POSTOJE ni Bosanci ni Hercegovci kao narod već postoje jedino kao neke kvazigrupe po regionalnom određenju. Bosanci i Hercegovci, zajedno a ne posebno Bosanci i posebno Hercegovci, postoje jedino kao građani države Bosne i Hercegovine, nikako kao narod / etnička grupa.

I besmisleno je razlikovati „Bosanskohercegovački ...” ili „... iz Bosne i Hercegovine” jer oboje može značiti i današnju BiH, i jugoslovenske BiH i one pre Jugoslavije. Šta god se vezuje za BiH je bosanskohercegovačko, a dok je bila samo Bosna tada je bilo bosansko odnosno Hercegovina hercegovačko.

Ova kategorija treba da bude za sve sa prostora bilo koje od država koje su u imenu imale BiH, a posebno da se dodaju druge kategorije. Hiljadu puta je gora upotreba prideva srpski za pripadnost Srbiji (umesto srbijanski kad već postoji, a da je srpski samo za narod); tu se zaista ne zna „ko koga” a ne ovde, a to srpski za državu je uvedeno čisto iz političkih razloga... Pravopis Matice srpske iz 2010. lepo navodi pridev srbijanski i kaže da se koristi za pripadnost državi Srbiji.  — Obsuser✉ 04:46, 11. jun 2016. (CEST)

→Srpsko državljanstvo..ne srbijansko (da jeste, članak bi bila laž i za bb)...evo i fotke (random sa neta)...dakle (premda različito od pp. pravila, nisam gledao u pravopis, posle ću) zakonski i ustavno itd. izvedenica od Srbija je *srpsko*/srpski*...nema tu nikakve (samo)politike, gde mi ovde po vlično polit. afilijaciji nešto pišemo...ovo je faktografska činjenica...--ANTI_PRO92 (razgovor) 07:43, 11. jun 2016. (CEST)

Da, samo što to nije domen zakona i ustava već pravopisa jer enciklopedija nije srpska već srpska (a time i srpska). To je čisto političko forsiranje drugog prideva, a P2010 pogledaj ovde (str. 458).

Takođe, ti što pišu zakone su podobro ofulali: Državljanstvo / Nationality i još srpsko (ne zna ko, šta ni gde); to treba promeniti u Državljanstvo / Citizenship i srbijansko. Takođe ne znam zašto je deo dat i na ćirilici i na latinici, a deo samo na latinici...

Neću da raspravljam o tome, nego da se barem ujednače imena u jedan stil. Ponavljam, besmisleno je razlikovati „Bosanskohercegovački ...” i „... iz Bosne i Hercegovine” pri imenovanju kategorija. — Obsuser✉ 07:56, 11. jun 2016. (CEST)

Ne bih rekao da nije domen ustava i zakona tj. da pravopis tu ima primat...pravopis opisuje, ustav i zakoni propisuju...ni ovaj naziv *Srpska* (u Pravopisu, kao oznaka za RS) nije bio u upotrebi do možda pre 10 godina ili vvtn. manje od kad se široko koristi (vvtn. ga nema u ranijim pravopisima), pa eto evo ga sad ovde i zvanično u P10...jel stvarno misliš da je to proizvod neke arbitrarne komisije lingvista koji odlučuju šta može da se govori/piše a šta ne...lingvisti opisuju jezik, ne propisuju (v. Snježana Kordić: Jezik i nacionalizam)...dakle, ne mislim da je ustavotvorac bio nepismen kad je donosio ove stvari, sve je to urađeno sa razlogom itd. Dakle intencionalno je državljanstvo Srpsko a ne Srbijansko...pojmovi se menjaju u vremenu...pravopis je pun toga...Grešku koju ti praviš u razmišljanju je ta što polaziš od tvrdnje da postoji nekakva 100% ahistorična, neupralna/neobojena instanca sa koje mogu ovakve stvari da se promatraju (kao nekav transcedentalni nulti čas u kojem pridevi *srpsko*, *bosansko* itd. imaju vazda svoje izvorno značenje kojem se uvek treba vraćati)...to je greška, jer ti ne uviđaš i da je ovaj *trenutni pravopisni momenat* takođe proizvod istorije...

...najbolji primer za to je možda upravo ovaj pojam *bosanskohercegovački*...pre 130g* za vreme austrijanaca, govorilo se *Bosnien und Herzegowina sind* (dakle množina), a ne ist (jednina) kao danas...dakle pre 100+ god, pridev *bosanskohercegovački* bi bio ne moguć, jer podrazumeva termin *Bosna i Hercegovina* kao *jednina* (pre 100+g to je smatrano/pisano množinom*...dakle tad je bilo samo *bosanski i hercegovački pisac, filozof, književnik*, a ne kao danas *bosanskohercegovački pisac, književnik*

Nemam ništa protiv ujednačavanja, samo tu takođe treba imati domaću praksu tj. lokalne specifičnosti upotrebe jezika...dakle kad mi *ovde* na srpskom pišemo stvari, mi ih takođe čitamo drugačije nego što to čine nemci itd. Dakle, pošto smo biliži ovim svim pričama, mi po kontekstu prepoznajemo ove nijanse ( *srpsko*, *srpsko* i *srpsko* o kojem govoriš...dao si primer par excellience), za razliku od nekog engleza, japanca itd....to je uobičajena praksa (npr. ja u ni jednom članku na nemačkoj viki nikad nisam video pridev *zapadnonemački* i ine izvedenice (oni btw nemaju ni taj članak (idi v.)), jer je to inostrani pojam/olakšica koja objašnjava strancu podelu Nemačke dok kod njih nije bila u upotrebi i tamo je nema...dakle moj je pledoje da imaš malo više poverenja u domaću praksu ljudi/govornika koji dolaze da uređuju ovde da znaju svoj jezik, nego da se sve gura na neku apstraktnu razinu (obično upoređujući sa engleskim jezikom/praksom, koja je ovde strana) i onda se preko kolena/gotovo neprirodno izvode neki zaključci....dakle razlika između mene i tebe na jednoj i japanca na drugoj strani je što u kontekstu vikipedije mi znamo na šta se odnosi ovo *srpsko* (ili načelno na šta se odnosi *srpski* (pravopis), *srpski* (folklor), *srpsko* (državljanstvo)) i to je naš pogled i (ispravna) perspektiva koja je proizvod jezika kojeg govorimo, a neko na japanskoj viki ovo 3 *srpsko* neka objašnjava sebi kako želi...to treba prepustiti njima/ ne treba se hvatati za neke ontološke čistoće...sori uhvatilo me, pa se raspisah --ANTI_PRO92 (razgovor) 09:07, 11. jun 2016. (CEST)

Sportisti koji predstavljaju reprezentaciju Bosne i Herecgovine u bilo kom sportu zovu se bosanskohercegovački sportisti. Tako je i za sve ostalo što je potiče iz Bosne i Hercegovine. Ako neko želi za razdvoji ličnosti iz Federacije i Republike Srpske, neka doda i kategorije „Sportisti iz Republike Srpske” i „Sportisti iz Federacije BiH”, ali zbirna treba postojati. Primer „Srpski sportisti” nisu srpski jer su Srbi, kao Adem Ljajić, Amela Terzić itd, nego što su iz Srbije. Srpski političari su Rasim Ljajić, Ištvan Pastor, Jožef Kasa, Sulejman Ugljanin, Muamer Zukorlić itd, a njihovo poreklo i versko opredeljenje u tome nisu izraženi. To može biti dato u nekim dopunskim kategorijama, kao Bošnjački političari, Mađarski političari, Albanski političari itd. Pojam srbijanski kako je neko pomenuo je zastareo i nije po pravopisu srpskog jezika.

Srbijanac, Srbijanka s pridevom srbijanski, upotrebljava se prvenstveno, kad je reč o vremenu pre 1918, sa značenjem „žitelj Srbije” ili „čovek poreklom iz Srbije” bez obzira na nacionalnost. Danas se pridev srpski upotrebljava i za Srbe i za Srbiju (državu i teritiriju), kao što činimo i za ostale etničke prideve, srpski premijer, srpska vlada, srpski zakonie i sl, a ne srbijanski, kako je običaj u današnjoj Hrvatskoj. Autor Ivan Klajn: Rečnik jezičkih nedoumica.

--Drazetad (razgovor) 10:47, 11. jun 2016. (CEST)

Pa zašto postoji Kategorija:Muzičari iz Bosne i Hercegovine, Kategorija:Književnici Bosne i Hercegovine i Kategorija:Bosanskohercegovački glumci?

Da li da se sve prebaci na „Bosanskohercegovački...” jer ovo „iz” ne pravi razliku a nedosledno je?

Možda je neko hteo da napravi kategoriju „... sa prostora [današnje] Bosne i Hercegovine”, da istakne samo prostornu određenost a ne pripadnost državi, ali to može da postoji samo kao zasebna kategorija pored ovih, ili ne može nikako da postoji jer nema potrebe za takvom kategorijom. Zna se da se ime Bosna i Hercegovina, baš ovako, počelo koristiti od Austrougarske (1878), tako da u ovu kategoriju idu svi od te godine (i oni iz Jugoslavija a sa prostora današnje BiH, jer „... iz Bosne i Hercegovine” = „Bosanskohercegovački...” kako god od 1878).

Andrić, primera radi, jeste srpski književnik (po narodnoj i jezičkoj pripadnosti), ali po rođenju u SR Bosni i Hercegovini unutar Jugoslavije je i bosanskohercegovački književnik; takođe je i travnički književnik jer je tu rođen itd. Zašto nisu u ovoj kategoriji? To što je jugoslovenski ne znači da ne može biti srpski (srbijanski), bosanskohercegovački ili bosanskohercegovački, travnički... — Obsuser✉ 21:26, 11. jun 2016. (CEST)