Razgovor s korisnikom:ClaudiusGothicus/2

Stara Grčka

Evo ti početni članak: Timeline of Ancient Greece. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 01:18, 11. februar 2007. (CET)

Izabran članak

Prvo, čestitke na izboru :)

Pa ovako. Ja sam još onda na engleski članak stavio oznaku "Link FA|sr" koja će onima koji tamo gledaju taj članak ukazati da je članak ovde sjajan. Ako te ne mrzi, takvu vezu možeš da dodaš i na drugim jezičkim izdanjima; nisam siguran da li botovi to prepisuju automatski zajedno sa međuvikijem ili ne.

Drugo. Taj članak nekad treba da se nađe i na glavnoj strani. Vidi kako je urađeno na Vikipedija:Sjajni_tekstovi. Taj postupak nismo Bog zna koliko formalizovali pošto imamo samo oko 80 sjajnih tekstova, tako da nije neka gužva. Nađi neki pogodan datum, najbolje je nešto u vezi sa predmetom članka. Ali pošto da bi ovaj ”utnuo”, moraš neki drugi tekst da skloniš sa tog dana, vodi računa da nijedan članak ne ukloniš tako da se više nikad ne pojavljuje. I nemoj da ukloniš članak sa datuma koji je možda za tu temu još važniji (šta ja znam, ako je 25. maj važan za Teodoru ali je i Tito sjajan članak, onda bi ipak trebao Tito da ostane :)). Elem, utni ga na jedan ili dva dana. Ostavićeš kratke isečke sa slikom, kako je urađeno i na drugim danima. Mislim da ćeš se snaći.

Pa nema više ništa, osim da napišeš još neki sjajan članak :) --Dzordzm 01:40, 13. februar 2007. (CET)

Sastanak u nedelju, 18. februara

Zdravo. Pozivam te da dođeš na sastanak u nedelju, 18. februara 2007. povodom dve godine od formalnog postojanja naše zajednice (15. februara 2005. smo se prvi put videli uživo). Sastanak će se održati u tribinskoj sali Doma omladine od 17 časova (ulaz iz Makedonske, prvi sprat, prostorija do Američkog kutka). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 18:43, 14. februar 2007. (CET)

Ako si u prilici da stigneš, obavezno pogledaj članak Vikipedija:Uživo/nedelja, 18. februar 2007. i samopozovi se da daš neku ideju za priču. Takođe, na sastanke obično nosimo pivo i slično :) --Miloš Rančić (r|pričaj!) 18:43, 14. februar 2007. (CET)

:) Ti si u dijaspori ili si samo malo van zemlje? --Miloš Rančić (r|pričaj!) 19:18, 14. februar 2007. (CET)

Pa, srećno sa traženjem stipendije! Kad budeš bio u našim krajevima, javi, pa da navrneš do Doma omladine. Nadam se da ćemo bar svake druge nedelje imati okupljanja tamo. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 19:26, 14. februar 2007. (CET)

Juba od Mavretanije

Moram da te pitam za stručni savet/mišljenje. U španskom tekstu o Iberiji mi se pojavljuje [ovaj gospodin]. Kako je on poznat na srpskom? Kao Juba od Mavretanije? Mavretanski Juba? Na španskom je Huba, ali sam sto posto sigurna da kod nas nije tako. Hvala ti puno unapred. --Maduixa 16:46, 16. februar 2007. (CET)

Hvala ti na informaciji. Ne radi se o pesniku, nego o kralju, jer se pominje kako je on imao veliku biblioteku sa mnogim feničanskim spisima i književnimm delima. Kad budeš mogao, a ti baci okce na članke Iberija i Hispanija, tvoje stručno mišljenje je uvek dobrodošlo. Iberiju prevodim sa španskog, a Hispaniju pišem ja sama, na osnovu nekih članaka iz jednog časopisa. Ne moraš sad odmah, jer je Hispanija tek na početku, ali imam podelu na naslove, a Iberija je skoro gotova. Što se tiče Jube, samo se pominje u tekstu, nema poveznica. Čini mi se da mi i nemamo članak o njemu. Mnogo ti hvala, još jednom.--Maduixa 20:13, 16. februar 2007. (CET)

Tiberije Sempronije Grah (Stariji?)

Videla sam da si malo gledao Hispaniju. S obzirom da si Tiberiju dodao nadimak Stariji,pretpostavljam da ima i neki Mlađi. E sada, kod nas postoji članak Tiberije Sempronije Grah i meni se čini da je to taj stariji, koji je bio u Hispaniji. Zamolila bih te da pogledaš članak i da mi kažeš da li to tako jeste, i kako se zove drugi Grah, kako bih mogla da napravim višeznačnu odrednicu. Znaš šta? Sad vidim odakle Špancima ta manija davanja istih imena i dedi i ocu i sinu i čukundedi i ujacima i stričevima itd... Jedva se iskobeljah da razlučim ko je ko od ona dva Afrikanca, sad još i ovaj Tiberije, a vidim da i Seneke ima dva... Aj molim te, pogledaj mi ovog Tiberija, da ga sredim, što da mi se crveni kad može da plavi u članku. (Kako ti se čini do sada? ovo te ja stidljivo pitam:))--Maduixa 09:37, 22. februar 2007. (CET)

Proskripcije? =

Još jedno pitanje. U članku o Suli se pominju "proskripcije" što sam ja shvatila kao da je neka lista sumnjivih, to jest onih koji se nisu sviđali diktatoru. E, sad, moje pitanje je da li zaista i istorijskoj terminologiji na srpskom jeziku postoji termin proskripcija, ili je kalk sa nekog drugog jezika, možda čak i latinskog, s obzirom da se na španskom kaže proscritos za one koji su žigosani ili obeleženi na neki način. U slučaju da je kalk, treba ga ispraviti, i sreća da još uvek ne postoji članak o tome. U svakom slučaju, takođe mi treba za Hispaniju, jer pominjem "proskritog" Kvinta Sertorija (ni o njemu nema članak, moraću da napravim barem klicu).--Maduixa 12:25, 22. februar 2007. (CET)

---

Hvala ti puno. Odmah ću da ispravim Virijata. Imam problem - izvori su mi na španskom, onda ih potražim na španskoj Viki pa prebacim na srpski, hrvatski, bosanski ili shj, ako ima, tako vidim kako su im imena na srpskom. Ako nema, onda nagađam, ili se zeznem kao što je slučaj sa Virijatom. Bila bih ti jako zahvalna ako bi mogao da pregledaš članak o Hispaniji (nije još gotov) jer planiram da ga predložim za zvezdicu, i ne bih volela da ima materijalnih grešaka, kao na primer pobrkane ličnosti.:)--Maduixa 16:38, 22. februar 2007. (CET)

---

Hvala, na brzinu sam preletela ispravke, bile su veoma korisne. Konačno sam razabrala koji je koji Grah, i napravila sam malešan članak o Grahu starijem, čisto da se ja ne zbunjujem. Inače, videćeš da o njemu ima samo još na engleskoj Viki i ni na jednoj više. Usput budi rečeno, malo bolje sam pogledala članak o Grahu sinu, i članak je UŽAS. Kaže da je umro 133. a zatim da je 133 postao neki namesnik, konzul osnovao tročlanu komisiju i ko zna šta sve još... Ako bi mogao da ga pogledaš i samo da poizvacuješ budalaštine koje stoje tamo, pa makar ga sveo i samo na klicu, bolje i klica ali istinita nego onoliki nebulozan tekst. Osim toga, videćeš da ima dva pasusa koja se ponavljaju... Nisi mi rekao kako ti se čini? Misliš da može da se kandiduje za zvezdicu?--Maduixa 19:57, 23. februar 2007. (CET)

Jelena (majka cara Konstantina)

Ma OK, nema nikakvih problema. Ja sam prošao kroz tu kategoriju, i uklonio šablon sa članaka koji nisu bili dirani duže od tri dana. Ovo sam uradio, jer ja taj šablon shvatam kao šablon koji korisnik stavi na članak dok radi na njemu (najčešće kad ga tek postavi, pa treba još da čeprka po njemu), da mu neko ne bi uskočio i napravio sukob izmena. Ako članak nije menjan duže od 3 dana, verovatnoća da će doći do sukoba izmena je vrlo mala. A ako šablon stoji duže vremena, može se desiti da drugi korisnik hoće da menja članak, ali se ustručava jer ga šablon poziva da ne dira članak. Ali kao što rekoh, nije toliko bitno, radi kako ti je najzgodnije. -- Obradović Goran (razgovor) 18:21, 22. februar 2007. (CET)

scipion emiliajan

Ja sam već imala preusmerenje sa Scipion Emilijano na Publije Kornelije Scipion Emilijano Afrikanac. Čini mi se da bi bolje bilo da sam članak nosi puno ime čoveka, a da preusmerenje bude sa Scipion Emilijan. Šta ti misliš? Ja lično volim da u članku stoji puno ime a da preusmerenja idu sa nadimaka ili nepunih ali poznatijih imena... Nego. Takođe se čovek posle nazvao i Numantinac, pa mi nije jasno pod kojim nadimkom je bio poznatiji? Taj Emilijan - kao Afrikanac ili Numantinac?

Dodaću u članak o Grahu starijem da je bio tata onoj dvojici, mislim da je bitno da se ne mešaju, možda za nekog istoričara koji ih zna u prste (kao ti:)) i ne predstavlja toliku zbrku, ali za nekog poput mene, laika, malo je teško da ih odmah pohvataš i razlikuješ...:) Onaj Grah mlađi je VELIKI problem, vide li ti kakvz zbrku nosi tamo?

Što se samog članka tiče, istorijski sam već završila. Neću više da se širim, jer i od onog što sam do sada rekla, može se svaki pasus proširiti u poseban članak. Sada mi preostaje da napišem malo o romanizaciji, tj, šta su Rimljani doneli u Hispajiju, puteve, pravo, civilizaciju, urbani način života, da pomenem Vespazijana i dodeljivanje rimskog prava i rimskog "državljanstva", i malo o tome kakva je Hispanija bila, tj, šta je Hispanija dala Rimskom carstvu i to je to. Vidi podnaslove koje sam stavila, neće biti ništa više od toga. I ovako je već prilično dugačak. Posle bih pisala malo o vizigotskoj Španiji, ali moram da priznam, moram prethodno da malo istražim i prekopam po knjigama oje imam jer to doba mi je prilično nepoznato, tačnije, znanja koja imam su raštrkana i ne mogu da ih uopbličim u jednu priču sa početkom sredinom i krajem. Dobro, kraj znam. I to je čini mi se i jedino što dobro znam - arapska invazija na poluostrvo.

E, znam da je Hadrijan, taj mi je poznat od ranije. Oni koji mi zvuče od ranije, nema problema. Oni za koje nisam nikad čula, ti su mi problem, pa mi se tako može omaći Emilijano umesto Emilijan, ili Punikus umesto Punik... Kako je istorija počela da me baš interesuje od kako sam ovde, sve što sam pročitala je na španskom, tako da mnoge istorijske ličnosti i geografsko istorijske pojmove znam samo na španskom... Sad baš čitam o katarima... Pored Lengvadoka (ako se tako kaže na srpskom ali nekako imam utisak da grešim) pojavljuje se i neka teritorija Mediodija (Mediodía) što na španskom bukvalno znači podne, tako da nemam predstavu koja je to zemlja, grad ili šta već... Konkretno kažže da je "epicentar" katarizma bio Lengvadok (Lengva d 'Ok - jezik Ok, od Oksitanija) i taj Mediodija-Pirineji.???? Aj, raspisah se ja, da te ne davim više. Mnogo ti hvala na pomoći. Stvarno mi mnogo znači, i radujem se unapred jer znam da osim što ću da ugodim pokoji lep člančić siguno ću i dosta toga da naučim. :) --Maduixa 03:14, 24. februar 2007. (CET)

Langedok i još po nešto

Nisam sigurna da sam baš razumela ono (Oc=Da)... Na Langeoil dosad nisam naišla. U knjigama koje sam pročitala o katarima objašnjenje za ime Languedoc Lenguadoc, ili kako se već kaže je koje sam ti dala - uf. Upravo sam otkrila da ne znam gde mi je ta knjiga. Kao po običaju, NEKOM sam dala i taj neko nije imao dovoljno obraza da mi je vrati. Tako da propade moja literatura o katarima.

Što se Hispanije tiče, upravo sad počinjem taj deo: Šta su to Rimljani učinili za nas? Nadam se da ću danas imati malo vremena da pišem, pa ćeš uskoro moći da vidiš i retzultat.

Emilijana smo mnogo isprebacivali... Doduše, ughlavnom ja, što iz greške, što iz brzopletosti. Videću da zamolim nekog administratora da malo popravi stvar. Vratićemo ga na Scipion Emilijan, kako si ti rekao. --Maduixa 13:04, 24. februar 2007. (CET)

Rober od Klarija

Odličan članak. Prema propozicijama spomenica za originalnost se dodeljuje ako članak ne postoji ni na jednoj Vikipediji. Ovaj postoji na engleskoj, ali kao i da ga nema, pa onda se spomenica ipak može dodeliti jer je na našoj Vikipediji članak više puta bolji tj. sadrži originalnost u odnosu na engleski. --Đorđe Stakić (r) 09:27, 24. februar 2007. (CET)

Languedoc

E, nađoh knjigu. Bila zaturena na polici, ja ćorava, a knjiga neće da viče:). Zanimljiva teorija, ta koja kažeš. Vidi, knjiga koju ja imam je napisao Hesus Mestre, u bliskoj saradnji sa ljidima iz Bratskog oksitansko-katalonskog centra. On na samom početku kaže da je našao u dokumentima da je Languedoc teritorija koja je postojala od 14. veka do Francuke revolucije kao jedna od francuskih provincija, potpuno legalizovana i sa granicama. Međutim, dalje kaže:

"U stvari, radilo se o jednoj veliko administrativnoj "subdivizij" (pod podeli(?)) koja se, prema Jacquesu Madauleu, "sastojala od delova različitih regiona koje nisu teriotrijalno bile povezane međusobno. " Uzimajući ovu tvrdnju u obzir, ne služi nam gotovo ničemu teritorijalna demarkacija koja je, između ostalog, bila uspostavljena sto godina nakon Krstaškog rata (ovde se misli na rat protiv katara, naravno)(....) Pre već pomenute provincije, ime Lenguedoc nije se koristilo za određuvanje granica nikakve teritorije, kraljevine grofovije ili oblasti. Nikad nije postojala nikakva teriotrija pod tim imenom pravno i legalno sa jasnim granicama, (...) pogotovu pre 14. veka. (...) Ovo ime odgovara imenu jednog jezika - jezika ok (lengua de oc) Đordi Ventura razjašnjava ovu tačku:"iako sve te grofovije nisu bilo ujedinjene ni pod hjednim geografskim terminom, jesu bile ujedinjene lingvističkim koje će se uskoro u dokumentima pojaviti pod imenom Patria linguae occitanae, Occitania paćis de la lengua de oc (Oksitanija, zemlja jezika ok)." Radi se dakle o teritoriji na kojoj žive ljudi koji govore grespomenuti jezik. (...) Jedinstvo jezika ocrtava granice realne teritorije." (izvini na veoma brljivom prevodu, ali pišem u žurbi, nestrpljiva sam a ti pošaljem ovu poruku:):))

Zatim dalje navodi reči nekog profesora po imenu Delaruelle: Ime Languedoc dolazi od imena jezika." I stvarno, mapa koju navode u ovoj knjizi, pokazuje teriotrije gde se jezik govorio kao raštrkane mrlje, koje su međusobno nepovezane...

Zanimljiva je ova knjižica, mogla bih opet da je pročitam, mnoge činjenice sam zaboravila, s obzirom a sam je čitala pre mnooogo godina...

Jedn pitanje. Albigenses, kako bi to bilo na srpskom?

A što se tiče razloga zbog kojih su se severni grofovi odlučili da potamane katare, da, bili su čisto političke, ekonomske i egoističke prirode. Na više mesta sam pročitala da se nisu ni mrdnuli dok im Inoćentije III nije obećao opšti oprost od svih grehova i sve teritorije koje osvoje u Oksitaniji. I posle kažu da su se borili u ime Hrista! Da umreš od smeha... Istorija me je naučila da ne verujem svemu što čujem od današnjih političara, međutim, mislim da je ujedno učinila da prstanem da verujem u postojanje bilo kakve vrste ideala... Retki su ljudi u istoriji koji su nešto radili isključivo vođeni srcem ili idealom.. I oni koji jesu, uglavnom su neslavno završavali...

PS: Sređen je Emilijan. Sad je samo Scipion Emilijan, kako si ga ti i stavio. Izvini ako te malo davim, ali ponekad jednostavno ne umem da stanem.....--Maduixa 15:05, 24. februar 2007. (CET)

Pitanjce

Stigoh do rimskog "državljanstva". Međutim, taj izraz mi je nekako mnogo moderan, pa rekoh, ajd' da te pitam da li istoričari koriste neki drugi izraz na srpskom. Radi se o onom latinskom zakonu koji je Vespazijan dodelio stanovnicima Hispanije 74. godine, što znači da imaju ista prava kao i rođeni građani Rima (da glasaju, poreske olakšice, da budu carevi, itd.). Na španskom kaže ciudadanía romana o latina, što bi bilo rimsko ili latinsko državljanstvo, ali opet ti kažem, nešto mi govori da se to kaže nekako drugačije... Građanstvo? --Maduixa 23:59, 27. februar 2007. (CET)

---

E, sad mi ništa nije jasno. Ako LATINSKO i RIMSKO građansko pravo nisu isto (kako nisu, po onome štoti kažeš i šta piše na engl. Viki), onda je moj izvor malo konfuzan. Doslovce kaže:"... situacija se regularizovala kada je Vespazijan 74. godine dodelio LATINSKO pravo svim slobodnim stanovnicima Hispanije. Ovo izjednačenje društvenih uslova između Iberijskog poluostrva i Italije objašnjava kasnije prisustvo mnogih Hispanaca u Rimskom senatu, ili činjenicu da su Trajan i Hadrijan i nešto kasnije Segovijanac Teodosije mogli da postanu rimski carevi. Apsolutna fuzija dolazi kasnije 212. godine, kada je Karakala dodelio RIMSKO građansko pravo svim slobodnim stanovnicima carstva."

E, sad ti meni reci. Šta je Vespazijan dodelio? Rimsko ili latinsko građansko pravo? Jer da je samo latinsko, kako se navodi u mom izvoru, onda ni Trajan ni Hadrijan ne bi mogli ni da prismrde ni senatu a o mestu cara i da ne govorimo, jer su obojica vladali i umrli pre 212. godine. --Maduixa 10:31, 28. februar 2007. (CET)

---

OK. Hvala ti na odgovoru, to sam i ja mislila. Lepo ću da napišem da je rimsko a latinsko neću ni da pominjem dok ne raščistimo šta je šta i kako i kada...--Maduixa 14:49, 28. februar 2007. (CET)

re: Kralj Nikola

Čitao sam jednu dužu stranicu, pa dok sam video tvoju poruku, greška je već ispravljena (ne znam da li si je ti ispravio, ili neko drugi, ali to više nije ni bitno). Dobro je da si grešku primetio (često se takve greške dešavaju u radu sa datumima, rođenje - smrt, ovaj datum - onaj datum.. to je vrlo monoton, i posao koji navodi na greške). Pozdrav. -- Obradović Goran (razgovor) 13:53, 2. mart 2007. (CET)

OK!

IZVINI što Ti tek sada odgovoram. Ma nema nikavih problema kolega. Uostalom tu smo da se potpomažemo.

Veliki pozdrav!

--Neron 19:11, 2. mart 2007. (CET)

Ooet jedno pitanjce

Opet ja... Privodim Hispaniju kraju, pa sam već počela nešto novo... Napravila sam listu svih vladara Španije pa sam u jednoj nedoumici... Da li je kod nas uobičajeno da se svi ti Filipi zovu Filip od Španije ili Španski, ili Felipe? I Karlosi, jesu li Karlosi ili su Karloi? Znam da se sadašnji kralj zove Huan Karlos, ali oni raniji? Imam veeeliku nedoumicu oko Karlosa I od Španije, s obzirom da je bio i Karlo V Habsburški kao i car Svetog rimskog carstva i šta sve još.... Molim te, reši mi dileme, bolje sada dok se linkovi crvene, da mogu odmah da ispravim...--Maduixa 13:13, 3. mart 2007. (CET)

---

Uf, trebaće mi vremena da ovo svarim. Filip i Karlo mi ne zvuče tako loše, ali nazivati španskog kralja Fernanda nemačkim imenom Ferdinand, nikako mi ne ide. Kako ti kažeš, na kraju krajeva, čovek je bio ŠPANAC i govorio je španskim jezikom. Za Rodriga, hm, ne znam. Veerovatno si u pravu, i mislim da ću to da promenim u Roderih, kako ti kažeš, mećutim, iako je bio GOT, govorio je romanskim jezikom, zar ne?:) Ja imam želju da te sve kraljeve uskladim sa drugim spiskovima koje imamo, na pr. Spisak careva Svetog rimskog carstva, onaj deo gde su španski Habsburgovci. Jeste da su bili pripadali Habsburškoj dinastiji, ali su ipak bili pre svega Španci. Isto kao i kasnije Burboni. Da li samo zato što pripadaju francuskoj lozi treba da sadašnjeg kraja npr. zovem Žan Šarl? Za ono od Španije se slažem, lepše mi je nego španski. Što se viszigotskih kraljeva tiče, moram da ti priznam da mi je vizigotski deo španske istorije prilično nepoznat, tako da ja u tom tandemu mogu samo da budem dobar učenik, nikako saradnik:)...:):):)--Maduixa 13:40, 3. mart 2007. (CET)

---

Ma samo ti brljaj, svaki put posle neke tvoje izmene ostanem fascinirana! Kao sada sa Sibeles i Isis! Ajde, Izida mi još i nešto zvuči kao da sam već čula ranije, ali Kibela... Kao što ti već rekoh, moje interesovanje za istoriju je otpočelo ovde. Malo tekstova sam pročitala na srpskom, tako da osim onih uobičajenih imena kojih se sećam iz škole, vrloje verovatno da ću svuda i sve imenovati "po španski"... Nesreća je u tome što Španci imaju neverovatnu maniju da sve "pošpančivaju", tako da i dan danas princ od Velsa, Čarls je na primer principe de Gales, Karlos.... A ni ono kamenje nisam znala kako se zove... Jedno pitanjce. Zašto si promenio Anatolija u Malu Aziju? Jer za nas Anatolija kao geografski/isotijski pojam ne postoji? Hvala na svim ispravkama, uključujući i greške u kucanju....--Maduixa 14:18, 3. mart 2007. (CET)

Eh, da! Zašto na srpskom TarakoN ako je na latinskom Tarraco?--Maduixa 14:20, 3. mart 2007. (CET)

---

Da, daaa... I ja sam za to da se pravi razlika u istorijskim entintetima jednog te istog prostora. Gde god vidim u člancima o događajima i ljudima iz doba Rima ili Grčke ili još dalje, prepravljam Španija na Iberija, Iberijsko poluostrvo ili Hispanija. Pa u doba Pimljana, Španija nije ni postojala! Dakle, Anatolija (ili Anadolija, kako si ti napisao) je kod nas Mala Azija.

Što se tiče transkripcije, znam da se nekada i kod nas sve ne transkribovalo, nego kao u španskom prebacivalo na srpsku verziju. Međutim, po pravopisu sada se to ne radi, ali imena onih ličnosti koja su duboko ukorenjena ipak se ne menjaju. Tako da će Karlo Veliki ostati Karlo, ali Huan Karlos je sada Huan Karlos a ne Jovan Karlo. Od ovog pravila transkribovanja a ne prevođenja imena vladara jedino su pošteđene pape, pa oni i dalje ostaju Jovan Pavle, Inoćentije, Aleksandar, Benedikt (e, ovaj ne znam kako bi se preveo kod nas: Dobrivoje?)...

E, meni je lako sa imenima koje ja poznajem i ličnosti koje su opšte poznate, mešuđutim, imam nedoumicu sa ličnostima koji nisu toliko poznati ŠNM, ili ih ja poznajem samo sa španskim imenom, pa te zato i davim svaki čas. Baš zbog sveg ovoga što sam rekla, mislim da ne bismo pogrešili kad bismo ostavili Fernande kao Fernande, šta misliš?--Maduixa 14:43, 3. mart 2007. (CET)

Izvini, sad premestih Rodriga na Roderiha, i videh da si takođe rekao da treba razdvojiti epskog od istorijskog Rodriga. Koji epski Rodrigo? El Sid? Taj je kao naš Marko Kraljević za Špance, suština i srž španskog bića, tako da mislim da tog Rodriga ne treba dirati i ponemčivati... Ako nije taj, koji onda?--Maduixa 14:47, 3. mart 2007. (CET)

Roderih

Da, već sam stavila raznorazne verzije istog imena i promenila sam članku ime. Pogledaj: Roderih. E, sad. Ja se sećam kao kroz maglu da su u Starom Romanseru bile neke romanse koje su opevale izdaju don Rodriga ljubav sa ćerkom, pokravenost don Hulijana(Julijana), itd. koje su nastale na osnovu tih legendi, međutim, to bi trebalo prekopati i naći. Mislim da Romansero postoji na internetu, a i ja (doduše u Beogradu) čini mi se da imam neki izbor iz Romansera. Ćlanak je ionako označen kao klica, tako da u svakom slučaju, ovo što je sad napisano, treba da se proširi.--Maduixa 15:54, 3. mart 2007. (CET)

Pogledaj ovo obavezno ovde pogledaj

P.S. sredio sam sliku--Fica Blok38 (razgovor) 16:27, 3. mart 2007. (CET)

Hispanija - gotovo

Eto, mislim da sam konačno privela kraju pisanje teksta.:) Zamolila bih te da kad budeš mogao, da baciš okce i da vidiš da li je svena svom mestu s istorijske tačke gledišta, kao i da li bi još nešto dodao/oduzeo. Unapred ti zahvaljujem.--Maduixa 20:24, 4. mart 2007. (CET)

Što jes jes

Zdravo, slobodno prijavljuj i dalje svoje članke koji ispunjavaju neki od uslova: nema ih ni na jednoj drugoj Vikipediji, odn. nema ih nigde osim na engleskoj. Članak Antonina dobio je spomenicu za za međujezičku odrednicu koja ne postoji na engleskoj Vikipediji. Čestitam! --Đorđe Stakić (r) 07:34, 7. mart 2007. (CET)

Klaudije...

Pa šta bi sa mojom Hispanijom? Ja čekam da mi nešto kažeš, a ti ništa...--Maduixa 23:05, 8. mart 2007. (CET)

---

Ma mere, nema da brigaš...:) Pretpopstavljala sam ja da si malo u stisci s vremenom, samo što sam ja po prirodi nestrpljiva... Naspavaj se ti prvo, pa se onda baci na Hispaniju... E, sad pišem o Karlu V, a napravila sam i nekoliko lista: Vladari Španije, Lista vizigotskih kraljeva, Vladari Asturije, i nekoliko klica... Tako da tebe Vizigoti čekaju, u redu i lepo poređani...:) Samo polako, nikud se ne žurimo...--Maduixa 23:34, 8. mart 2007. (CET)

---

Na osnovu izmena koje si načinio u članku Valija, pretpostavljam da onda svi sa ovog spiska treba da se završavaju na H a na na K... Bolje da ih uskladimo pre nego što počnemo da pišemo članke...--Maduixa 00:32, 9. mart 2007. (CET)

Originalni članci

Klaudije, članak je ekstra i vidi se da je uložen veliki trud, da sadrži informacije kojih nema na drugim Vikipedijama. Zahvaljujući tebi taj period istorije kod nas postaje najbolje obrađen. Međutim, što se tiče spomenice za originalnost, tamo nema načina da se ona dobije ako članak uopšte postoji na engleskoj Vikipediji. Imaju dve varijante, ili da nema ni na jednoj Vikipediji ili da ima na nekim ali da nema na engleskoj. U izuzetnim prilikama se može malo progledati kroz prste, ako ima na engleskoj ali ako je neka zanemarljiva klica. Tako da ne bih da po ovom pitanju kršimo pravila za dodelu spomenica za originalnost, ali ima i drugih spomenica ;) --Đorđe Stakić (r) 08:02, 10. mart 2007. (CET)

The Revolution

Pa, ja sam ti vise istoricar iz radoznalosti. Trenutni clanak je nastao tako sto sam uzeo da sredjujem prethodni koji nije licio ni na sta. Ubacivao sam mnogo sa engleske vikipedije, ali tamo nije bilo nijedne reference. --BokicaK ^{Got something to say?} 16:45, 10. mart 2007. (CET)

P.S. Evo ti spomenica.--BokicaK ^{Got something to say?} 16:46, 10. март 2007. (CET)

Интервики

Па то нисам ја додао, него мој бот, а он то све радио аутоматски. Значи, неко је на некој другој Википедији додао тај линк, а мој бот само покупио и поставио код нас. Значи, опет је људски фактор у питању. --СашаСтефановић • 17:15, 10. март 2007. (CET)

Lazika Lazija

Ja pravo da ti kažem, prvi put čujem za tu Laziku, ali što se tiče srpskog, mogu ti reći sledeće: Ako je ime Lazija, onda je pridev lazijski, kao što je od Gruzija gruzijski, na primer. Ako je ime Lazika, onda je pridev lazički.

Što se tiče Hispanije, mislim da je bolje da se o varvarskim napadima piše u članku o Vizigotskoj Španiji, kao neka vrsta uvoda. Eventualno bi se mogao dodati kao poslednji pasus veoma kratko, o opadanju rimskog carstva, sa vezom ka sledećem članku, tj. Vizigotskoj Španiji, u kojoj bi uvod bio o upadima Vandala, Sveva itd, i kasnije dolaska Vizigota, kao, kao što rekoh, uvod. --Maduixa 10:37, 14. март 2007. (CET)

Opet ja

Jeli, kako se kaže? Kordobski kalifat, ili kalifat u Kordobi, Kalifat iz Kordobe? Kako? Čini mi se da ako je kordobski da onda mora da se kaže Kordopski kalifat (zbog jednačenja po zvučnosti, kao , a to mi malo izgleda bazveze... Htedoh da ti kažem, ne uzbuđuj se zbog određenih komentara. Neki jednostavno nisu svesni svoje nesvesti i misle da svet treba da se upravlja njihovim (ne)znanjem i (ne)obrazovanošću...--Maduixa kaži 14:30, 16. март 2007. (CET)

---

Drago mi je baš što vidim da ipak i dalje čitaš ono što ja pišem. Mislila sam da sam ti dosadila pošto si me malo zapostavio, ali aj oprašta ti se, jer vidim da si ovih dana u frci. Evo, ja ću da ti čestitam šta god da je, pa makar i da nije rođendan.:) Ja volim da čestitam ljudima, pa makar i ne znala o čemu se radi... elem, baš sam to htela da te pitam, ali pitanje mi negde ostade zaboravljeno, pa nisam. Pošto Istoriju Španije prevodim sa španske viki, i meni je to zvučalo malo čudno, baš zato što mi se činilo malo prerano da se govori o katoličanstvu, al ostavih tako sa namerom da pitam. E, sad. Pošto se ranije nigde ne spominje da se u stvari radi o hrišćanstvu, misllim da bih mogla da kažem, da je većina stanovništva ostala verna hiršćanskoj veri, jer ako kažem pravoverni, s obzirom da se ranije ne pominje izričito da se radi o hrišćanstvu, čini mi se da ostaje nedorečeno, jer pravoveran, u zavisnosti s čije tačke gledišta posmatraš, može biti pripadik bilo koje vere... Šta mi kažeš?--Maduixa kaži 16:16, 16. март 2007. (CET)

---

Pa jeste, imaš pravo, kad malo bolje razmislim... aj, videću ja da nešto nađem, pa da dodam onako, kratko, a ti kad budeš imao vremena, dodaj malo više. Đto se tiče samog članka Španske istorije uopšteno, i ja vidim dosta falinki, ali pravo da ti kažem, s obzirom da o Španiji nema NIŠTA normalno i iole dobro napisano, dobro je i ovo, jer stvarno ne mogu da se psovetim istraživanju za svaki živi članak, a meni je istorija ipak samo hobi, te priznajem da imam velikih rupa, tako da opšta istorija Španije je samo prevod sa španskoe viki, i svaka popravka je VEOMA dobrodošla, tako da slobodno ako vidiš neke falinke, ti popravi. Meni lično u celom tom tekstu koji nje završen, jer trenutno i radim Karla Petog, (taj će stvarno da bude suepr), a prevod sam počela onako usput, meni je najčudniji deo praistorije i onih prvih naroda. Nikako ja tu da raskučim vremenske operiode kad su koji došli s kim su se stopili a s kim nisu, kad prerstaje bronyano doba a kad počinje stari vek. Kao što rekoh, bolje poznajem istoriju Španije od Katoličkih kraljeva pa na 'vamo. Ja sam se malo šalila za zapostavljanje, ali moram ti reći da stvarno cenim što mi ukazuješ na greške i pomažeš da ono što pišem bude pre svega tačno a onda lepo. Kao što rekoh, ja sam samo amater ali istoriju mnogo volim i reč nekoga kome je istorija struka je kod mene uvek dobro došla.--Maduixa kaži 18:48, 16. март 2007. (CET)

---

Е, ајде, ако ти није тешко, препоручи ми неку књигу, ускоро путујем у наше крајеве, па осим силних граматика и правописа које хоћу да купим, могла бвих и неку историјску књигу. Мој проблем је у томе што сам ја поптпуно испала из фазона, и врло је могуће да купим неку глупост, што наравно откријем тек кад почнем да читам а тад је већ касно. Него, да те питам. Последљи пут кад сам била, купила сам фототипско издање Историје српског народа Станоја Станојевића иу 1926, јер су ми је препоручили. Шта ми ти кажеш о тој књизи? јесам ли погрешила или нисам?--Maduixa kaži 19:00, 16. март 2007. (CET)

---

Информација веома корисна, иако сам ја пре мислила на те књиге на српском о шпанској историји које си помињао... А што се тиче љубовања наших краљева а касније и хајдука, нешто мало сам прочитала (највише о краљу Милутину, српском Хенрију Осмом), у четири занимљиве књижице неког г. Богдана Скендека, које сам исто купила кад и Станојевића... Додуше, ипак се мора рећи да су били џентлмени, као неки Миленко Стојковић, у чијем је харему чаки Црни Ђорђе уживао, који је кад је распустио харем, поудавао све свој жене, а које нису хтеле да се удају, отпремио их кући са добрим миразом. Колико је све то истина, не знам, али ми се свиђа да мислим да јесте...--Maduixa kaži 21:03, 16. март 2007. (CET)

Marka hispanika

Lepo sam sve zabelećila u tefter, i samo ostaje još da otputujem. Imam opet pitanje:

Kako se ovo zove na srpskom? Marca Hispanica--Maduixa kaži 21:25, 17. март 2007. (CET)

Јел то као Српска Крајина у Аустроугарској?--Maduixa kaži 01:55, 18. март 2007. (CET)

"Mark" тј. "Grenzmark" би се могло превести као "крајина". У време владавине Карла Великог и касније, у VIII. и IX. веку, основане су прве франачке крајине у Словенији, Хрватској, Аустрији и Шпанији. Аустријска (Српска) Војна крајина је имала сличну функцију, али је основана касније, у XVI. веку. Аустро-Угарска је основана тек 1867. године, пре тога (од 1804.) била је Аустријско и Свето римско царство. Казанџија 23:33, 25. март 2007. (CEST)

Bitka kod Azenkura

Поздрав!

Хвала што си извршио оне измене на мом чланку - значајно си га побољшао! Моја верзија је била старија, тако да - освежио си га! :)

Све најбоље,

Маре 10:39, 18. март 2007. (CET)

Dejngeld

Да, моја верзија чланка је, за разлику од енглеске, имала Дејнгелд. Наиме, стара верзија чланка на енглеској вики је имала и ту реченицу, али је очигледно изменјена (ја сам пре више од 8 месеци ово преводио). Позвао бих те и да даље унапређујеш чланак јер то чиниш веома квалитетно.

Маре 13:56, 18. март 2007. (CET)

Римске војсковође

Одрадио сам војсковође. Нема више римских генерала. --СрејовићНенад 01:14, 20. март 2007. (CET)

Ето. Кад неко не гледа. --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 07:05, 20. март 2007. (CET)

Куни

Само мало да скупим времена па ћу написати и чланак о кунима, мало је компликовано и тема је осетљива (бугари, румуни, мађари и још неки би се бунили или радовали), поготово ако бих је писао и на енглеској вики страници што имам намеру, па онда морам да пазим како се изражавам :o))----László (talk) 00:54, 24. март 2007. (CET)

Круна Лангобарда

Ето опет мене, опет морам да те мало гњавим са којекавим питањцима... У свим оним силним папирчинама које имам као референце за чланак Карло V, на неком месту каже да је папа ставио на главу Карла круну Лангобарда. Ради се о другом, папском крунисању 1530. године, не о оном првом из Ахена, које је и важније, колико сам скапирала јер је онда могао сам себи да одреди наследника. Е, тражила сам по интернету али нисам нигде нашла информацију што је та круна баш лангобардска и какве уопште има везе та круна са Лангобардима. Бил'ти мени то онако у пет реченица, објаснио? Унапред захваљујем.--Maduixa kaži 15:43, 29. март 2007. (CEST)

Almogaversi

hehe... Zar nisu fantastični? Znam da je Rožer bio Nemac, to sam i stavila u text, međutim, on je za Katalonce herojčina na kvadrat i svi ga smatraju Kataloncem, tako da sam se ipak odlučila da transkribujem njegovo ime na katalonskom. Pronašla sam tekst izuzetno korisne izvore i članak će biti bolji od samog katalonskog članka. To što reče za Stefana Dečansog je super! Bilo bi interesantno dodati na kaju teksta taj podatak kao zaniljivost. Da li znaš nešto više o tome ili možeš da mi daš neki link da sama pročitam? --Maduixa kaži 09:59, 30. март 2007. (CEST)

Ma znam, ubiše ga na prevaru Vizantinci... Tek ću da pišem o Katalonskoj osveti. Znam, znam, pa Andornik je imao pun Konstantinopolj najamnika te Đenovljana (koje us almogaveri raspamprcili cim su dosli), te Alana - oni su i ubili Ruđera. Sad sam stigla do tog dela. A i posle Ruđera ima ih još dvojica koji su bili značajni, tako da ću da pišem do samog kraja almogavera. Mislim da ću da ubacim taj podatak o učešću almogavera protiv Bugara u članak o Stefanu Dečanskom, i da napravim poveznicu. Pošto ja ne znam ništa o almogaverima i Srbima, napisaću to o Stefanu, a ako ti znaš još nešto, ajde dodaj i dodaj neku knjigu u kojoj to piše kako bi bilo po svim pravilima. Ako sam razumela ova Istorija koju pominješ, pominje almogavere u službi Stefana Dečanskog, tako da je mogu staviti kao referencu, zar ne?

Znaš, katalonski ima dosta reči koje su iste kao u srpskom - možda ta veza potiče iz doba Stefana Dečanskog? Iako sam svesna toga da je to veoma malo verovatno, sviđa mi se sama pomisao na to...--Maduixa kaži 11:55, 30. март 2007. (CEST)

E, šta ti je ovo? Koja je to knjiga? Istoriji srpskog naroda 1, SKZ. Daj mi potpun bibliografski podatak... Pisac, izdanje, godina, znaš već-----Maduixa kaži 12:01, 30. март 2007. (CEST)

OKS. Staviću grupa autora.

Almogaveres dolazi od arapskog (napisala sam i to u tekstu), što bi po nekom mom slobodnom prevodu bilo isto što i oni naši uskoci, jer su u suštini bili isto. Oni su u suštini bili obični seljaci iz planinskih krajeva Aragona. Počeli su tako što im se smučilo više da trpe mavarske upada koji su ih uvek ostavljali bez ičega, a bilo ih je dosta, jer su živeli na granici sa oblastima koje su tada držali arapi. Dobro je što si mi rekao za Katalonsku družinu, jer se takođe kao katalonska družina spominju i u ovim tekstovima na kat. i šp. pa ću da stavim i to u tekst kao i jedno preusmerenje. Ja sam ostavila naziv uotiginalu jer vidim da je ostavljen i na engleskom i ostalim jezicima koji imaju članak o njima. Stvarno nemaš pojma koliko sam ti zahvalna što mi svaki put lepo odgovoriš. Mnogo mi znači, jer kao što rekoh, nisam profesionalni istoričar i moje znanje ima dosta rupa i rupica koje ti svojim odgovorima polako zatvaraš. Još jednom, hvala.--Maduixa kaži 12:24, 30. март 2007. (CEST)

Још једно питањце

Кад можеш, одоговори ми, не бих хтела да те превише давим. У мојим текстовима се помиње титула мегавојводе коју је Андроник понудио Руђеру, као и титулу цезара. Које су то титуле, да ли се тако зову на српском, и да ли је то претпостављало и доделу неке земље или је то било тек онако? Биће да је Галипоље, јер колико видим, тамо су се настанили након фамозне битке где су њих 8000 оставили мртвих 18 000 Турака од укупно 30 000 колико их је учествовало, међутим, видим да су и з том Галипољу завршили каријеру...--Maduixa kaži 12:50, 30. март 2007. (CEST)

Ако сам добро разумела, та титула се зове мегадука или мегадуке или како? За цезаре сам нашла објашњење и ставила га у текст. Успут, завршила сам, и јако би ми значило кад би прочитао текст, листо због терминологије и других зачкољица којих ја можда нисам свесна (као ти мегадуке, на пример::):), ал ако не можеш, нема везе... Тренутно га сређујем (ситнице, везе итд.), и хоћу да га пре пута (идем за Бгд сад у петак) ставим на гласање, јер сам специјално поносна на овај чланак - чак ни на каталонској вики није дужи ни детаљнији. Одговори ми молим те само за овог мегадуку, јер и је то битно и хитно.--Maduixa kaži 20:16, 2. април 2007. (CEST)

Čekaj, megaduka je nominativ? Kao , megaduka pera peric je ratovao ... Malo mi je smešno, al ajd, kad ti kažeš, tebi sve verujem...--Maduixa kaži 20:29, 2. април 2007. (CEST)

---

Па добро, кад ти кажеш... Што се слике тиче, написала бих ја испод још података, али немам појма ни ко ју је насликао ни када. Узела сам је из неког чланка са неке друге википедије, али сад да ме убијеш немам појма одакле...--Maduixa kaži 22:50, 2. април 2007. (CEST)

---

Evo, turila sam ime slikara i napravila klicu o njemu. Iz 19 veka, verovatno da je neki romantičar... Nije neki poznat. Volela bih da napravim klicu o tom mega duki, al ja nemam pojma šta je to. Aj ti napiši par reči, pliiz...:) Ja sam završila s pregledom, dodala sam i primarne izvore, bili su preko potrebni s obzirom na neverovatnost dela tih tasmanijskih đavola...--Maduixa kaži 12:25, 3. април 2007. (CEST)

Nego, nalazim veoma malo o ovim vizantijskim hroničarima. Tebi zvuči pozanto Nićifor Gregorije ili Paćimerije? To su moje slobodne interpretacije wihovih imena na španskom - Nicéforo Grégoras i Pachimerio. Ovog prvog sam našla i napravila klicu, ali ovog drugog nisam...--Maduixa kaži 12:29, 3. април 2007. (CEST)

---

Ма то сам ја тражила Нићифора по шпанском имену и испао ми само шпански текст, који је, јадан као што си и видео, три реченице, а на страни самој није вило вики веза тако да сам мислила да нема више ни на једној другој вики чланак о њему, па сам превела то јаде што је било на шп. вики. А то за хроничаре и историчаре нисам имала појма. Ја сам одувек мислила да је то мање више једно те исто, тј да хроничар записује савремене догађаје који после пређу у историју а историчар их проучава. Међутим, извори које сам ја видела називај Нићифора хроничарем, па сам га и ја тако преименовала.. Но добро, још једна лепа ствар коју сам научила. Ја не могу да мењам имена чланцима без да га преусмерим, јер нисам администратор, тако да сам га преусмерила а замолила сам филипа да обрише оно погрешно. Међутим, мислим да сам и ја забрљала јер сам прво премњестила на Грегор а после видела да га у тексту стално зовеш Грегора, па сам онда направила још једно преусмерење. Без бриге, нема то ништа везе, јер погрешно још ни на једној страни није уведено, тако да неће бити никакве забуне. Ш'а би са мегом дуком? Ја бих написала нешто ал не знам шта. Стави макар две и по реченице, да ми се не црвени у тексту, и да нње изазива неупућене да то мењају, јер сам сигурна да ће многима деловати као да је нека грешка мега дука Руђер. Хе...--Maduixa kaži 18:52, 3. април 2007. (CEST)

---

ОКИС, нећу да наваљујем и покушаћу да будем стрпљива (што је понекад готово немогуће - за мене)--Maduixa kaži 18:59, 3. април 2007. (CEST)