Razgovor s korisnikom:Ninam/Arhiva 2

Đorđe Karađorđević i ostali...

Dve napomene: (1) Osim kad su u pitanju ljudi na koje smo navikli da iz zovemo sa titulama ili po nadmimcima i umetničkim imenima (Karađorđe, knez Miloš, Branislav Nušić, Patrijarh Pavle, Džordž Orvel, Kraljica Majka u Velikoj Britaniji, itd), nema potrebe naslovljavati članak titulom koju je osoba imala u prošlosti ili je ima u sadašnjosti (uzmimo, čak bi i smešno bilo kada bismo imali članak "Predsednik Boris Tadić" i sl). Čak bi najkorektnije njihova titularna imena preusmeravati na njihova prava imena (kad su sveštena lica u pitanju, na duhovno ime i svetovno prezime). Naravno, u okviru teksta treba upisati ime njegove titule (verujem da je kod nekih, kao što je kod Patrijarha Pavla, titula vrlo dugačka). Takođe, treba naći određenu meru i u dodavanju prefiksa "sveti". Kod nas je mnogo uobičajenije reći Sveti Sava nego Rastko Nemanjić (tako da bi članak pod imenom "Rastko Nemanjić" trebalo da bude redirekcija na članak "Sveti Sava"), ali je zato neuobičajeno reći "sveti knez Lazar" ili "sveti vladika Nikolaj Velimirović" (uobičajenije je "knez Lazar" i "vladika Nikolaj Velimirović"); takođe, Stefan Nemanja i Stefan Prvovenčani su znatno poznatiji pod svojim svetovnim imenima i nadimcima nego pod svojim duhovnim imenimenima, tako da bi njihova duhovna imena trebalo da se preusmeravaju na njihova svetovna. Sve u svemu, treba naći meru. Vikipedija je svetovna enciklopedija a ne sakralni kanon; pa u tom smislu treba više računa da vodi o uobičajenom nego o nekom konzistentnom imenovanju. --Miloš Rančić (razgovor)

(2) Naša terminologija plemićkih titula koristi "knez" mesto "princ". Kada se navodi puna titula nekoga (ma kakva ta titula bila), treba je navoditi po datoj terminologiji. U toj terminologiji je sin kralja knez (i kraljević). Ovi i oni "prinčevi" po evropskoj istoriji su titularno kneževi. Naravno, drugo je to što u uobičajenom govoru termin "princ" poistovećujemo sa terminom "kraljević". --Miloš Rančić (razgovor) 07:51, 18 Mar 2005 (CET)

Sglasna sam primedbom oko TITULE u NASLOVU, samo je primedba upućena na krivu adresu, budući da nisam ѕapočela ni jedan od tih tekstova. I sama sam noćas, jutros suočivši se sa Princ Đorđe P. Karađorđević prvo pustila belu penu dok sam utvrdila kako se zove, budući da sam prvo (naivno) linkovala za Ime i Prezime (čitati značenjski). Zatim sam rešila da prelinkujem na način kako će ga ljudi i tražiti u indeksu, po srednjem slovu sigurno ne. No, za šest ujutru bilo je prekasno da premeštam desetinu stranica, što ću večeras i za vikend sigurno uraditi, budući da ovako ne može.

Kada je reč o titulama, i stavom 1, potpuno sam saglasna i nemam šta da dodam, shvatiću to kao sugestiju da se ja pozabaim ne samo svojim tekstovima i sve svedem na razumnu i prepoznaljivu meru, pre svega zbog korisnika, budući da tekst nema smisao ukoliko ne bude pronađen u Vikici.

U pogledu 2, mislim da to treba precizirati jednostavnije. Ukoliko hoćemo da budemo precizni treba tittulisati prema znaničnoj tituli koju lice nosi. a. Prinčevi (osim u bajkama) se prevode kao knez ili kraljević (analogno: princeza)... Međutim, ni sama nisam pametna šta je uputnije za Vikipediju, budući da ovde takođe važi načelo da je važno da teskt bude pronađen. Veoma sam sklona da postupimo kao u prethodnom slučaju, a to je da NASLOV teksta mora da bude kao i kod svetilja - ono što je najčešće u govoru.

Druga je stvar što se za vreme Republike izgubila pristojnost, te smo se oslovljavali sa druže, sa onima sa kojima nikada nismo drugovali. Stoga su nam i sveštene i krunisane glave ni manje ni više no drugari sa livade.

Kada je reč o krunisanim glavama jedini autoritet, globalno neprikosnoven, je Almanach de Gotta, te ako želimo Vikipedija zaista bude relevantna poput Britanike, onda nam Almanach de Gotta mora biti izvor. Kako, igrom slučaja radim na istom, uzeću na sebe da nadgledam da se ustaljene konvencije titula i oslovljavanja krunisanih lica poštuju.

Kako ne bismo preterali sa udvorištvom, smatram da zvanično oslovljavanje treba zadržati u prvom pasusu. Kasnije u tekstu treba samo pomenuti titulu, kada to stil teksta izričito zahteva.

Naslov teksta,treba da bude - kao i u engleskoj Vikipediji Ime i Prezime (značenjski), bez titule osim ako se ona neraskidivo vezuje za ličnost.

Inače, započela sam jedan tekst, konsultujući engleski izvornik koji bi se mogao smestiti u Help sekciju pod radnim naslovom: Kako pisati biografije.

Smatram da je neizostavno potrebno da usvojimo konvenciju po kojoj kao kosturu treba slediti redosled u pisanju biografske odrednice, budući da za sada imamo priliku da čitamo seminarske radove, kao i školjke koje ne liče na odrednice (čast izuzetcima). --Ninam 21:37, 18 Mar 2005 (CET)

Još jedno razmišljanje

Slažem se, sva ova razmišljanja su dosta logična. Titula u naslovu članka bi mogla da se izostavi, to naročito nema smisla kod privremenih titula kao što je predsednik, direktor, misica. Moja zamisao je bila da, pošto Vikipedija to dozvoljava, kod doživotnih vladarskih i prinčevskih titula stavimo i njih u naslov. Ovako dugačka imena opterećuju i zato bismo mogli da napravimo stranicu sa kraćim imenom koja će samo da bude link do one sa punim imenom. Na primer, da bi kraće kucali pišemo Đorđe P. Karađorđević a otvara nam se Princ Đorđe P. Karađorđević. Ako nekome, iz bilo kojih razloga, smeta pisanje ovih titula u naslovu strane, ja sam potpuno saglasan da se to izostavi. Sad pitanje da li su prinčevi ili kneževi ne spada u moj domen, činjenica je da one sebe nazivaju prinčevima i da ih tako zovu u dnevnoj štampi i sl. i to bi se verovatno moglo podvesti pod "ustaljeni naziv". Nailazio sam i na stručna mišljenja koja osporavaju ovakvo titulisanje i govore da bi prema onome kako su to radili Rusi, to trebalo da budu kneževi i kraljevići, a ne prinčevi. Sad, čini mi se da bi sa naše strane bilo malo drsko da ih mi preinačavamo u kneževe ako se oni na svojim zvaničnim sajtovima predstavljaju kao prinčevi, ali opet ako dođe neki pozvaniji autoritet iz te oblasti neka radi kako misli da treba. Mada, možda je to i pitanje jezika jer kod nekih je "okolotrbušni pantalodržač" ono što drugi zovu kaiš.

Kad smo već kod toga, postoje i kneževi, to su deca kneza Pavla: knez Aleksandar i kneginja Jelisaveta. Kada su jednom zvali Beli dvor i pitali za adresu princeze Jelisavete, ovi su se žestoko naljutili i rekli da nije ona nikakva princeza nego kneginja, podrazumevajući da je to niža titula. Jelisaveta, međutim kaže da ona to ne smatra nižom titulom, nego da je to samo naša reč za istu stvar. --Đorđe Stakić 22:12, 18 Mar 2005 (CET)

U pogledu srednjeg slova: Mislim da ga obavezno treba izostaviti, osim kod onih kao što je St. Protić koji su pre svega poznati po srednjem slovu. Krunisane glave NEMAJU srednje slovo i tu je engl. Viki našla rešenje, pa ima konfliktne stranice koje to rešavaju. Svakako nam treba redirekcija, u svim slučajevima kada imamo ista imena i titule, a pripadaju različitim periodima ili porodicama i, zapravo, su različite ličnosti.

U pogledu princ i knez (kneginja) i kraljević (nema ženski rod u savremenom srpskom, ima pozajmljenicu kraljevna): nema hijerarhije, budući da je reč o rusifikaciji ili pak, germanifikaciji - prevođenju. Naši termini su precizniji samo delimično, jer kada pokušamo da govorimo o nekolicini uvek ćemo imati izvedenicu iz princ (budući da nećemo reći kraljeviči i kneževići, pogotovu kada su različiti rodovi).

Ono što meni više smeta, to je što se u tekstovima ne pominje zvanično oslovljavanje, te je dopušteno da se kaže samo ime bez titule. To nije u redu, pogotovu ne za one koji su preminuli, jer je njihovom smrću to stanje okamenjeno. Nikome ne pada na pamet da kaže Elizabeta (Beti, Liz..) već uvek Kraljica Elizabeta, no kada je reč o drugim kraljevskim kućama taj bezobrazluk sebi dopuštamo, što govori o nama i nešem ne samo neznanju. --Ninam 22:24, 18 Mar 2005 (CET)

---

Ni ja ne volim srednje slovo u nazivu, npr. čini me se da je Janko Veselinović bio u pitanju, neko je napravio stranu Janko M. Veselinović i ja nisam izdržao da je ne preimenujem. Ako se složimo da izostavimo titulu u naslovu članka i ostavimo npr. samo Đorđe P. Karađorđević, ako zatim izbacimo i ovo srednje slovo dobili bismo za ime strane samo Đorđe Karađorđević. Međutim, sada dolazi ključno mesto, postoje 4 Đorđa Karađorđevića od kojih su dva vrlo poznata i verovatno će dobiti uskoro svoje teksove na Vikipediji: pomenuti princ Đorđe i sin kraljevića Tomislava - Đorđe Karađorđević. Znajući za ovo, ja sam odmah u startu dodao srednje slovo u naslovu teksta koji sam napisao.

Što se tiče višeznačnih odrednica, one kod nas već postoje za pojam Aleksandar Karađorđević. Ova strana samo okuplja strane posvećene ljudima sa istimi imenom i prezimenom, međutim krajnje odrednice moraju imati različita imena, jer su to različite strane. Kako onda u tom slučaju razlikovati krajnje odredišne strane za dva čoveka sa istim imenom i prezimenom, srednje slovo je jedini način, čak i ako oni u životu nikada nisu nazivano po tom srednjem slovu. Dakle mogli bismo (i odmah) da napravimo stranicu Đorđe Karađorđević koja bi objasnila da je to pojam sa više značenja i sadržala linkove do svih ljudi sa tim imenom koji postoje na Vikipediji.

Međutim, ostaje mi nejasno šta ćemo za pisanje titule u naslovu članka i nejasno oko toga koja titula će da se koristi (bilo u naslovu bilo u tekstu). Moj predlog je, kada su Karađorđevići u pitanju, da koristimo njihovu predloženu terminologiju (i razliku među pojmovima princ i knez za različite pripadnike dinastije). Što se tiče titule u naslovu, zbog mnogo ljudi sa istim imenom, biće teško razlikovati ciljne strane, čak i srednje slovo neće biti dovoljno, različite titule u nazivima su pomagale da lakše ovo razrešimo. Ako predlažete da sve ove titule u naslovu ukinemo, onda morate predložiti i kako da razlikujemo ciljne strane za ljude sa istim imenom i prezimenom (i srednjim slovom čak). Jedna od metoda je da pišemo godinu rođenja i smrti u naslovu strane, itd. Što se mene tiče, titule bi mogle i da ostanu. Ako to nekome baš smeta, on da bi se mogli da dogovorimo kome da ostavimo, a kome da brišemo (npr. ja bih ostavio krunisanim vladarima i njihovim ženama, a ostalim pripadnicima dinastije...). Kod krunisanih glava jasno je da nema srednjeg slova, oni su dobijali redne brojeve da bi se razlikovali, ali nisu svi pripadnici dinastije bili krunisane glave. --Đorđe Stakić 09:38, 19 Mar 2005 (CET)

Da, čini mi se da je to rešenje. Za te prve zadržati titulu u nasklovu, i obavezno pisati redne projeve kraj imena tamo gde ih ima. Biće ružno da pišemo godine u naslovu. Svakako nisam da u naslovu piše srednje slovo, osim tamo gde će nam npr. knez Aleksandar Karađorđević napraviti problem, budući da ih ima nekoliko. Tada bih pre pisala celo srednje ime Pavlov, nego srednje slovo sa tačkom. Da izbegnemo rusifikaciju Ime Ime_Oca Prezime, možda se očevo ime može staviti na kraj, Aleksandar Karađorđević Petrov, iako priznajem da ružno deluje.

U sfv. za Almanah radili smo upravo to što predlažeš, godina rođenja, (godina smrti), ali je namena sasvim duga i to izgleda sasvim rpistojno, a kod indeksiranja nema nikakvog problema. U pravu si za te konfliktne strane, i zaista bi vredelo te međice napraviti odmah, zbog toga što pri pretraživanju, budući da nema strane sa pojmom kako se najčešće traži -Đorđe Karađorđević- nema skoka na stranu već novo kucanje ѕa pretraživenje guglijem, a to korisnika veoma usporava. --Ninam 02:50, 20 Mar 2005 (CET)

Na brzinu...

Da kažem da rešenje za višeznačnost postoji i to vrlo elegantno. Kralj SHS/Jugoslavije, Aleksandar Karađorđević, je, kako se meni čini, "zvanično" Aleksandar II Karađorđević. Postoji i drugi način zvaničnog imenovanja. Kako se meni čini, Mihailo Obrenović je "zvanično" Mihailo Obrenović II ili tako nešto. U prvom slučaju se gleda koji je po redu Aleksandar Karađorđević, a u drugom koji je po redu Obrenović. Da naznačim da ja ovo znam tek površno. Moguće je da Goran Obradović zna više o tome, pa da nam može reći koju reč više. --Miloš Rančić (razgovor) 12:02, 20 Mar 2005 (CET)

Znam da smo se Goran i ja raspisali pa se teško čita (prati). Ipak, Kralj Aleksandar je Aleksandar I os Jugoslavije (i to ne samo na engleskom). Ako nađeš vremena, pogledaj razgovor sa Goranom. Čekam da vidi moj odgovor pa da pravim konfliktnu stranu, kao za Justinijana (noćas sam napravila iako mi se čini da je Pokrajčev Justinijan od jedne rečenice, detalj mog opširnog koga evo baš sada imam nameru da nastavim da radim)- zanima me da li je tehnika u redu, sa odrednicama ćemo lako. --angelina marković 12:10, 20 Mar 2005 (CET)

Latinica

Mogla si da obrišeš članak Latinica, osim ako nisi imala nameru da ga proširiš. :) --Marko Pokrajac (razgovor) 13:54, 20 Mar 2005 (CET)

I da, napravi arhivu razgovora, malo duže treba dok ti se učita ova strana. --Marko Pokrajac (razgovor) 13:56, 20 Mar 2005 (CET)

Ovako link nije prazan, a mi znamo da nemamo tekst na toj strani, dok stignemo sve. Samo sam pobrisala žvrljotinu. A arhivu ću prvo da naučim da pravim :) --angelina marković 14:12, 20 Mar 2005 (CET)

Pa jeste, ali mogli smo popuniti link i pre ove žvrljotine. Mislim da ovako ne treba da ostane, iako nam je u ovom preddesethiljaditom :)) periodu važno da popunimo linkove sa naslovne strane. Za mene je ipak bitniji kvalitet od kvantiteta. Ili nek se napišu dve-tri rečenice ili da se obriše. Pozdrav. P.S. vidi na mojoj ili Miloševoj stranici za razgovor kako je napravljena arhiva. --Marko Pokrajac (razgovor) 14:17, 20 Mar 2005 (CET)

Hvala za ideju gde da naučim, idem odmah, pošto obrišem spraznu stranu, ako ti već nisi. --angelina marković 14:19, 20 Mar 2005 (CET)

Izabrani tekstovi

Nina, bilo bi dobro, kada već intenzivno prolaziš kroz Vikipediju, da biraš bolje tekstove koji bi se mogli sabrati u jednu kategoriju. Pogledaj detalje na strani Vikipedija:Sjajni tekstovi i bilo bi dobro da tamo postavljamo predloge. --Đorđe Stakić 23:00, 20 Mar 2005 (CET)

Tuga, moj Đorđe. Stavljam kategorije i/na patrljke. Nisam danas imala sreće, sve sami patrljci da poludiš, pa i tu ima štamparskih grešaka. Ako nešto nađem svakako ću dodati. --angelina marković 23:02, 20 Mar 2005 (CET)

Jevreji

Pitala si me da li bi naziv Spisak Jevreja bio primeren za upotrebu. Po meni naziv bi mogao biti Poznati Jevreji, i time bi se verovatno izbegla ova dilema, a činjenica je da na taj spisak verovatno neće doći Jevreji koji nisu poznati. Korisnik:PANONIAN

Odlično rešenje :) --angelina marković 23:13, 20 Mar 2005 (CET)

Ja sam dosta pisao o Jevrejima, i deklarišem se kao veliki ljubitelj Jevreja. Ipak smatram da ne treba da prema njima postoji neki poseban tretman. Ako postoji spisak Srba i svih drugih (a treba da postoji) onda oni ne treba da budu izuzetak. --Obradović Goran (ra^zgov_or) 23:19, 20 Mar 2005 (CET)

Da ne idem u detalje, meni su ipak bliži ;), i ne mislim da ikoga treba po naciji prebrojavati. Šta ćeš sa onima koji i ne znaju šta su? --angelina marković 23:21, 20 Mar 2005 (CET) Usput, reci mi nešto praktično, kada i kako će se iz specijalnih strana/ nekategorisanih skinuti one stotine strana kojima sam danas dodelila po jednu do dve kategorije? nina.

Ovo za specijalne strane mi ništa nije jasno šta si rekla. Moraćeš da pojasniš ili sačekaš nekog kome klikeri trenutno bolje rade ;)

A za Jevreje - ja nemam ama baš nikakve veze sa njima, osim toga što veoma cenim njihovu kulturu, nauku i iznad svega mentalitet. Ako im se opet desi neki Jom kipurski rat, mogu da računaju na mene da odem tamo kao dobrovoljac (nije da im je takva pomoć potrebna doduše). Ono šta im doduše zameram je što su previše u fazonu - izabrani narod (odma' dobijem fleš-bek sa onim našim - nebeski narod, i kako se to završilo (umalo da doslovno postanemo nebeski!!)). To im je mnogo zla nanelo, (skoro kao optužba za deicid). U tim njihovim starim knjigama ima previše jezika mržnje (kao i u ostalim starim knjigama), i ne bi trebali da ih toliko forsiraju. To što se postavljaju iznad drugih samo hrani antisemitizam u svetu. Sve u svemu, pitanje spiska Jevreja treba tretirati zajedno sa svim sličnim spiskovima. A što se tiče takvih spiskova u celini, zalažem se da oni postoje - to je jedan vid klasifikacije, (koji postoji i na en: (što nije argument doduše)), koji olakšava pronalaženje, i kao takav je poželjan. --Obradović Goran (ra^zgov_or) 23:42, 20 Mar 2005 (CET)

Dobro, de. Al` kuda ćeš sa ostalima, mešanog porekla i onima koji sse nikako ne osećaju?. I molim te odgovori mi na ono pitanje o kategorizaciji, i spec. stranama, ako možeš. To mi je trenutno važnije. nina

Oni koji su mešanog porekla mogu da se pojave u više spiskova (neće da im padne kruna sa glave). Mada ja lično nacionalnu pripadnost ne definišem preko porekla, nego preko onoga kako se neko oseća. Oni koji se nikako ne osećaju neće biti ni u jednoj listi (ili će biti u posebnoj listi anacionalnih ljudi).

A o tim spec. stranama - ponoviću ti objasni malo preciznije, ništa nisam razumeo. Upravo se konsultujem sa Pokrajcem preko MSN-a i ni njemu nije jasno šta hoćeš da kažeš. --Obradović Goran (ra^zgov_or) 23:52, 20 Mar 2005 (CET)

Pita ko će da makne iz nekategorizovane strane one strane koje je ona kategorizovala. Milan Tešović 08:29, 1 Apr 2005 (CEST)

Kategorije

Među (Specijalne strane) imamo (Uncategorised) i tu su strane - po pravilu- kojima nije dodeljena kategorija. Danas sam, međutim, na oko 100-300 tih strana dodelila kategorije. Ipak, sada kada ponovo prolazim kroz (Uncategorized) strane kojima je danas dodeljena kategorija i dalje se nalaze na spisku, iako kada proverim imaju dodeljenu kategoriju. n. Usput, ako te zanima imamo tačno 5.000 strana u nekategorisnim stranama. n.

Tako kaži :) Koliko se ja razumem, to će automatski biti urađeno (nedo' bog da neko ručno briše te stranice iz kategorije). Često je server (ili šta već) inertan po pitanju takvih izmena, ali mislim da će u dogledno vreme biti sređeno. --Obradović Goran (ra^zgov_or) 00:00, 21 Mar 2005 (CET)

(:) n.

Da se i ja malo umešam u razgovor pošto sam takođe radio i na kategorizaciji strana i znam o čemu se radi. Pre svega, mi imamo mnogo više strana bez kategorije od tih 5000, oni su samo zahvatili 5000, takav im je program. Nekada ranije je tamo bilo samo prvih 1000 nekategorizovanih strana i to su bile sortirane tako da prvo budu brojevi, i onda sam ja uzeo da kategorizujem neke godine (prešao sam nekoliko stoleća) i datume (npr. period 1. januar - 31. mart sam kategorizovao). Međutim, te strane nikako da se skinu sa spiska, tek negde posle 10-15 dana primetim da je ažuriran spisak. Ovo ažuriranje se radi automatski i kao što vidite ne tako brzo.

Pošto se baviš kategorizacijom strana, samo jedna preporuka. Zamisao je bila da se ljudi klasifikuju prema zanimanjima, npr. matematičari, književnici, lingvisti itd. Onda ove kategorije postaju potkategorije kategorije "Biografije" i potkategorije odgovarajuće nauke. Na primer matematičari su potkategorija "Matematike" itd. Ovo znači da nema potrebe da na svaku ovu biografiju dodajemo pripadnost kategoriji Biografije nego samo pripadnost zanimanju, zbog potkategorije podrazumevaće se da su to biografije. U prvom prolazu kada ne znamo gde nekoga da svrstamo možemo mu dodeliti kategoriju "Biografije", ali idealno stanje da taj spisak ljudi koji direktno pripadaju ovoj kategoriji bude prazan (ili što prazniji), tj. da su svrstani na odgovarajuća mesta a ne u ovu opštu kategoriju. Jeste malo komplikovano, ali ako nije bilo razumljivo kaži slobodno. --Đorđe Stakić 09:13, 21 Mar 2005 (CET)

Mislim da sam razumela, samo da bi se to izvelo treba (nisam) prverila utrpati potkategoriju matematičari u biografije. Ja sam se juče bavila samo antikom, i osim nekoliko, koje nisam znala ni koliko će ih biti ni kuda s njima stavila samo u antiku. Inače prethodno sam napravila da su mi Antički Rim i Antička Grčka podkategorije u kat. Antika. Tokom rada sam videla da bismo mogli imati i još jednu, Heladu, ili radije opisno Helenski svet (ne verujem da danas više mnogo ljudi zna da se taj okolotrbušni... zove Helada). Takođe sam naišla i na kategorije grčka mitologija i grčki bogovi , te sam (ne do kraja) i to utrpala pod Antiku. Grčki bogovi su spisak, te moraju da se katalogizuju pod mitologiju, a ne mogu biti kategorija, osim da ih prevedem u kategoriju.

Iako sam, nadam se prošla gotovo sve što je vezano za antiku a imamo ga, tek tada sam mogla da steknem prestavu i o obimu i o tome koga kuda munem. Te mi sleduje još jedan isti dan , da ponovo prođem sve, a prethodno dovršim pravljenje podkategorija i sve još jednom pregledam i popravim što ne valja. Hvala na sugestijama, a ako imaš još koju rado ću čuti. (Naravno bavila sam se samo jednom oblašću, malo od posla koji nas očekuje). Napomena, čini mi se da sam imala ili problem sa bagom, ili - verovatnije sa bazom koja je posle jedno 5 sati odbila da prepoѕna kategoriju, već ju je tretirala kao običan članak. Posle više sati pauze kao da se Viki pribrala, te sam mogla da završim, kako tako to što sam naumila. --angelina marković 01:57, 22 Mar 2005 (CET)

MSN

Pokrajac, Bonzo i ja upravo čatujemo preko MSN-a, pa pošto vidimo da si na netu, smo se pitali jel koristiš ovaj program. Ako koristiš, priključi se, ako ne, onda počni da koristiš i priključi nam se :) --Obradović Goran [[Razgovor sa korisnikom:Obradović Goran|(ra^zgov_or</f--angelina marković 03:02, 22 Mar 2005 (CET)ont>)]] 02:01, 22 Mar 2005 (CET)

Rado, samo da skinem. A Bonzu nestadoh sa vidika, a ne znam da li je dobio prouku. Kršim mašinu, iz čita mira se veceras raspala. Doduše nije prebija odavno, ali majko ko će sad time da se bavi --angelina marković 02:35, 22 Mar 2005 (CET)

Ako imaš Windows XP onda ne moraš da ga skidaš. A ako hoćeš, možeš da uzmeš i jahu mesindžer, on i MSN su kompatibilni. -- Obradović Goran (ra^zgov_or) 02:51, 22 Mar 2005 (CET)

Eh, pa ja sam računardžija, a to znači da još radim na najboljem od Bilijevih proiѕvoda, ergo W2k, a i najbolje je svući poslednju verziju. Evo skida se. Samo, tvrdi da imam registrovan pass a ko zna kada je to bilo, te se više šifrice ne sećam

Otvori novi - besplatno je. Moj nadimak je misterno_1984 - tako ćemo se naći -- Obradović Goran (ra^zgov_or) 02:59, 22 Mar 2005 (CET)

Čim uspem da ga svučem, provericu moѕe li ninam, ako ne javljam --angelina marković 03:02, 22 Mar 2005 (CET)

Hm, ne nalaѕi te po nadimku, da li si na msn-u ili na mesindžeru?

Ma to je to - adresa mi je misterno_1984@hotmail.com . Ali to je samo fiktivna fiktivna adresa. -- Obradović Goran (ra^zgov_or) 03:26, 22 Mar 2005 (CET)

Slike, kraljica Marija...

Baš lepa slika Vladimira Jovanovića, ja sam pokušavao da nađem negde na internetu njegovu sliku, ali bezuspešno. Takođe, imao sam njegovu sliku na papiru, ali bez skenera mi ne vredi mnogo. Sviđa mi se i slika kraljice Marije. Kada već pričamo o kraljici Mariji bilo bi dobro prilagoditi englesku verziju našoj, video sam da su Holanđani već preveli za sebe englesku verziju, verovatno će uskoro i ostali, a engleska verzija ne valja. Ne valja ni moj engleski jezik, pa ako ti nije teško poradi malo na toj strani. --Đorđe Stakić 14:53, 25 Mar 2005 (CET)

Pa da se zna zašto je važila za evropsku lepoticu :). Pokušavam na engleskoj verziji da se izborim za K.Mariju i kneginju Olgu. Ima dosta problema budući da je deo ljudi nesumnjivo republikanskih i to veoma levih uverenja, (Rumuni i Grci), pa naravno imaju pravo da prilično utiču. Videću već večeras i tokom vikenda šta mogu da uradim. Drago mi je da ti se dopada i Vlada Jovanović, nešto starih knjiga, od pre onog rata i skener čuda čine. :)--angelina marković 21:32, 25 Mar 2005 (CET)

De bre nađe da ispravljaš klasičan izgovor...

... u Domatriosovim tekstovima ;) Jeste, i ja smatram da je bolje pisati "Tacit", a ne "Takit", ali ima sad Domatrios silno da se rasrdi ;) --Miloš Rančić (razgovor) 03:22, 26 Mar 2005 (CET)

Pogledaj komentar na ono ime koje ne umem da ponovim, a Mecena je. To je ipak srednjoškolsko gradivo (u Srbiji, čitaj common sence) --angelina marković 03:24, 26 Mar 2005 (CET)

Ma, jeste, ali se da to srediti. Tacit se preusmeri na Takita ili se Takit preusmeri na Tacita. I vuci siti i ovce na broju :) Inače, odgovorio sam ti tamo, takođe. --Miloš Rančić (razgovor) 03:26, 26 Mar 2005 (CET)

A onda će neko det u školi dobiti keca i Viki će biti kriva ;)) --angelina marković 03:34, 26 Mar 2005 (CET)

Imaš odgovore na mojoj strani za razgovor i na strani za razgovor o Meceni. Usput, nisam siguran koliko je dobro neku kritiku na strani za razgovor o nekom članku, pa makar bila i agresivna, uklanjati brisanjem. Kažem da nisam siguran jer nemam neki poseban stav. Trebalo bi o tome detaljnije razmisliti. Možda u nedelju... --Miloš Rančić (razgovor) 04:30, 26 Mar 2005 (CET)

Sve fotografije su moje ili moje porodice, deda, otac i sinovi (ženski deo porodice ne fotografiže toliko) tako da je kopirajt moj. Da li postoji neka procedura za ovlaštenje Vikipedije da koristi fotografije? Pozdrav

Fotografije

Sve fotografije su moje ili moje porodice, deda, otac i sinovi (ženski deo porodice ne fotografiže toliko) tako da je kopirajt moj. Da li postoji neka procedura za ovlaštenje Vikipedije da koristi fotografije? Pozdrav. Radozw

Latinica nije strani jezik

Nešto što se rijetko koristi, ali ponekad enciklopedije potenciraju je pisanje nečijeg imena na maternjem jeziku te osobe. Recimo na engleskoj Vikipediji prva rečenica o Dostojevskom počinje sa: "Fyodor Mikhailovich Dostoevsky (Fёdor Miháйlovič Dostoévskiй)". Jer kada vidiš Fyodor ne znaš kako se to piše na Ruskom. A piše se: Fёdor.

Međutim kada neko ugleda ime na ćirilici sigurno zna kako se to ime piše na latinici. Zato se piše: Ivo Andrić je bio... Ali se piše: Džordž Eliot (en: George Eliot) je...

Sad gledam kako Nina latinicu tretira kao strani jezik: Ivo Andrić (latinica: Ivo Andrić). To niko od nas prije nije vidio - svi smo se sa tim upoznali na engleskoj vikipediji. Ali pogledajte kako Njemačka Vikipedija tretira imena na Engleskom. --Milan Tešović 05:40, 30 Mar 2005 (CEST)

Pre nego što si me napao mogao si pogledati ko je dodato latinicu i oznaku, moja je samo delimično biografija (mlađi dani). Proveri, pa priupitaj autora zbog čega je napisao hrvatski jezik ispred latinice. Ppzdrav, nina. Iako, nije loše da u zagradi uz ćirilicu stoji i latinično ime za one koji iz drugih jezičkih područja navrate na srpsku Vikipediju, da čak i ako ne znaju srpski, bar prepoznaju da su na odrednici koju traže. --angelina marković 23:19, 31 Mar 2005 (CEST)

U pravu si. Ali ovo nije moja već tvoja greška. Pogledaj svoju izmjenu na Ivo Andrić od 01:52, 30 Mar 2005 Ninam M (štamp. g.)'. Ti si prošla kroz sukobljene izmjene i poništila moj rad. Pošto si još svježa predpostavljam da ne znaš šta su sukobljene izmjene. Dok sam ja pravio izmjene na članku i ti si krenula da ga mjenjaš. Pošto sam ja završio prvi, sačuvao sam izmjene normalno. Međutim ti si nakon toga sačuvala svoje izmjene na reviziju prije mojih izmjena i tada te je Wiki pitao da li da nastaviš pošto postoji sukob u izmjenama. Ti si nastavila i poništila moj rad. Ja sam mislio da si namjerno vratila nazad, jer si mislila da nisam trebao to da mjenjam. Nadam se da si shvatila ovo zamršeno objašnjenje. Inače, nas dvoje često radimo u isto vrijeme (daleko iza ponoći). Ti najvjerovatnije zbog vremenske razlike (predpostavljam da si u SAD ili Kanadi) a ja prosto volim da radim u kaaasne sate. Tako kad svi spavaju, kada više nema nikoga na sr.wikipedia.org nas dvoje nešto čačkamo ;) Milan Tešović 08:43, 1 Apr 2005 (CEST)

Igrom slučaja znam šta su sukobljene izmene, budući da mi se desio jedan prilično dramatičan slučaj kada sam ostala bez pola teksta, neoprezno pisanog online na engleskoj Viki. Žao mi je da su se verzije sukobile, ali se nadam da si svoju intervenciju uneo naknadno. Nadam se da se neće previše često događati da napravimo jedno drugom dodatni posao. :) --angelina marković 22:24, 1 Apr 2005 (CEST)

Nije problem tekst. Odmah sam provjerio istoriju i popravio stvar, ali sam mislio da si vratila izmjenu pa sam te napao na stranici za razgovor. Izvinjavam se zbog toga (nisam siguran da li sam se izvinio u prošlom post-u). Milan Tešović 05:25, 2 Apr 2005 (CEST)

Jevanđelje

ODGOVOR NA RAZGOVOR “PO MATEJU“. Pomaže Bog sestro Angelina, imaš odgovor na mojoj strani za razgovor. Goran Anđelković 00:18, 2 Apr 2005 (CEST)

---

Draga Sestro Angelina, čestitam ti na ovakvom kompletnom radu, ali bih ti skrenuo pažnju na nekoliko grešaka koje su ti se potkrale: preskačeš prvi stih. Ako nestigneš da ispraviš, ostavi mi poruku pa ću to sutra uraditi. Predpostavljam da je mojom krivicom sve ovo ispalo, te te ponovo molim da mi oprostiš i ako možeš da nekako stupimo u kontakt “IRC“-em ili “mesendžerom“. Svako dobro od Gospoda, brat Goran Anđelković 03:59, 2 Apr 2005 (CEST)

Dragi Brate forane, nisam baš najbolje razumela gde je ispao prvi stih. Nisam sigurna da ću večeras išta dirati, budući da je već kasno, no svakako me zanima u kom jevanđelju su greške. --angelina marković 04:11, 2 Apr 2005 (CEST)

Da, videla sam. Nema oznake prvog stiha u Vukovom izdanju. Oznaka je tek na drugom, Brate Gorane. Veruj mi, jer držim knjigu iz 1857. pred sobom orvorenu kada radim. Na kraju ću tek srediti strane i dodati ilustracije iz knjige budući da ovo šniranje predugo traje. --angelina marković 04:15, 2 Apr 2005 (CEST)

Birokratska prava

Prema tekućem običajnom pravu na srpskoj Vikipediji, postala si birokrata. Koristi to pravo odgovorno. --Miloš Rančić (razgovor) 23:08, 14 apr 2005 (CEST)

---

Veliko HVALA, da ne veruješ da je prošlo već mesec dana, ala život juri :) --angelina marković 01:55, 15 apr 2005 (CEST)

---

Čestitam na birokratskim pravima. --Saša Stefanović razgovor 03:49, 15 apr 2005 (CEST)

---

• Pridružujem se čestitkama --Dzordzm 03:53, 15 apr 2005 (CEST)

---

• Sestro Angelina, čestitam ti i želim da čestito ispunjavaš odgovornosti i junački koristiš svoje pravo na korist svih. Svako dobro ti želi Goran Anđelković (〠ꒌ) 20:50, 15 apr 2005 (CEST)

Viđanje

• Ajde baci pogleda na Vikipedija:Uživo i pridruži nam se sad u nedelju. --Nebojša Bozalo 23:58, 14 apr 2005 (CEST)

Odmah ću pogledati, ali dolazim sigurno, rezervisala sam nedelju, a nadam se razgovoru u subotu. :) nina

Kao uvek, hvala

Hvala vama svima. Hvala. Ne morate, a ipak ne bacujete me izvan sobe. --VKokijelov 08:50, 15 apr 2005 (CEST)

Molim, ne nemam nameru da vas odbacim, no prašu tebя, kogda obraщaešsя k mne, možeš pisatь po russki. Mne budet očenь dorogo porazgovarivatь po russki. :) nina

Kako vam drago! Po-russki "priяtno", a ne "dorogo". Ot glagola "priяtь" ("prinяtь"). :) --VKokijelov 21:32, 16 apr 2005 (CEST)

(. Spasibo, očenь dolgo ne govorila po russki. Esli tы budešь pisatь po serbski - я po russki, эto budetь horošoe upražnenie :) nina.

Tako li je? Nikad ne bih opazio, čak i pri ponekim pogreškama. U svakom slučaju, to će dakako biti lakše za moju tipkovnicu, jer (ovde na računaru) umem da pišem samo engleski, pa ovako ili onako, ali srpska tipkovnica je bliže tome što znam nego ruska. Nadam se da će moje učenje slovenskih jezika ipak biti korisno za ruski. Ali ako ne bude (što je potpuno moguće), neću reći da sam potrošio vreme. --VKokijelov 03:46, 17 apr 2005 (CEST)

A kako je "Nina" od "Angelina"? Majci mi je ime Nina... Pune vrste.  ;)--VKokijelov 03:57, 20 apr 2005 (CEST)

Moя bauška tože Angelina, i eё zovut Gina, a kogda menя, malenkoй, sprašivali "Kak tebя zovut", otvečala Nika, no takogo nazvaniя net i s togda ostalosь: Nina,  :) --angelina marković 05:00, 21 apr 2005 (CEST)

Josip (Joy)

Nino, što se dešava i mogu li ja ikako pomoći? --VKokijelov 08:17, 22 apr 2005 (CEST)

Spasibo, vsё budet horošo :) Joy tolьko Debian developer a dumaet čto vsё znaet ab Serbskoй istorie. nina

Sveto Jevanđelje po Mateju

... i slični članci, ako ih ima. Mislim da pripadaju na Viki izvorima, gde već postoji sekcija sa religioznim temama. --Dzordzm 09:10, 23 apr 2005 (CEST)

Bonzo je krenuo da prebacuje. Meni inače nije jasno kako napraviti razliku Viki izvori, Viki knjige kada spada u oba. Ali zbog linkovanja na relig. teme nam treba i ovde. --angelina marković 09:13, 23 apr 2005 (CEST)

• Ne mislim da treba da stoji i ovde. To je izvorni tekst a ovo je enciklopedija (ovde se objašnjava šta je Sveto Jevanđelje po Mateju, a ne daje ceo tekst). Tekst se naravno može i na tamo linkovati. U svakom slučaju je super što si to prekucala. --Dzordzm 09:22, 23 apr 2005 (CEST)

Mislim da se ne razumemo sasvim. Kada u odrednici Pravoslavlje hoćeš da linkuješ citat iz Jev. po Mateju, glava 3, stih 7, (Mt 3,7) onda i Pravoslavlje i Jev. po Mt. moraju biti u prostoru Enciklopedije. Vladi i meni a mislim i Dorm, i svakome ko je spreman da potroši toliko vremena to tek predstoji, a ogroman je posao. Spoljni linkovi izgledaju očajno, i što je najbore povećavaju bandvich (čitaj latinicom) koji mi istina ne plaćamo, ali koliko vidim i Vikifondacija je u ozbiljnoj krizi. nina