Rekristalizaciono žarenje

Rekristalizaciono žarenje služi za popravljanje strukture čelika. Temperatura na kojoj se zagreva čelik (odnosno materijal koji se obrađuje)je između 550 i 700 °C, ispod eutektoidne temperature (723 (727) °C). Izvodi se posle plastične deformacije u hladnom stanju. Njenom primenom dolazi do deformisanja kristalnih zrna čelika, a zatim i do pojave jakih unutrašnjih napona, promene mehaničkih svojstava, itd.

Nakon primene rekristalizacionog žarenja kristalna struktura se obnavlja, dolazi do ponovne kristalizacije u čvrstom stanju, tako da ima izgled kao pre njegove primene, smanjuju se unutrašnji naponi, povećava plastičnost itd. Ova faza termičke obrade se uglavnom koristi za niskougljenične čelike.

Spada u faze termičkih obrada bez faznih transformacija.

Literatura

• RL Barto; LJ Ebert (1971). „Deformation stress state effects on the recrystallization kinetics of molybdenum”. Metallugical Transactions. 2 (6): 1643—1649. 
• HM Chan; FJ Humphreys (1984). „The recrystallisation of aluminium-silicon alloys containing a bimodal particle distribution”. Acta Metallurgica. 32 (2): 235—243. doi:10.1016/0001-6160(84)90052-X. 
• RD Doherty (2005). „Primary Recrystallization”. Ur.: RW Cahn. Encyclopedia of Materials: Science and Technology. Elsevier. str. 7847—7850. 
• RD Doherty; DA Hughes; FJ Humphreys; JJ Jonas; D Juul Jenson; ME Kassner; WE King; TR McNelley; HJ McQueen; AD Rollett (1997). „Current Issues In Recrystallisation: A Review”. Materials Science and Engineering. A238: 219—274. 
• FJ Humphreys; M Hatherly (2004). Recrystallisation and related annealing phenomena. Elsevier.