Robert II od Flandrije

Robert II Flandrijski (franc. Robert II de Flandres; oko 1065. — 5. oktobar 1111) bio je grof Flandrije i jedan od najznačajnijih učesnika Prvog krstaškog rata.

Robert Flandrijski
Robert Flandrijski
Lični podaci
Datum rođenja	oko 1065.
Datum smrti	5. oktobar 1111.
Mesto smrti	Mo,
Porodica
Supružnik	Clementia of Burgundy
Potomstvo	Balduin VII Flandrijski
Roditelji	Robert I Flandrijski Gertruda od Saksonije
Dinastija	Flandrijska dinastija
Prethodnik	Robert I Flandrijski
Naslednik	Balduin VII Flandrijski

Lik

Još davne 1086. godine njegov je otac Robert I kao hodočasnik putovao u Jerusalim i tamo se zadržao sve do 1093. godine pomažući vizantijskom caru Aleksiju I Komninu u njegovim sukobima sa Turcima po Maloj Aziji i Anadoliji. Po povratku je upravo on bio tak koji je Vizantiji poslao kao pomoć pet stotina vitezova. Njegov sin mu je bio veoma sličan i u svakom pogledu složena ličnost koja je držala do porodičnog imena i lične časti. Kao dobar klinijak, prihvatio je sve ideje krstaškog rata, a osim toga hteo je da poput svoga oca poseti Jerusalim i time sačuva porodičnu tradiciju.

Prvi krstaški rat

Put u Svetu zemlju (označeno žutom bojom)

U krstaški rat Robert od Flandrije je krenuo kao jedan od vođa krstaša iz severne Francuske, zajedno sa Robertom Normandijskim i Stefanom od Bloa. Učestvovao je u svim važnijim bitkama rata (Nikeja, Dorileja, Antiohija), a jedan je od krstaških vođa koji su učestvovali u oslobađanju Jerusalima 1099. godine. Učestvovao je kao komandant centralnog krila i u bici kod Aškalona koja se završila pobedom krstaša.

Nakon oslobađanja Jerusalima, Robert Flandrijski se zajedno sa Robertom Normandijskim vratio u Evropu. Za njima je pošla ogromna većina krstaša (prema rečima Alberta od Eksa oko 20.000 ljudi), tako da je u svetoj zemlji sa Gotfridom Bujonskim ostalo samo oko tri stotine viteza. U Evropi je svoje imanje našao u velikom haosu.

Značaj

Mnogobrojni ratnici koji su se vratili iz Svete zemlje izazivali su u Evropi veliko interesovanje sa svojim pričama i relikvijama koje su donosili. Svi su ih gledali, ne samo kao heroje, već više kao neka nadnaravna bića. Petar Pustinjak je sa sobom doneo mnoštvo relikvija. Robert od Flandrije, kasnije nazvan „ćutljivi“ nije se mnogo hvalisao iako je učestvovao u svim borbama, od Nikeje pa do Jerusalima. Nije imao svoga hroničara tako da je na neki način njegov udeo u Prvom krstaškom ratu ostao zaboravljen.

Porodično stablo

16. Arnulf II Flandrijski

8. Balduin IV Flandrijski

17. Rozala od Italije

4. Balduin V Flandrijski

18. Frederick of Luxembourg, Count of Moezelgouw

9. Ogive of Luxembourg

19. Ermentrude, Countess of Gleiberg

2. Robert I Flandrijski

20. Igo Kapet

10. Rober II Pobožni

21. Adelaida Akvitanska

5. Adela od Francuske

22. Vilijam I, grof Provanse

11. Konstanca od Arla

23. Adelaide of Anjou

1. Robert II Flandrijski

24. Herman Bilung, vojvoda Saksonije

12. Bernard I, vojvoda Saksonije

25. Oda

6. Bernard II, vojvoda Saksonije

26. Heinrich I, Count of Stade

13. Hildegard of Stade

27. Hildegard of Reinhausen

3. Gertruda od Saksonije

28. Berthold of Schweinfurt

14. Hajnrih od Švajnfurta

29. Eiliswintha of Walbeck

7. Eilika of Schweinfurt

30. Heribert von der Wetterau

15. Gerberga of Hammerstein

31. Irmintrudis von Avalgau

Literatura

• Fajfrić, Željko (2006). Istorija krstaških ratova. Sremska Mitrovica: Tabernakl. ISBN 978-86-85269-05-9.