Википедија

Rodni poredak

Rodni poredak ili rodni sistem zajednički je naziv za strukture i procese koji leže u osnovi društvene dominacije muškaraca nad ženama, ili kao poredak prema kome društvo transformiše biološke polne razlike u međusobne odnose moći pomoću rodnih uloga i odgovarajućih vrednosti i normi kojih bi se različiti polovi trebali pridržavati.  Dugo se na muškarca gledalo kao na hranitelja, a na ženu kao na osobu koja brine o deci.  Činjenica da su sva društva prilagođeno tome, od reklamiranja dečijih slatkiša do profesija koje bi obično bile muške, naziva se i heteronormativnost pri čemu su heteroseksualne preferencije i rodne uloge (rodni sistem) norma.

Rodni poredak po nekim teorijama vodi poreklo iz zapadnog religioznog koncept, gde je vođstvo u crkvi i porodici bilo zasnovano na organizaciji muškog sveštenstva sa papom na vrhu hijerarhije

Različite grupe često ne gledaju na ono što je izvan ovoga, pa termin ima svoje poreklo u kulturnoj antropologiji, ali ga koristi i feministički ženski pokret iz drugog talasa feminizma, gej pokret (u tamošnjoj terminologiji se zove: 'heteronormalnost') i transrodni pokret. Po feminističkom konceptu i hipotez rodni poredak znači da su muškarci kao grupa u društvu superiorniji od žena kao grupe. Rodni sistemi su društvene strukture koje utvrđuju broj polova i njihove povezane rodne uloge u svakom društvu. Rodna uloga je „sve što osoba kaže i čini kako bi drugima ili sebi ukazala na to da je neko muško, žensko ili androginsko. Ovo uključuje, ali nije ograničeno na seksualno i erotsko uzbuđenje i seksualni odgovor.“[1]

U tom smislu Eckert&McConnell- Ginet definiše rodni poredak kao društveni sistem na osnovu podela zasnovanih na polno-klasnim zadacima, pravima, obavezama, slobodama i ograničenjima,[2] koji se razlikuje od rodne ideologija koja se definiše kao skup verovanja koji upravlja učešćem ljudi u rodnom poretku.

Teorija koja identifikuje poreklo rodnog poretka moći u patrijarhatu, prvobitno je zapadni  religiozni koncept, gde je vođstvo u crkvi i porodici bilo zasnovano na organizaciji muškog sveštenstva sa papom na vrhu hijerarhije . Prema feminističkoj perspektivi, postoji konsenzus da je muška nadmoć zajednička karakteristika svih društava.[3]

Teorija uredi

U socijalno-partnerskim odnosima stalno smo u suprotnom položaju i stalno opterećeni večnom borbom polova i potrebom za dominacijom unutar sopstvene vrste. Borba za slobodu i ravnopravnost polova evidentno postoji. Zaboravili smo koji su nam primarni ciljevi i kako ćemo produžiti vrstu ako se domaći pojedinci unutar nje neprestano bore za prevlast. Neki za dominaciju i prevlast, a neki za jednakost. Ne poštujemo dovoljno prirodu i njene zakone. Mi čak ne poštujemo ni pojedince istog pola unutar naše vrste, a skloni smo da pokažemo malo poštovanja prema pojedincima suprotnog pola...[4]

Prema teoriji rodnog poretka moći, muškarci u svim društvima su vaspitani da imaju ekonomsku moć i moć odlučivanja u porodici i društvu. Pravila društva su napravljena tako da se ovaj poredak može održati. Iz ovih razloga, muškarcima je data najveća moć u društvenim telima. Iskrivljena, rodno zasnovana raspodela moći ima posledice: pošto su muškarci većina u skupštinama koje donose odluke u svemu što se tiče vlasništva i finansija, često se dešava da se prema zakonima vlasništvo raspodeli tako da žene dobijaju manji udeo, čime je trud žena i njihov kvalitet obezvređen.

Teorija rodnog poretka moći kaže da oni na vlasti imaju najveći uticaj na diskurs i koji stavovi su legitimni za izražavanje i da je stoga verovatno da su karakteristike i koncepti žena kao što je kompetencija opisani na način da najbolje odgovara samim nosiocima moći. Protesti žena su ućutkivani kroz, na primer, verski diktiranu naredbu da "žena ćuti u skupštini" ili kroz formalno zakonodavstvo koje je isključilo žene iz obrazovanja, profesionalne aktivnosti, političke aktivnosti ili druge aktivnosti za koje se smatra da su neprikladne za žene po sistemima društvenih normi.

Centralno za teoriju je da se žene drže podalje od moći kroz takozvane tehnike vladanja , koncept koji je razvio norveški sociolog Berit As (koji veruje da se tehnike vladanja mogu posmatrati u svakoj grupi u kojoj postoji neka vrsta hijerarhije ). Kada je reč o rodnom poretku moći, vladajuće tehnike se koriste za isključivanje, obezvređivanje i omalovažavanje onoga što žene jesu i rade, što znači da su žene isključene iz vršenja vlasti. Kako žene nisu bile u stanju da se prilagode ovakvoj regulaciji sveukupnog upravljanja društvom, muškarcima je zakonski dozvoljeno da zadrže vlast u privatnoj sferi, porodici, pošto su pojedinačni muškarci tamo mogli da vrše nasilje ili prete nasiljem nad ženama.

Kontrola seksualnosti uredi

Osnova ideje rodnog poretka je pogled na ženu kao na seksualni objekat, a ne kao subjekt, jer žena rađa decu. Tokom trudnoće i dojenja, žena i dete zavise od muškarca. Ova fizička, psihološka, socijalna i ekonomska zavisnost je stvarna i nezavisna od toga ko je otac deteta. Poznavanje očinstva zahteva kontrolu nad celokupnom seksualnošću žene. Činjenica da otac negira očinstvo ili dete definiše kao vanbračno dugoročno je ozbiljna za ženu i njihovo dete, zbog čega se žene obično trude da svojim načinom života i postojanja rađaju samo „pravu“ decu. . Filozof iz 18. veka Dejvid Hjum verovao je da je ženska vrlina skromnosti stvorena potrebom muškaraca da budu u stanju da sa sigurnošću utvrde da su ženina deca njihova zajednička.

Učešće žena u održavanju rodnog poretka uredi

Neke teorije etvrde da žene takođe održavaju rodni poredak moći: jer su odgajane da imaju pogled na sebe kao na inferiorne i očigledno podređene muškarcima, ili devojke su vaspitane da podržavaju stav o dečacima i muškarcima kao o normi i pozitivnom i da se tome gtrebaju prilagode koliko god mogu.

Žene se u velikoj meri smatraju tradicionalnim nosiocima ovog sistema vrednosti tako što odgajaju svoje sinove da budu nosioci moći, a svoje ćerke da budu „dobre devojke“ i „prave žene“ prema normi prirodne ženske podređenosti.

Poredak rodne moći dovodi do toga da žene sebe doživljavaju kao manje vredne, nešto što se zove lažna svest , koncept koji izvorno potiče iz marksističke teorije ali koji se onda bavi potčinjavanjem radnika u društvu. U vezi u paru u kojoj se javlja borba za moć, ovo se konačno dovodi do tačke u kojoj žena sebe vidi kao manje vrednu, „prljavu“ i vrednu samo prezira i nasilja.[5]

Razne feminističke definicije uredi

Različite grane feminizma definisale su poredak rodne moći na različite načine. U okviru liberalnog feminizma radi se o većoj moći muškaraca u javnom životu, dok radikalni feminizam smatra da se poredak rodne moći održava i u privatnoj sferi (između ostalog i uz pomoć uticaja pornografije ). Prema socijalističkom feminizmu , patrijarhat je isto što i kapitalizam , a ova struktura moći (u savezu sa objektivizacijom ) najteže pogađa žene radničke klase.

Kulturološka definicija homoseksualizma uredi

U kulturama u kojima je razlika između muškarca i žene u rodnoj binarnosti muško i žensko, važno je pogledati kako se seksualnost istog pola menja između kultura. U nekim kulturama, poput travestija, homoseksualno ponašanje se pomera iz jednog dela rodne binarnosti u drugi.

U zapadnim zemljama, seksualna orijentacija i rodni identitet se obično klasifikuju na jednostavan način (strejt, gej i biseksualac ​​za orijentaciju i trans ili cisrodni za rod).[6]

Seksualna raznolikost takođe uključuje interpolne ljude, koji su rođeni sa polnim karakteristikama koje se ne uklapaju u tipične definicije „muškog“ i „ženskog . Lezbijke, gej muškarci , biseksualci, trans žene, trans muškarci, nebinarni ljudi i intespolni ljudi ujedinjeni su pod znakom LGBT+. Aseksualne osobe se ponekad nalaze na ovoj listi.[7]

Tokom poslednjih decenija razvijene su teorije u seksologiji kao što su Kinzijeva teorija i Kvir teorija , koje otkrivaju da gore pomenuta klasifikacija nije dovoljna da opiše seksualnu složenost ne smo kod ljudskih bića, već i kod životinjskih.[8] Na primer, neki ljudi mogu imati srednju seksualnu orijentaciju između heteroseksualne i biseksualne (heterofleksibilne), ili između homoseksualne i biseksualne (homofleksibilne), ili čiji se identitet ne može definisati, kao što su kvir osobe.[9]

Ali u nekim kulturama seks i koncept roda se vide na drugačiji način, pa su homoseksualnost i njeni efekti na položaj pojedinca u društvu ponekad drastično različiti u raznim kulturama.

  • U određenim narodima Sambije u Novoj Gvineji, na primer, veruje se da dečak nije u stanju da dostigne pubertet ili zrelost a da prethodno ne proguta seme, koje se smatra životnom snagom, starijeg muškarca.[10]   Pored toga, Sambijci veruju da muškarac nije u stanju sam da dopuni svoje seme, tako da se ritual nastavlja do određenog vremena, obično do braka, kada mu se kaže za drvo koje izlučuje mlečni sok nalik semenu koji umesto toga može da proguta.[10]
  • U Basoto društvu u savremenom Lesotu, devojke i žene mogu da razmenjuju duge poljupce, da se bave kunilingusom, pa čak i da se zaljube i formiraju zajednicu nalik braku. U ovom društvu, međutim, seks zahteva penetraciju, a brak zahteva muškarca kao muža. Dakle, u ovom kontekstu ne postoji koncept lezbijstva.[11]

Politika uredi

Teorija rodne moći uticala je i na praktičnu politiku, pa su tako pojedine vlade dala toj ideji veliki uticaj na politiku jer su određenom istorijskom razdoblju vlada pretpostavljala da postoji rodni poredak.[12]

Izvori uredi

  1. ^ Nanda, Serena. Neither Man nor Woman: the Hijras of India. Belmont, CA: Wadsworth Pub., 1990. Print.
  2. ^ Penelope Eckert, Sally McConnell-Ginet (2003): Language and Gender, Cambridge University Press
  3. ^ „Jämställdhet och feminism - Unizon”. Jämställdhet och feminism - Unizon (na jeziku: švedski). Pristupljeno 2022-08-19. 
  4. ^ Marija Ljevnaić Štikle kao rodni identitet Izdavač: Nova poetika - Argus Books & Magazines
  5. ^ „Den genomträngande feminismen. En analys av regeringens feministiska handlingsplan” (PDF). Pristupljeno 19. 8. 2022. 
  6. ^ Diversité sexuelle et de genre (na jeziku: francuski), 2022-06-22, Pristupljeno 2022-08-19 
  7. ^ Carrigan, Mark; Gupta, Kristina; Morrison, Todd G. (7. 9. 2015). Asexuality and Sexual Normativity. Routledge. ISBN 9781317748526. 
  8. ^ Joan Roughgarden, Sexual Diversity in the Animal Kingdom, 2008
  9. ^ Bhugra, Dinesh; Kalra, Gurvinder; Gupta, Susham (2010). „Sexual variation in India: A view from the west”. Indian Journal of Psychiatry. 52 (7): S264—8. PMC 3146184  . PMID 21836691. doi:10.4103/0019-5545.69244  . , lire en ligne [archive], consulté le 6 août 2018)
  10. ^ a b Peoples, James G. "The Cultural Construction of Gender and Manhood." Men and Masculinity. 1st Edition ed.Cengage Learning, 2001. Print: 9–18
  11. ^ Rupp, Leila J. "Toward a Global History of Same-Sex Sexuality." Journal of the History of Sexuality 10.2 (2001): pp. 336. Web.
  12. ^ Riksdagsförvaltningen. „kunskap om könsmaktsordningen i skolan Svar på skriftlig fråga 2003/04:600 - Riksdagen”. www.riksdagen.se (na jeziku: švedski). Pristupljeno 2022-08-19. 

Literatura uredi

  • Milojević, I, Markov, S. (2011): Uvod u rodne studije, Mediterran Publishing, Novi Sad
  • Cameron, D. (2003): ‘Gender and Language Ideologies’, in The Handbook of Language and Gender, ed. by J. Holmes and M. Meyenhoff, Oxford University Press, p. 447- 481.
  • Tošić, M, Todorović, D. (2011): „Podela rada, kvalitet braka i rodna ideologija“, Sociološki pregled, vol. XLV (2011), no. 3, str. 393–419.
  • Filipović, J. (2009): Moć reči. Ogledi iz kritičke sociolingvistike, Beograd, Zadužbina Andrejević
  • Popović, D, Džamonja Ignjatović T, Duhaček, G. (2010): „Rodna osetljivost u akademskom prostoru: istraživanje stavova prema rodnoj ravnopravnosti na Univerzitetu u Beogradu“, FPN Godišnjak 2010, V deo: Istraživanja, str. 455- 477.
  • Đurić, S. (2005): „Metodologija fokusgrupnog istraživanja“, Sociologija Vol. XLVII, N° 1, str. 1- 26.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Родни_поредак&oldid=26993189”