Romadži
Romadži (jap. rōmaji, ローマ字 -) u japanskom jeziku, u širem smislu, označava latinično pismo. U engleskom i drugim jezicima, romađi označava način zapisivanja japanskog jezika latiničnim pismom, kao alternativa kandžiju i dvama kana pismima.[1]
Japanski se na ovaj način piše iz različitih razloga: za ulične i putokazne table zbog stranaca; za transkripciju ličnih imena, kao i imena mesta i firmi u drugim jezicima; za rečnike i vežbanke za strance, ali i zbog naglašavanja.
Postoji nekoliko različitih latiničnih sistema u upotrebi: tri glavna su hepbern (Hepburn), zatim Kunrei-šiki (Kunrei-shiki ili ISO 3602) i Nihon-šiki (Nihon-shiki ili strogi ISO 3602). Najšire korišćen sistem je hepbern u kojem su dugi samoglasnici zanemareni. Modifikovani hepbern, u kojem se koriste nadvučeni samoglasnici u ovu svrhu je često korišćen u istočnom Japanu i među studentima japanskog jezika.
U 16. veku, jezuiti su štampali katoličke knjige koristeći modifikovano portugalsko pismo, ali je ovaj sistem davno napušten.
Razlike u sistemima
uredi- Hepbern dosledno prati fonologiju romanskih jezika i time onima koji znaju kako se oni čitaju pomaže u izgovoru japanskog jezika. Ovaj sistem se najviše koristi, posebno u engleskom govornom području, a japanska deca ga nauče kada počinju da uče engleski jezik i latinicu u osnovnoj školi. Hepbern je osnova i zvanične srpske transkripcije japanskog jezika, iako srpski i japanski jezik dele mnogo više glasova negoli engleski i japanski (primer je postojanje glasa "đ" i "ć" koji se transkribuju na osnovu Hepberna u srpski kao "dž" i "č" iako praksa obično nalaže da se glasovi prenose u srpski što bliže izvornom izgovoru ako u srpskom postoje ekvivalentni glasovi).
- Nihon-šiki – osnovna razlika između Nihon- i Kunrei-šikija je u izgovoru kana slogova. Na primer, ako se napravi složenica od reči kana かな i tsukai つかい, dobija se reč koja se piše かなづかい sa znakom dakuten (゛) nakon tsu (つ) koji označava da je ono prešlo u zvučni glas. U sistemima Hepbern i Kunrei-šiki početni izgovor glasa se zanemaruje i piše se samo novi izgovor (u ovom slučaju kanazukai). U Nihon-šikiju ostaje osnovni glas (u ovom slučaju kanacukai)[2][3]
- Kunrei-šiki je modifikovani Nihon-šiki sa primesama sistema Hepbern.
Nestandardni sistemi
urediOsim standarda, mogu se naći i mnogi nestandardni sistemi romanizacije. Oni su ili posledica nepoznavanja standarda ili su nastali tehničkih razloga. Dijakritike se često izostavljaju ili zamenjuju onima koje su dostupne, mada se ovo sve manje dešava zbog široke upotrebe fontova koji podržavaju unikod.
Najčešći slučajevi nestandardnih romanizacija su:
- oh za おお ili おう (Hepbern ō).
- ou za おう (Hepbern ō).
- ô za おおili おう (Hepbern ō).
- jya for じゃ(Hepbern ja [đa]) i slično.
- dzu za づ (Hepbern zu).
- cchi for っち (Hepbern tchi [tći/tči]) i slično.
- la za ら (Hepbern ra) i slično. Ovo je zato što Japanci suglasnik „r“ izgovaraju kao ɽ, što je između „r“ i „l“.
- a za ああ (Hepbern ā) i slično – najčešći slučaj je ne označavanje dugih samoglasnika.
- na za んあ (Hepbern n'a) i slično.
- nn za ん (Hepbern n).
Iako se mogu naći razlozi i za i protiv ovih sistema, njihova upotreba dovodi do česte zabune, pogotovo ako se japanske reči ređaju latiničnim redosledom, a i mnoge reči, pogotovo u engleskom, imaju svoje ustaljeno pisanje (kudzu, jiu jitsu...) koje često ne prati pravila romanizacije.
Primeri reči pisanih u svim sistemima
uredi| Reč | Japanski | Kana | Latinica | ||
|---|---|---|---|---|---|
| Modifikovani hepbern | Kunrei-šiki | Nihon-šiki | |||
| Latinična slova | ローマ字 | ローマじ | rōmaji | rômazi | rōmazi |
| Фуџи (планина) | 富士山 | ふじさん | Fujisan | Huzisan | Huzisan |
| Čaj | お茶 | おちゃ | ocha | otya | otya |
| Guverner (upravitelj) | 知事 | ちじ | chiji | tizi | tizi |
| smanjiti | 縮む | ちぢむ | chijimu | tizimu | tidimu |
Tabela romanizacija
uredi| Kana | Modifikovani hepbern | Kunrei-šiki | Nihon-šiki |
|---|---|---|---|
| うう | ū | û | ū |
| おう, おお | ō | ô | ō |
| し | shi | si | si |
| しゃ | sha | sya | sya |
| しゅ | shu | syu | syu |
| しょ | sho | syo | syo |
| じ | ji | zi | zi |
| じゃ | ja | zya | zya |
| じゅ | ju | zyu | zyu |
| じょ | jo | zyo | zyo |
| ち | chi | ti | ti |
| つ | tsu | tu | tu |
| ちゃ | cha | tya | tya |
| ちゅ | -{chu | tyu | tyu |
| ちょ | -{cho | tyo | tyo |
| ぢ | ji | zi | di |
| づ | zu | zu | du |
| ぢゃ | ja | zya | dya |
| ぢゅ | ju | zyu | dyu |
| ぢょ | jo | zyo | dyo |
| ふ | fu | hu | hu |
Reference
uredi- ^ Walter Crosby Eells (maj 1952). „Language Reform in Japan”. The Modern Language Journal. 36 (5): 210—213. JSTOR 318376. doi:10.1111/j.1540-4781.1952.tb06122.x.
- ^ „Oomoto.or.jp”. Oomoto.or.jp. 2000-02-07. Pristupljeno 2011-02-25.
- ^ „Age.ne.jp”. Age.ne.jp. Arhivirano iz originala 12. 12. 2018. g. Pristupljeno 2011-02-25.
Spoljašnje veze
uredi
Mediji vezani za članak Romadži na Vikimedijinoj ostavi