Rumpler G.I/III
Rumpler G.I/III (nem. Rumpler G.I/III) je familija dvomotornih, dvokrilnih aviona, strateški bombarderi koje je u toku Prvog svetskog rata razvila i proizvodila nemačka firma Rumpler Flugzeugwerke GmbH za potrebe nemačkog vazduhoplovstva.
Rumpler G.I/III | ||
---|---|---|
Avion Rumpler G.I (prototip 4A 15) | ||
Opšte | ||
Namena | bombarder Rumpler G.II | |
Posada | 3 člana | |
Zemlja porekla | Nemačko carstvo | |
Proizvođač | Rumpler Flugzeugwerke GmbH | |
Prvi let | 1916. | |
Početak proizvodnje | 1916. | |
Uveden u upotrebu | 1916. | |
Status | neaktivan | |
Prvi korisnik | Nemačko vazduhoplovstvo | |
Broj primeraka | 222 | |
Dimenzije | ||
Dužina | 11,80 m | |
Razmah krila | 19,30 m | |
Visina | 4,00 m | |
Površina krila | 78,70 m² | |
Masa | ||
Prazan | 1.990 kg | |
Normalna poletna | 2.990 kg | |
Pogon | ||
Klipno-elisni motor | 2 h Benz Bz.IV | |
Snaga | 2 x 147 kW | |
Performanse | ||
Maks. brzina na H=0 | 170 km/h | |
Dolet | 700 km | |
Plafon leta | 5.000 m |
Projektovanje i razvoj
urediJoš 1914. godine inž. Edmund Rumpler je počeo rad na projektu 4A15 dvomotornog aviona. Imao je ideju da napravi putnički avion za 12 osoba i prelet od 250 km. Nažalost početak Prvog svetskog rata prekinuo je rad na ovom projektu. Kada se Nemačko vazduhoplovstvo pojavilo sa zahtevom za projektovanje velikog aviona koji je namenjen bombarderskim aktivnostima, inž. Rumpler je pristupio prilagođavanju projekta 4A15 novim zahtevima. Na taj način je nastao novi prototip aviona 5A15 koji je dobio oznaku prema klasifikaciji Nemačkog vazduhoplovstva Rumpler G.I. Avion je prvi put poleteo 1915. godine i bio je to prvi nemački dvomotorni veliki avion-bombarder.
Bio je za to vreme avion klasične gradnje: drvena konstrukcija obložena drvenom lepenkom ili platnom.
Tehnički opis
urediTrup aviona je potpuno drvene konstrukcije i sastoji se od dve sekcije: pramčani deo sa mestom za izviđača, spremišta za bombe i sa kabinama za pilota i posmatrača i zadnji deo sa repom aviona. Prva sekcija je potpuno obložene šperpločama. Drvena konstrukcija repnog dela trupa, koja je bila istovetna kao konstrukcija ostalog dela trupa, bila je obložena oblogom od impregniranog platna.
Krila: Rumpler G.I/III su bili dvokrilaci sa krilima pravougaonog oblika. Krila su imala klasičnu drvenu strukturu pokrivenu platnom. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Gornja i donja krila su bila između sebe povezana upornicama i zatezačima od klavirske čelične žice. Sa svake strane krila su imala po dva para upornica. Repne, površine bile su oblikovane drvenom strukturom i obložene platnom.
Stajni trap: Osnovni deo stajnog trapa se sastoji od čelične konstrukcije sa dva točka koja je postavljena ispod svake gondole motora, sa kojima je činila sastavni deo. Pomoćni deo stajnog trapa su udvojeni točkovi koji su montirani na kljunu aviona i koji omogućavaju bezbednije poletanje i sletanje aviona. Treća oslona tačka aviona je bila drvena elastična drljača ugrađena ispod repa aviona.
Naoružanje: Ovaj avion je obično bio naoružan sa 2 mitraljeza Parabelum LMG 14 kalibra 7,92 mm. Pored mitraljeza sa kompletom municije od 500 metaka za svaki mitraljez, avion je mogao da ponese 200 do 250 kg bombi, u zavisnosti od tipa aviona.
Varijante
uredi- 4A15 - Prototip sa motorom Benz Bz.III.
- 5A15 - G.I - Proizvodna verzija sa jednim mitraljezom i motorima Benz Bz.III ili Mercedes D.III (napravljeno oko 60 komada)
- 5A16 - G.II - Proizvodna verzija sa motorom Benz Bz.IV i dva mitraljeza (napravljeno oko 72 komada).
- 6G2 - G.III - Proizvodna verzija sa motorom Mercedes D.IVa i dva mitraljeza (napravljeno oko 90 komada).
Veličine | Rumpler G.I | Rumpler G.II | Rumpler G.III |
---|---|---|---|
Godina proizvodnje | 1915. | 1916. | 1916. |
Namena | bombarder | bombarder | bombarder |
Posada | 3 | 3 | 3 |
Dužina | 11,80 m | 11,80 m | 12,00 m |
Razmah | 19,30 m | 19,30 m | 19,30 m |
Visina | 4,00 m | 4,00 m | 4,50 m |
Površina krila | 78,70 m² | 78,70 m² | 73,00 m² |
Masa praznog | 1.998 kg | 1.990 kg | 2.365 kg |
Poletna masa | 2.938 kg | 2.990 kg | 3.620 kg |
Pogon (motor) | Benz Bz III 150 KS |
Benz Bz IV 200 KS |
Mercedes D.IVa 260 KS |
Najveća brzina 0 m | 150 km/h | 170 km/h | 165 km/h |
Plafon leta | 4000 m | 5000 m | 5000 m |
Dolet | 600 km | 700 km | 700 km |
Uspon | 103 m/min | 115 m/min | 135 m/min |
Naoružanje mitraljez | 1 h MG 14 | 2 h MG 14 | 2 h MG 14 |
Težina bombi | 200 kg | 250 kg | 250 kg |
Operativno korišćenje
urediUkupno je proizvedeno 222 aviona svih tipova familije G. Avioni su operativno korišćeni sve do kraja 1917. godine. Interesantan je podatak da saveznici nisu zarobili ni jedan avion ove familije.
Zemlje koje su koristile ovaj avion
urediVidi još
urediReference
uredi- ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 140. ISBN 3-89350-693-4.
Literatura
uredi- Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 119. ISBN 3-89350-693-4.
- Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
- Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.
- Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1.
- Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.
Spoljašnje veze
uredi- http://www.airwar.ru/enc/bww1/rumplerg2.html
- https://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft28268.htm
- https://www.militaer-wissen.de/rumpler-g-i-and-successor-aircraft/?lang=en
- http://worldatwar.net/chandelle/v2/v2n1/rumpler_g.html
- https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.asp?aircraft_id=1006
- http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft32777.htm
- https://www.liquisearch.com/rumpler_gi
- http://www.ww1-planes.com/WW1-Aces.php Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. januar 2021)