Sabin (vladar)
Sabin ili Savin je bio bugarski kan koji je vladao bugarskom državom u periodu od 765. do 766. godine.
Ime i poreklo uredi
Iako postoje pretpostavke da je kan Sabin mogao biti iz slovenskog porekla, te da se zato njegovo ime ne pojavljuje na Popisu imena bugarskih kanova. Najverovatnije je Sabin bio predstavnik staroslovenske aristokracije, pošto su slovenski elementi u upravljanju bugarskom državom bili dozvoljeni tek nakon kana Borisa I, to jest krajem 9. veka. Nakon toga je kan u državi uništio vrh vladajućeg boljara (od turkijske reči „Bailar“, dakle gospoda, bogati) vladajućeg plemstva. Osim toga, sam naziv Sabin ili tačnije Šaban je drevna turko-prabugarska riječ i nalazi se kao etnonim, a koristi se i u značenju "pluga". U modernim Volga Tatarima "Saban" ovo je zapravo "plug". Kan Sabin je bio zet kana Kormisoša, odnosno, vlast je ponovo prešla u klan Ukil, ali kroz žensku liniju.
Kan Sabin je bio sklon miru sa Vizantijom. Odmah nakon preuzimanja vlasti poslao je ambasadore u Vizantijsko carstvo tražeći mir. U početku su pregovori vođeni u tajnosti. Međutim, nakon što je postao široko poznat, počeli su nemiri.
Održan je „narodni sabor“, u kojem su učestvovali naoružani Bugari da bi odlučili da li da ratuju sa Vizantijom ili zaključe mir. Bilo je više pristalica rata, a kan Sabin je optužen da pomaže "Vizantincima da porobe Bugarsku".
Nakon takvog preokreta, kan Sabin je morao da pobegne preko Nesebara u Carigrad. Car Konstantin V Kopronim ga je prihvatio i pobrinuo se da prebaci svoje rođake u Vizantiju.
Dugo vremena, car je verovao da će preko kane Sabina moći da utiče na situaciju u Bugarskoj. Godine 768., kada je kan Pagan stigao u Carigrad, bivši kan Sabin je prkosno stajao u blizini cara. Konstantin V uzalud je korio bugarsko plemstvo zbog mržnje prema Sabinu. Time su jasno razjašnjeni planovi cara, koji je pokušavao da se vrati na presto kana Sabina kako bi uticao na politiku Bugarske.
Kan Sabin je zauvek ostao u Carigradu, gde je i završio svoj život.
Literatura uredi
- V. Zlatarski, Istoriя na bъlgarskata dъržava prez Srednite vekove I, Nauka i izkustvo, Sofiя, 1971.
- Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta.