Sabor u Klermonu

Papa Urban II putovao je severom Italije i jugom Francuske proveravajući raspoloženje lokalnih poglavara i osiguravajući podršku za krstaški rat. Sabor u Klermonu je crkveni sabor održan u Klermonu 1095. na papin poziv. Papa je na saboru pozvao da se krene u krstaški rat za „oslobođenje groba gospodnjeg“. Hrišćani su oduševljeno prihvatili poziv u rat. Papa je obećavao bogat plen oslobodiocima Jerusalima kojeg su tada držali Seldžuci. Krstaši su na svoja odela zašivali krstove od crvene tkanine, pa otuda naziv krstaši i krstaški ratovi. Hrišćani su pošli u Prvi krstaški rat 1096.

Sabor u Klermonu

Govor u Klermonu

Iz gradskih opština Klermona došlo je na hiljade ljudi, koje nije mogla da primi nijedna dvorana, tako da je govor pape Urbana II održan na otvorenom polju. Pred okupljenim, papa je govorio na francuskom jeziku:

„

O narode francuski! Rode od Boga voljeni i izabrani!...

Iz tamnice jerusalimske i iz Konstantinopolja poslat je tužan glas da je jedan prokleti narod, potpuno otuđen od Boga silovito napao zemlje tih hrišćana, i pobio mnoge stanovnike, pljačkajući i paleći. Oni su deo zarobljenika odveli u svoju zemlju, dok je jedan broj surovim mučenjem pobijen. Oni svojom nečistotom skrnave oltare, pa ih onda ruše. Sada su carevinu Grka raskomadali, i oteli tako veliku teritoriju da ju je nemoguće preći za dva meseca.

Na kome onda počiva težak zadatak da se te nepravde osvete, i da se ta teritorija povrati, ako ne na vama - vama kojima je iznad svih ostalih Bog poverio izuzetnu ratničku slavu, veliku hrabrost i snagu da uništite moć onih koji vam se odupru? Neka vas ohrabre povdvizi vaših predaka - sjaj i veličina Karla Velikog i drugih vaših kraljeva. Neka vas podstakne Sveti grob našeg Gospoda i Spasitelja, koji sada drže nečisti narodi, kao i sveta mesta koja su sada oskrnavljena... Neka vas nijedan vaš posed ne zadrži, niti briga za porodične poslove. Jer ova zemlja koju sada nastanjujete, zatvorena sa svih strana morem i planinskim vrhovima, suviše je uska za vaše veliko stanovništvo; ona jedva snabdeva sa dovoljno hrane i one koji je obrađuju. Zbog toga vi ubijate i proždirete jedni druge, zato vodite ratove i zato mnogi od vas stradaju u unutrašnjim sukobima.

”