Saio

Saio (斎王), poznata i kao "Icuki no Miko"(いつきのみこ), bila je neudata rođaka japanskog cara koja se od kraja 7. do 14. veka slala u Ise kako bi služila u tamošnjem velikom svetilištu. Saio je imala zvaničnu rezidenciju, poznatu kao Saiku (斎宮), oko 10 km severozapadno od svetilišta a čiji se ostaci danas nalaze u gradu Meiva u prefekturi Mije.

Saio u carskom kimonu iz Hejan perioda (sa festivala iz 2007. godine)

Saio se u svešteničku službu slala u adolescentskom dobu a u Saikju je boravila sve do smrti ili abdikcije cara koji ju je poslao (mada su postojali i izuzeci poput smrti bliskog rođaka). Biti saio se smatrala velikom čašću, isto kao što je bila i velika čast oženiti se jednom bivšom saio.

Poreklo

Sudeći po japanskoj legendi pre dve hiljade godina uzvišena Jamatohime no mikoto, ćerka cara Suinina, zaputila se ka planini Miva (prefektura Nara) u potrazi za odgovarajućim mestom gde bi mogla da poštuje i klanja boginji Amaterasu. Potraga je trajala 20 godina i vremenom je dovela do Isea (prefektura Mije) gde i danas postoji hram. Zahvaljujući ovom putovanju Jamatohime je proširila kult boginje Amaterasu u carskoj palati koja se tada nalazila u provinciji Jamato.

Po zapisima hronike Manjošu, prva Saio koja je služila u Iseu bila je princeza Oku, ćerka cara Tenmua, tokom Asuka perioda japanske istorije. Saio se pominje i u poglavljima dela Priča o Gendžiju, kao i u Pričama iz Isea (Ise monogatari).

U 13. veku Džien u svom delu Gukanšo zapisuje da je tokom vladavine cara Suinina, prva visoka sveštenica (saigu) postavljena na dužnost u hramu Ise. Hajaši Gaho tokom 17. veka u delu Nihon odai ičiran zapisuje da je od vremena Suininove vladavine ćerka cara uvek, po pravilu, postavljana na poziciju visoke sveštenice osim u slučaju kad car nije imao ćerku zbog čega bi to mesto zauzimala ćerka bliskog rođaka.

Uloga

Uloga žena koje su postavljene kao saio bilo je da u ime cara služe kao visoke sveštenice u hramu Ise ispunjavajući ulogu koju je sebi postavila Jamatohime no mikoto. Godišnje je obavljala tri rituala koje su obezbeđivali mir i sigurnost u zemlji a u junu i novembru bila je zadužena za Cukinamisai festival u hramu. U septembru obavljala je dužnosti mna festivalu Kanamesai gde je uz ponudu bogovima obezbeđivala bogatu i uspešnu žetvu.

Tokom ostatka godine Saio je živela u Saikuu, malom mestu do 500 ljudi na 10 km od Isea. Život u ovom mestu bio je pretežno miran i dane bi obično provodila pišući Vaka pesme, recitujući poeziju po brodovima, sakupljajući školjke po obali plaže Ojodo sve do poziva za povratak u Kjoto.

Odabir

Kada car (ili određeni rođak) umre ili abdicira sa trona, kada je potrebnao dređena politička pomoć ili nešto sličnog karaktera Saio je mogla biti pozvana da se vrati u carsku prestonicu gde bi preuzela neke druge dužnosti. U tom slučaju novi car bira novu saio među ćerkama ili neudatim rođakama gde bi izbor doneo konsultovajući predviđanja na spaljenom oklopu kornjače ii kostima jelena. Nova saio bi se zatim povrgla periodu pročišćenja i sa pratnjom od 500 ljudi stacionirala u Saikuu a obavezom da tamo ostane sve do poziva natrag. Nakon izbora za novu Saio, stara saio i njena pratnja bi se vratili u predstonicu da nastave svoj život kao deo carskog dvora. Saio bi često pri odlasku bila veoma mlada, neretko i dete pa bi se po povratku u prestonicu vratila u svom adolescenskom dobu, tj mako mlada žena u ranim dvadesetim godinama. Smatralo se velikom čašću oženiti se bivšom saio jer bi njen boravak u Saikuu povećao njen status na dvoru.

Put za Saiko

Privremeno boravište

Nakon što je za novu prestonicu izabran Heijan-kjo (današnji Kjoto) 794. godine put visoke sveštenice za Sajku je izgledao na sledeći način:

Povorka bi započela svoj put sa mesta danas poznatog kao oblast Arašijama na zapadnoj strani Kjota. Tokom Hejan perioda princeza bi nešto ranije boravila u hramu Nonomija kako bi prošla proces pročišćenja i to bi trajalo oko godinu dana. Savremeni festival koji se održava u Japanu rekonstruiše ovaj put po uzoru na sačuvane crteže sa starih svitaka. Put bi se od hrama nastavio do mosta Kogecu-kjo u Arašijami.

Sa 500 učesnika od Kjotoa do Saikua u to vreme to bi bila najveća povorka u zemlji. Celo putovanje je trajalo šest dana i peć noći. Od carske prestonice putovali bi ka istoku preko prolaza Suzuka koji je tada bio najteži deo putovanja. Nakon prelaska i te deonice povorka se okreće ka jugu ka regiji Ise gde bi vremenom došli do reke Kušida. Odate bi Saio izvršila poslednji ritual pročišćenja pre prelaska reke i zatim nastavila kraću distancu do konačnog odredišta u Saikuu.

Nakon dolaska očekivalo se da Saio ostane na svojoj poziciji sve dok car ne umre ili abdicira, kao i u slučaju smrti bliskog rođaka. Pri povratku u Kjoto povorka se vraća potpuno drugim putem, kroz planine do Nare, preko obala Osake gde bi obavila završne ceremonije pre konačnog dolaska u prestonicu.

Poznate saio iz japanske književnosti

Princeza Oku

U hronici Manjošu zapisana je priča o prvoj Saio koja je služilau hramu Ise. Ona je bila ćerka cara Tenmua, japanskog 40 cara. Nakon što su princeza Oku i njen brat prošli kroz incident Džinšin, Oku je postala saio. Kada je njen brat usmrćen zbog izdaje 686. godine, Oku je razrešenadužnosti i mogla je da se vrati u Japan. Pre svoje smrti u 41 godini, Oku ostatke svog brata ostavlja u hramu na planini Futakami.

Princeza Jošiko

U Priči o Gendžiju isprilana je priča o Rokudžo-no-mijasudokoro, za koju se veruje da je bila princeza Jošiko, koja je služila kao saio u periodu od 936. do 945. godine. Ona je postala saio u svojoj 8 godini a u hramu je služila 9. Nakon povratka u prestonicu postaje jedna od konkubina cara Murakamija i rađa princezu Noriko. U Kjotu je uživala reputaciju kao osoba puna života koja se posvetila vaka poeziji i muzici. Po priči zaljubila se u princa Gendžija ali zbog njene ljubomorne prirode dovela je do smrti dve njene rivalke. Kada je njena ćerka izabrana da služi kao saio u 13 godini, Rokudžo no mija je odlučila da joj se pridružiu Saikuu kako bi udaljena uspela da prevaziđe svoja osećanja prema Gendžiju.

Princeza Jasuko

Ljubavna priča Arive no Narihire i 31 saio, poznate i kao princeze Jasuko (služila kao saio od 859. do 876.), zapisana je u 69 poglavlju Priče iz Isea. Ariva no Narihira, poznat po lepoti i dobrom izgledu oženio se rođakom princeze Jasuko ali po susretu u Saikuu, njih dvoje su se zaljubili. Sastali su se ispod drveta bora na obalama Ojodo luke gde su otkrili svoja osećanja prema drugome i obećali da će se ponovo sresti sledeće noći. Ipak ovaj sastanak bio je i poslednji jeer je Narihira sledećeg dana morao da ode za provinciju Ovari ali se smatra da je tokom ove kratke veze Jasuko uslepa da zatrudni i rodi dete.

Kraj saio sistema

Nije tačno određeno kada je saio sistem napušten ali se pretpostavlja da se to desilo tokom političkih previranja u Nanbokučo periodu kada su postojala dva carska dvora u Kjotu i Jošinu. Od tada ovaj sistem slabi i konačno prestaje da postoji dok Saiku postaje samo još jedno obično selo koje živi od sadnje pirinča. Iako je kao mesto ostalo aktivno do današnjeg dana, niko nije znao tačnu lokaciju starog mesta sve dok 1970. godine nisu otkrivene iskopine. Nakom pronalaska izgrađen je moderan muzej u kome se volonteri drže predavanja posetiocima iz celog Japana. Iako je većina nalazišta otkrivena, jedan deo počiva ispod železničkih šina i nedostupan je za dalje istraživanje. Nešto kasnije, tokom 90tih godina 20. veka rekonstruisana je i jedna sala koristeći tradicionalne tehnike izgradnje. Ona se sada nalazi 200 metara od glavnog pronalazišta i deo je obavezne posete turista.

Festivali

Prikaz sa Saio festivala iz 2007. koji se održava u gradu Meiva

U Japanu se na godišnjem nivou održava Aoi macuri, jedan od tri glavna festival koji održava grad Kjoto i koji rekonstrruiše putovanje saio ka hramu Šimigamo tokom Hejan perioda. Festival se održava svakog 15. maja a 2006. učestvovalo je 511 ljudi koji su se obukli u tradicionalnu odeću tog perioda i uz 40 konja i krava nalazili u koloni dugačkoj 800 metara. Drugi festival poznat kao Saio macuri održava se u gradu Meiva u prefekturi Mije prvog vikenda juna svake godine. Prvi put je održan 1983. i rekonstruiše putovanje saio ka njenom boravištu u Saikuu u blizini hrama Ise. U njemu više od 100 ljudi, obučenih u tradicionalnu odeću iz Hejan perioda pešači starim putem sve do Saiku muzeja koji je konačna destinacija povorke.

Lista saioa

Nakon što je car Tenmu uveo sistem saioa, sledeće žene su služile kao sveštenice u svetilištu Isea:

Saio
Datum	Saio	Japanski naziv	Rođene/ Umrle	Imenovao	Odnos sa carem
673–686	Princeza Oku	大来皇女	661–701	Tenmu	Ćerka
698–701	Princeza Taki	多紀皇女	?–751	Monmu	Tetka
701–706?	Princeza Izumi	泉内親王	?–734	Monmu	Daleka rođaka
706–707?	Princeza Takata	田形内親王	?–728	Monmu	Tetka
715?–721	Princeza Kuse	久勢女王		Genšo	Nepoznato
721–730?	Princeza Inoe	井上内親王	717–775	Šomu	Ćerka
744?–749	Princeza Agata	県女王		Šomu	Nepoznato
749–756?	Princeza Ojake	小宅女王		Koken	Daleka rođaka
758–764?	Princeza Jamao	山於女王		Džunin	Nepoznato
772–775?	Princeza Sakahito	酒人内親王	754–829	Konin	Ćerka
775?–781?	Princeza Kijoniva	浄庭女王		Konin	Daleka rođaka
782–796	Princeza Asahara	朝原内親王	779–817	Kanmu	Ćerka
796–806	Princeza Fuse	布勢内親王	?–812	Kanmui	Ćerka
806–809	Princeza Ohara	大原内親王	?–863	Heizei	Ćerka
809–823	Princeza Jošiko	仁子内親王	?–889	Saga	Ćerka
823–827	Princeza Udžiko	氏子内親王	?–885	Džuna	Ćerka
828–833	Princeza Jošiko	宜子女王		Džuna	Nećaka
833–850	Princeza Hisako	久子内親王	?–876	Ninmjo	Ćerka
850–858	Princeza Jasuko	晏子内親王	?–900	Montoku	Ćerka
859–876	Princeza Jasuko	恬子内親王	?–913	Seiva	Sestra (različite majke)
877–880	Princeza Satoko	識子内親王	874–906	Jozei	Sestra (različite majke)
882–884	Princeza Nagako	掲子内親王	?–914	Jozei	Tetka
884–887	Princeza Šigeko	繁子内親王	?–916	Koko	Ćerka
889–897	Princeza Motoko	元子女王		Uda	Daleka rođaka
897–930	Princeza Jasuko	柔子内親王	?–959	Daigo	Sestra (ista majka)
931–936	Princeza Masako	雅子内親王	909–954	Suzaku	Sestra (različite majke)
936	Princeza Sajoko	斉子内親王	921–936	Suzaku	Sestra (različite majke)
936–945	Princeza Jošiko	徽子女王	929–985	Suzaku	Nećaka
946	Princeza Hanako	英子内親王	921–946	Murakami	Sestra (različite majke)
947–954	Princeza Jošiko	悦子女王		Murakami	Nećaka
955–967	Princeza Rakuši	楽子内親王	952–998	Murakami	Ćerka
968–969	Princeza Sukeko	輔子内親王	953-992	Murakami	Ćerka
969–974	Princeza Tadako	隆子女王	?–974	Princ Akiakira	Ćerka
975–984	Princeza Noriko	規子内親王	949–986	Murakami	Ćerka
984–986	Princeza Saiši	済子女王		Princ Akiakira	Ćerka
986–1010	Princeza Kjoši	恭子女王	984–?	Princ Tamehira	Ćerka
1012–1016	Princeza Masako	当子内親王	1001–1023	Sandžo	Ćerka
1016–1036	Princeza Senši	嫥子女王	1005–1074	Princ Tomohira	Ćerka
1036–1045	Princeza Nagako	良子内親王	1029–1077	Go-Suzaku	Ćerka
1046–1051	Princeza Jošiko	嘉子内親王	c.1030–?	Go-Reizei
1051–1068	Princeza Tagako	敬子女王		Go-Reizei
1069–1072	Princeza Tošiko	俊子内親王	1056–1132	Go-Sandžo
1073–1077	Princeza Acuko	淳子女王		Širakava
1078–1084	Princeza Jasuko	媞子内親王	1076–1096	Širakava
1087–1107	Princeza Jošiko	善子内親王	1077–1132	Horikava
1108–1123	Princeza Aiko	恂子内親王	1093–1132	Toba
1123–1141	Princeza Moriko	守子女王	1111–1156	Sutoku
1142–1150	Princeza Jošiko	妍子内親王	?-1161	Konoe
1151–1155	Jošiko	喜子内親王		Konoe
1156–1158	Princeza Asako	亮子内親王	1147–1216	Go-Širakava
1158–1165	Princeza Jošiko	好子内親王	1148–1192	Nidžo
1165–1168	Princeza Nobuko	休子内親王	1157–1171	Rokudžo
1168–1172	Princeza Acuko	惇子内親王	1158–1172	Takakura
1177–1179	Princeza Isako	功子内親王	1176-?	Takakura
1185–1198	Princeza Sajoko	潔子内親王	1179-after 1227	Go-Toba
1199–1210	Princeza Sumiko	粛子内親王	1196-?	Cučimikado
1215–1221	Hiroko	熙子内親王	1205-?	Džuntoku
1226–1232	Princeza Tošiko	利子内親王	1197–1251	Go-Horikava
1237–1242	Princeza Teruko	昱子内親王	1231–1246	Šidžo
1244–1246	Princeza Akiko	曦子内親王	1224–1262	Go-Saga
1262–1272	Princeza Jasuko	愷子内親王	1249–1284	Kamejama
1306–1308	Princeza Masako	弉子内親王	1286–1348	Go-Nidžo
1330–1331	Princeza Jošiko	懽子内親王	1315–1362	Go-Daigo
1333-1334	Princeza Sačiko	祥子内親王		Go-Daigo

Literatura

• Brown, Delmer and Ichiro Ishida, eds. . [ Jien, c.1220], Gukanshō; "The Future and the Past: a translation and study of the 'Gukanshō,' an interpretive history of Japan written in 1219" translated from the Japanese and edited by Delmer M. Brown & Ichirō Ishida. Berkeley: University of California Press. 1979. ISBN 978-0-520-03460-0.
• Farris, William Wayne. (1999). "Sacred Texts and Buried Treasures: Issues in the Historical Archaeology of Ancient Japan," Monumenta Nipponica, Vol. 54, No. 1. str. 123–126.
• Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691. 
• Varley, H. Paul , ed. . [ Kitabatake Chikafusa, 1359], Jinnō Shōtōki ("A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa" translated by H. Paul Varley). New York: Columbia University Press. 1980. ISBN 978-0-231-04940-5.

Spoljašnje veze

• Saiku istorijski muzej (jezik: japanski)
• Festival saio (jezik: japanski)