Saito Tacuoki
Saito Tacuoki (1548-1573) bio je japanski feudalni gospodar (daimjo) iz perioda Sengoku (1467—1600). Sin Saito Jošitacu-a i unuk Saito Dosana, u istoriji je ostao zapamćen kao zakleti neprijatelj Oda Nobunage.[1][2]
Saito Tacuoki | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1548 |
| Datum smrti | 10. septembar 1573 |
Biografija
urediGospodar provincije Mino
urediSaito Tacuoki je nasledio provinciju Mino (i zamak Oguči u severnom Ovariju) nakon očeve smrti od lepre, sredinom 1661. Čitava njegova karijera kao gospodara Minoa (1661—1667) protekla je u ratu protiv Oda Nobunage, gospodara susedne južne provincije Ovari, oženjenog sa Tacuokijevom tetkom, Kičo (Nohime), koji je napadao Mino pod izgovorom osvete za svog tasta Saito Dosana, koga je Tacuokijev otac, Saito Jošitacu, svrgnuo i ubio u bici na reci Nagara (1556). Sačuvane hronike, većinom pisane od strane Nobunaginih pristalica, navode da je Tacuoki, za razliku od oca i dede, bio nesposoban i nepopularan vladar. Međutim, činjenice govore suprotno: oslanjajući se na svog ujaka (Nagai Hajato) i vazale koje je nasledio od oca, Tacuoki je uspešno branio Mino od Nobunaginih napada punih 7 godina (primera radi, Nobunagina kampanja za osvajanje Kjota i pet okolnih provincija trajala je manje od mesec dana), i potukao je samog Nobunagu u više bitaka (što je osim njega uspelo samo Takeda Šingenu i Uesugi Kenšinu, koje su tadašnji hroničari smatrali najboljim vojskovođama svog vremena). Prvi Nobunagini pohodi na Mino (1561—1564) odbijeni su bez rezultata: zamak Oguči i pogranične tvrđave pali su tek 1565, nakon što je nekolicina Tacuokijevih vazala za novac prešla na Nobunaginu stranu. Nobunagin napad na zamak Inabajama (Inokuči) - prestonicu provincije - naredne godine uspešno je odbijen. Tek u leto 1567. trojica glavnih Tacuokijevih vazala (Inaba Jošimiči, Uđije Naomoto i Ando Iga - takozvani Mino trijumvirat) prešli su na Nobunaginu stranu, i Inabajama je ponovo opsednuta vojskama iz Ovarija i Mino-a. Demoralisana posada predala se posle samo dve nedelje (15. avgusta 1567), ali su Tacuoki i Nagai Hajato čamcem uspeli da pobegnu niz reku Nagara sve do mora i nađu utočište u Nagašimi (na istočnoj granici Ovarija), uporištu Iko-Iki sekte.[2]
Kasnije borbe protiv Nobunage
urediIako je izgubio svoje posede i postao ronin, Saito Tacuoki je do kraja života učestvovao u svim pokretima i ustancima protiv Oda Nobunage. Nakon što je Nobunaga 1568. proterao tzv. Mijoši trijumvirat iz Kjota i postavio Ašikaga Jošiakija za šoguna, Saito Tacuoki i Nagai Hajato bili su na čelu preko 10.000 ronina iz južnih oblasti koji su 5. januara 1569. napali Kjoto u neuspelom pokušaju da obore novog šoguna, ali su potučeni od strane šogunovih i Nobunaginih pristalica. Jula 1570. Mijoši trijumviri, Tacuoki i Hajato su podigli protiv Nobunage oko 8.000 ronina sa ostrva Šikoku i utvrdili se kod Osake, gde se nalazila prestonica tada najpopularnije budističke sekte u Japanu, poznate kao Džodo-šinšu ili Prava škola čiste zemlje: Nobunagin napad na obližnja utvrđenja pobunjenika doveo ga je do sukoba sa naoružanim vernicima ove sekte (militantni pokret vernika poznat kao Iko-Iki), čime je počeo Nobunagin rat protiv Iko-Ikija koji je potrajao punih 10 godina (1570—1580). Posle toga Tacuoki je pobegao u Ečizen, svojim rođacima iz klana Asakura koji su od 1570. bili u ratu sa Nobunagom. Poginuo je u poslednjem otporu klana Asakura u opsadi zamka Ičijodani.[2]
Reference
urediLiteratura
uredi- Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
- Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.