Samosvest

Samosvest je svest ličnosti o sebi u suprotnosti sa drugim – drugim ličnostima i svetom uopšte. Ovo je čovekova svest o njegovoj interakciji sa objektivnim svetom i subjektivnim svetom (psihom), njegovim vitalnim potrebama, mislima, osećanjima, motivima, instinktima, iskustvima, postupcima. Na životnom putu pojedinca kao subjekta kulture i života uopšte dolazi do postepenog osvešćivanja i savladavanja dijalektičke veze između svesti i samosvesti ličnosti, što je važan uslov za razvijanje i definisanje životne strategije.

U psihologiji

U psihologiji, samosvest se shvata kao mentalni fenomen, svest osobe o sebi kao subjektu aktivnosti, usled čega se ideje osobe o sebi formiraju u mentalnu „Sliku-ja“.

Dete ne shvata sebe odmah kao „ja“; Tokom prvih godina često se naziva imenom – kako ga zovu oni oko njega; on prvo postoji za sebe, pre kao objekat za druge ljude, nego kao nezavisan subjekt u odnosu na njih.

Razvijanje samosvesti

Samosvest nije početna datost svojstvena čoveku, već proizvod razvoja. Međutim, počeci svesti o identitetu javljaju se već kod odojčeta, kada ono počinje da pravi razliku između senzacija izazvanih spoljašnjim objektima i senzacija izazvanih sopstvenim telom, svesti „ja“ – od oko tri godine, kada dete počinje da pravilno upotrebljavaju lične zamenice. Svest o svojim mentalnim kvalitetima i samopoštovanje postaju najvažniji u adolescenciji. Pošto su sve ove komponente međusobno povezane, obogaćivanje jedne od njih neizbežno modifikuje ceo sistem.

Faze (ili faze) razvoja samosvesti:

• Otkriće „ja“ se dešava u dobi od 1 godine.
• Do dve ili tri godine, osoba počinje da odvaja rezultate svojih postupaka od postupaka drugih i jasno prepoznaje sebe kao izvršioca.
• Do sedme godine formira se sposobnost samovrednovanja (samopoštovanje).
• Adolescencija i adolescencija je faza aktivnog samospoznavanja, potrage za sobom, sopstvenim stilom. Privodi se kraju period formiranja društvenih i moralnih ocena.

Na formiranje samosvesti utiču:

• Evaluacije drugih i status u grupi vršnjaka.
• Korelacija između „stvarnog ja“ i „idealnog ja“.
• Procena rezultata vaših aktivnosti.

Komponente samosvesti

Komponente samosvesti prema V. S. Merlinu:

• svest o svom identitetu;
• svest o sopstvenom „ja“ kao aktivnom, aktivnom principu;
• svest o svojim mentalnim osobinama i kvalitetima;
• određeni sistem društvenog i moralnog samopoštovanja.

Svi ovi elementi su funkcionalno i genetski povezani jedni sa drugima, ali se ne formiraju u isto vreme.

Funkcije samosvesti

• Samospoznaja je sticanje informacija o sebi.
• Emotivan i vredan odnos prema sebi.
• Samoregulacija ponašanja.

Smisao samosvesti

• Samosvest doprinosi postizanju unutrašnje konzistentnosti ličnosti, identiteta sa sobom u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
• Utvrđuje prirodu i osobine tumačenja stečenog iskustva.
• Služi kao izvor očekivanja o sebi i svom ponašanju.
• To je uslov da čovek postane razvijena, kreativna ličnost i subjekt kulture

U filozofiji

U filozofiji, samosvest je svest po svesti o sebi, odraz svesti o sebi. Samosvest se istovremeno shvata i kao akt (aktivnost) refleksije svešću o sebi, i kao rezultat ove refleksije – saznanje o sebi. Samosvest je uslov da se svest sačuva u vremenu — održava se kao jedna te ista svest. Istovremeno govore o jedinstvu samosvesti. Zauzvrat, jedinstvo samosvesti je uslov bilo kakvog jedinstva u svetu (vidi Kant). U strogo filozofskom smislu, svest uvek postoji – ne može ni da počne ni da se zaustavi, pošto se u tom smislu shvata kao sam uslov za konstituisanje sveta, kao sam način postojanja i datost sveta. Shodno tome, samosvest se shvata kao jedinstvo subjekta koji leži u osnovi sve svesti.