Samotnjak (psihologija)

Samotnjak je osoba koja ne traži ili može aktivno izbegavati interakciju sa drugim ljudima. Postoji mnogo potencijalnih razloga za njihovu samoću. Namenski razlozi uključuju introvertnost, misticizam, duhovnost, religiju ili lična razmišljanja. Nenamerni razlozi uključuju visoku osetljivost ili stidljivost. Postoji više od jedne vrste usamljenika, a oni koji ispunjavaju kriterijume da se nazivaju samotnjacima ili usamljenicima često zapravo uživaju u društvenim interakcijama sa ljudima, ali pokazuju stepen introverzije koji ih navodi da traže vreme sami.

Terminologija

Savremeni termin samotnjak se može koristiti u kontekstu verovanja da su ljudska bića društvena bića i da su oni koji ne učestvuju devijantni. Međutim, biti samotnjak se ponekad kulturno opisuje kao pozitivna osobina ličnosti, jer može ukazivati na nezavisnost i odgovornost. Neko ko je samotnjak ili romantičarski usamljen može se označiti terminom koji samčina ili na engleskom singleton ili nonwedder. Samotnjaci se često pogrešno doživljavaju kao neko ko mrzi druge ljude i mogu se suočiti sa posledicama takve percepcije, kao što je da ih se posmatra kao izopštenike ili neprilagođene.

Pregled

Postoje različiti tipovi usamljenika, uključujući pojedince koji jednostavno preferiraju samoću i zadovoljni su vrlo ograničenom društvenom interakcijom. Prvi tip uključuje pojedince koji su primorani na izolaciju jer su odbačeni ili se osećaju kao da su odbačeni od strane društva. Ova osoba obično doživljava usamljenost. Drugi tip usamljenika uključuje one koji vole da budu društveni i imaju mnogo društvenih interakcija, ali koji takođe mogu da provedu duže vremenske periode u samoći bez osećaja usamljenosti. Oni koji spadaju u ovu kategoriju često se kolokvijalno nazivaju ljudima koji „uživaju u sopstvenom društvu“.

Treći tip samotnjaka se često ne oseća usamljeno kada su sami, barem ne na isti način kao što bi to osećala društvena osoba koja se našla nasilno izolovana. Međutim, ovo su široke generalizacije i nije neuobičajeno da samotnjaci u nekom trenutku dožive obe ove dimenzije osećanja. Biti usamljenik ponekad može ukazivati na određene mentalne bolesti, uključujući depresiju ili šizofreniju.

Osoba unutar spektra autizma može imati poteškoća sa društvenim interakcijama, preferira ograničene hobije i rutine i ima otpor prema promenama, zbog čega je veća verovatnoća da će biti samotnjak. Biti usamljenik se ponekad povezuje i sa pojedincima koji imaju neobične mane, kao što je nesposobnost da identifikuju i opisuju emocije. Karakteristike samotnjaka se takođe ponekad pripisuju neljudskim životinjama kao što je leopard, životinja čije ponašanje se obično definiše usamljenošću.

Moguće karakteristike

Kada izražavaju želju da budu sami, samotnjaci možda neće u potpunosti odbaciti ljudski kontakt. Uobičajeni primer je osoba koja izbegava bilo kakvu društvenu interakciju sa kolegama mimo onoga što je neophodno za ispunjavanje njihovih radnih ili školskih obaveza, uglavnom iz praktičnih razloga kao što je izbegavanje komplikacija svog ličnog života, ali koja je takođe veoma harizmatična tokom društvena okupljanja sa ljudima van posla ili škole — ili obrnuto. Neko ko može da bude usamljenik takođe bi odgovarao kriterijumima za introverziju, verovatno zbog svojih urođenih osobina ličnosti i životnih iskustava.

Vidi još

• Socijalna fobija