Википедија

Saosećanje prema sebi

Saosećanje prema sebi je saosećanje sa samim sobom u slučajevima opažene neadekvatnosti, neuspeha ili opšte patnje. Ono je važno, jer kada imamo samilost prema sebi, osećamo se sigurno i spremniji smo da izađemo iz zone komfora, rizikujemo, postavimo veći cilj, jer nema straha da ako pogrešimo ili stvari ne idu po planu, da ćemo biti grubi i kritični prema sebi.

Definicije uredi

Saosećanje podrazumeva da neka osoba prizna sebi da je ljudsko biće i da jasno vidi kada joj je teško i koliko je teško (umesto da takva stanja ignoriše). Zatim da bude otvorena i puno razumevanja za to kroz šta prolazi, a onda i da preduzme aktivno saosećanje tako što će se sebi obraćati nežnijim toplim glasom i to sa rečenicama koje jasno ukazuju da razume, voli, saoseća, i podržava samu sebe.

Prektično to bi značilo da sledeći put kada našto pogreši, poklekne, ili padne ili prolazi kroz nešto bolno ( to može biti i nešto sasvim malo kao situacija kada joj se npr. ne javlja voljena osoba koja je rekla je da će se javiti).

Prema dr Kristini Neff saosećanje prema sebi je sastavljeno od tri glavna elementa. dobrote, zajedničke humanosti i svesnosti.[1]

Ljubaznost prema sebi

Saosećanje prema sebi podrazumeva toplinu prema sebi koja nastaje kada osoba naiđete na bol i lične nedostatke, umesto da ih ignoriše ili se povređe samokritikom.

Uobičajena humanost

Saosećanje sa samim sobom takođe uključuje priznavanje da su patnja i lični neuspeh deo zajedničkog ljudskog iskustva, a ne izolacija.

Svesnost

Saosećanje prema sebi zahteva uravnotežen pristup negativnim emocijama tako da osećanja nisu potisnuta niti preuveličana. Negativne misli i emocije se posmatraju otvoreno, tako da se drže u svesnosti. Svesnost je neosuđujuće, prijemčivo stanje uma u kojem pojedinci posmatraju svoje misli i osećanja onakvima kakvi jesu, bez pokušaja da ih potisnu ili negiraju.[2]

Nasuprot tome, svesnost zahteva da se neko ne „previše identifikuje“ sa mentalnim ili emocionalnim fenomenima, tako da pati od averzivnih reakcija.[3] Ova druga vrsta odgovora uključuje usko fokusiranje i razmišljanje o nečijim negativnim emocijama.[4]

Opšte informacije uredi

Saosećanje prema sebi na neki način liči na:

  • pojam Karla Rodžersa o „bezuslovnom pozitivnom pogledu“ koji se primenjuje i prema pacijentima i prema sebi;
  • pojam „Bezuslovno prihvatanje sebe“ Alberta Elisa;
  • pojam Merilen Snider o „unutrašnjem empatizatoru“ koji je istraživao sopstveno iskustvo sa „radoznalošću i saosećanjem“;
  • pojam Ann Weiser Cornel o nežnom, dopuštajućem odnosu sa svim delovima nečijeg bića;
  • koncept empatije prema Džudit Džordan, koji podrazumeva prihvatanje, brige i empatije prema sebi.

Saosećanje prema sebi razlikuje se od samosažaljenja, stanja uma ili emocionalnog odgovora osobe koja veruje da je žrtva i kojoj nedostaje samopouzdanje i kompetencija da se nosi sa nepovoljnom situacijom.

Istraživanja pokazuju da pojedinci koji saosećaju sa sobom doživljavaju veće psihološko zdravlje od onih kojima nedostaje saosećanja. Na primer, saosećanje prema sebi pozitivno je povezano sa zadovoljstvom životom, mudrošću, srećom, optimizmom, radoznalošću, ciljevima učenja, društvenom povezanošću, ličnom odgovornošću i emocionalnom otpornošću. Istovremeno, povezana je sa nižom tendencijom samokritike, depresije, anksioznosti, premišljanja, potiskivanja misli, perfekcionizma i poremećenih stavova u ishrani.[5][6][7][8][9][10][11]

Saosećanje prema sobi ima drugačije efekte od samopoštovanja, subjektivne emocionalne procene sebe. Iako su psiholozi dugi niz godina uzdizali prednosti samopoštovanja, novija istraživanja otkrila su troškove povezane sa :

  • težnjom ka visokom samopoštovanju,[12] uključujući narcizam,[13]
  • iskrivljenu percepciju sebe,[14]
  • uslovno i/ili nestabilno samopoštovanje,[15]
  • bes i nasilje prema onima koji prete egu.[16]

Pošto je samopoštovanje često povezano sa percipiranom sopstvenom vrednošću u eksternim domenima, poput izgleda, akademika i društvenog odobravanja, često je nestabilno i podložno negativnim ishodima.[17] Za poređenje, čini se da saosećanje prema sebi nudi iste beneficije za mentalno zdravlje kao i samopoštovanje, ali sa manje njegovih nedostataka kao što su:[18]

  • narcizam,
  • bes odbrane ega,
  • netačna percepcija sebe,
  • kontingencija sopstvene vrednosti ili društveno poređenje.[18]

Izvori uredi

  1. ^ Neff, K. D. (2003a). "The development and validation of a scale to measure self-compassion". Self and Identity. 2 (3): 223–250.
  2. ^ Brown, K. W.; Ryan, R. M. (2003). "The benefits of being present: Mindfulness and its role in psychological well-being". Journal of Personality and Social Psychology. 84 (4): 822–848.
  3. ^ Bishop, S. R.; Lau, M.; Shapiro, S.; Carlson, L.; Anderson, N. D.; Carmody, J.; Segal, Z. V. Abbey; Speca, M.; Velting, D. Devins; et al. (2004). "Mindfulness: A Proposed Operational Definition". Clinical Psychology Science and Practice. 11 (3): 191–206. . doi:10.1093/clipsy.bph077.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  4. ^ Nolen-Hoeksema, S. (1991). "Responses to depression and their effects on the duration of depressive episodes". Journal of Abnormal Psychology. 100 (4): 569–582.
  5. ^ Neff, K. D. (2003a). "The development and validation of a scale to measure self-compassion". Self and Identity 2(3): 223–250.
  6. ^ Adams, C. E., & Leary, M. R. (in press). Promoting Self-compassionate Attitudes toward Eating Among Restrictive and Guilty Eaters. Journal of Social and Clinical Psychology.
  7. ^ Gilbert, & Irons, 2005
  8. ^ Leary, M. R.; Tate, E. B.; Adams, C. E.; Allen, A. B.; Hancock, J. (2007). „Self-compassion and reactions to unpleasant self-relevant events: The implications of treating oneself kindly”. Journal of Personality and Social Psychology. 92 (5): 887—904. PMID 17484611. doi:10.1037/0022-3514.92.5.887. 
  9. ^ Neff, K. D.; Hseih, Y.; Dejitthirat, K. (2005). „Self-compassion, achievement goals, and coping with academic failure”. Self and Identity. 4 (3): 263—287. S2CID 7441315. doi:10.1080/13576500444000317. 
  10. ^ Neff, K. D.; Kirkpatrick, K.; Rude, S. S. (2007). „Self-compassion and its link to adaptive psychological functioning”. Journal of Research in Personality. 41: 139—154. doi:10.1016/j.jrp.2006.03.004. 
  11. ^ Neff, K. D.; Rude, S. S.; Kirkpatrick, K. (2007). „An examination of self-compassion in relation to positive psychological functioning and personality traits”. Journal of Research in Personality. 41 (4): 908—916. doi:10.1016/j.jrp.2006.08.002. 
  12. ^ Crocker, J.; Park, L. E. (2004). "The costly pursuit of self-esteem". Psychological Bulletin. 130 (3): 392–414.
  13. ^ Bushman, B. J.; Baumeister, R. F. (1998). "Threatened egotism, narcissism, self-esteem, and direct and displaced aggression: Does self-love or self-hate lead to violence?". Journal of Personality and Social Psychology. 75 (1): 219–229.
  14. ^ Sedikides, C. (1993). "Assessment, enhancement, and verification determinants of the self-evaluation process". Journal of Personality and Social Psychology. 65 (2): 317–338. . doi:10.1037/0022-3514.65.2.317.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  15. ^ Crocker, J.; Wolfe, C. T. (2001). "Contingencies of self-worth". Psychological Review. 108 (3): 593–623. . doi:10.1037/0033-295X.108.3.593.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  16. ^ Baumeister, R. F.; Smart, L.; Boden, J. M. (1996). "Relation of threatened egotism to violence and aggression: The dark side of high self-esteem". Psychological Review. 103 (1): 5–33.
  17. ^ Crocker, Jennifer; Park, Lora E. (2004). "The Costly Pursuit of Self-Esteem". Psychological Bulletin. 130 (3): 392–414
  18. ^ a b Leary, M. R.; Tate, E. B.; Adams, C. E.; Allen, A. B.; Hancock, J. (2007). "Self-compassion and reactions to unpleasant self-relevant events: The implications of treating oneself kindly". Journal of Personality and Social Psychology. 92 (5): 887–904

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саосећање_према_себи&oldid=26999162”