Svenoćno bdenije (Rahmanjinov)

Svenoćno bdenije (rus. Всенощное бдение; op. 37) je a cappella delo za mešoviti hor Sergeja Rahmanjinova. Napisano je i premijerno izvedeno 1915. godine. Danas se smatra najvećim ostvarenjem kompozitora na polju duhovne muzike i jednim od najznačajnijih muzičkih ostvarenja Ruske pravoslavne crkve. Bilo je najomiljenije delo samog kompozitora (pored The Bells of Moscow - op. 35). Rahmanjinov je tražio da se na sahrani svira .peta kompozicija ovog opusa (Ныне отпущаеши).

Napomena: Naslov dela se često prevodi kao Večernja služba, što je konceptualno nepravilno jer se onda odnosi na celo delo; prvih šest stavova pripadaju večernjoj službi.

IstorijaUredi

KomponovanjeUredi

Rahmanjinov je Svenoćno bdenije komponovao za manje od dve nedelje - januar i februar 1915. godine. Kao što je zahtevala Ruska pravoslavna crkva, kompozitor je deset od petnaest stavova zasnovao na napevima. Ipak, na pet originalnih stavova (prvi, treći, šesti, deseti i jedanaesti) su tako uticali crkveni napevi da ih je sam kompozitor nazvao „svesnim falsifikatima„. Ovo delo je vrhunac prethodne dve decenije interesovanja kompozitora za rusku duhovnu muziku, koje je proizvelo u njemu Svenoćno bdenije Petra Iljiča Čajkovskog. Korišćenje tradicionalnih napeva ukazuje na uticaj Čajkovskog. Ipak ne može se reći da delo nije originalno. Naime, ono je puno složenije po pitanju harmonije, teksta i polifonije.

IzvedbaUredi

Delo je premijerno izvedeno u Moskvi, 10. marta 1915. godine od strane Moskovskog Sinodalnog hora kojim je dirigovao Nikolaj Danilin. Prijem kod publike i kritičara bio je tako dobar da je nakon premijere delo u toku marta izvedeno još pet puta. Ipak Ruska revolucija i uspon SSSR-a doveli su do osude duhovne muzike.

Spoljašnje vezeUredi