Sveta mučenica Fervuta

Sveta Fervuta je ranohrišćanska mučenica i svetiteljka iz 4. veka.

Bila je sestra svetog Simeona, episkopa persijskog koji je kao i ona i još 1000 hrišćana postradao ispovedajući Hristovu veru a od strane cara Sapora. Nakon njegovog stradanja, ostala su ona i još jedna sestra same. Čuvši za njenu lepotu persijska carica, žena Saporova, uzela je k sebi nju, njenu sestru, i robinju. Na dvoru su ih lažno optužili da su polušali otrovati caricu. Paganskim žrečevima koji su ih optužili, sveta Fevruta je odgovorila rečima:

"Zašto Satana metnu u srce vaše takvu pomisao protiv nas koja je daleko od istine? I zbog čega hoćete da nas nevine osramotite? Ako ste žedni naše krvi, ko vam brani da je pijete? Ako želite da nas zakoljete, gle, vi svaki dan time ruke svoje skrnavite. A mi radi Boga našeg kao hrišćanke umiremo, ne odričući se Njega, jer je On život naš. I kao što nam je naređeno da se samo Bogu klanjamo i Njemu jedinome služimo, mi tako i radimo. U našim Knjigama je još i ovo napisano: Gatar i mađioničar da ne živi, nego da umre od ruku svojih ljudi (2. Mojs. 22. 18; 3. Mojs. 20, 6). Kako onda možemo mi dati otrov nekome, kada takvo delo nije manje zlo nego kada bismo se odrekle Boga našeg? Jer se oba ta greha kažnjavaju smrću".

Pošto su ih osudili na smrt, car Sapor im je ponudio da se poklone Suncu, da bi im poklonio život.

Njihov odgovor je bio: "Mi se klanjamo Bogu, Tvorcu neba i zemlje, i to poštovanje ne ukazujemo suncu koje je sazdanje Boga koga mi poštujemo, a vaše pretnje nas nikada ne mogu rastaviti od ljubavi Spasitelja i Gospoda našeg Isusa Hrista."

Nakon toga car je naredio da se Fervuta, njena sestra i robinja, kao hrišćanke, prestružu testerom, da se tri polovine tela njihovih stave na jednu stranu a tri na drugu, a carica da se pronese između njih.

Pravoslavna crkva proslavlja njihovo stradanje 4. aprila (17.4.) na dan kada se stradanje desilo 343. godine.