Svetih 45 mučenika iz Nikopolja

Svetih 45 mučenika su ranohrišćanski mučenici, predvođeni Leontijem, Mavrikijem, Danilom, Antonijem, Aleksandarom i Sisinijem, koji su postradali tokom progona hrišćana u 4. veku u gradu Nikopolju Jermenski.

Svetih 45 mučenika iz Nikopolja

Pravoslavna crkva proslavlja svete mučenike nikopoljske 27 (10) jula.

U vreme cara Likinija, koji je u to vreme vladao istočnim delom Vizantijskog carstva, pokrenut je veliki progon hrišćana. Ne čekajući da dođu po njih, četrdeset i pet hrišćana na čelu sa Svetim Leontijem, se sastalo i odlučilo da sami dobrovoljno izađu pred sud, i na njemu ispovede veru u Isusa Hrista i dobrovoljno prihvate mučenje i smrt.

Nakon toga, zajedno su se javili poglavaru Jermenske oblasti Lisija i izjasnili se da su hrišćani. Začudivši se jednodušnoj slozi tolikih ljudi i njihovom junačkom dobrovoljnom dolasku, poglavar Lisinije ih je upitao: "Otkuda ste? i ko vas nauči ne poklanjati se bogovima našim?". Na to je odgovorio sveti Aleksandar: "Ovdašnji smo, neki iz grada, neki sa sela, ova zemlja je naša otadžbina, a otac nam je Hristos nebeski; On nas nauči ne klanjati se lažnim bogovima, gluvim i slepim, delu ruku ljudskih". Lisinije je upitao: "A gde je vaš Hristos? Ne bi li On raspet, i ne umre li?". Na to je odgovorio Sveti Leontije: "Kad znaš da naš Hristos umre, znaj da i vaskrse iz mrtvih i vaznese se na nebo. Jer On dobrovoljno umre za nas, i opet ustade kao Sin Božji".

Razjaren ovim rečima svetog Leontija, Lisinije je naredio da kamenjem biju po ustima sve ispovednike Hristove, govoreći: Neka budu bijena usta, iz kojih izlazi hula na bogove naše. Potom mučitelj je naredio da ih sve okuju u železne lance i bace u tamnicu.

U tamnici su mučeni i prisiljavani da se poklone paganskim idolima. Na kraju su svi osuđeni na smrt tako, da im prvo sekirom budu odsečene ruke i noge, a onda budu bačeni u oganj. Njihovo mučeničko stradanje desilo se 319. godine.