Википедија

Sveti Martin (ostrvo)

(preusmereno sa Свети Мартин (Кариби))
Ovaj članak je o ostrvu. Za francusku teritoriju pogledajte stranicu Sveti Martin (Francuska). Za holandsku teritoriju pogledajte stranicu Sveti Martin (Holandija).

Ostrvo Sveti Martin (franc. Saint-Martin, hol. Sint Maarten) je ostrvo u Karibima koje pripada podgrupi Ostrva zavetrine.

Sveti Martin
Sint Maarten
Saint-Martin
Granica na ostrvu
Geografija
Koordinate18° 04′ 01″ S; 63° 03′ 00″ Z / 18.067° S; 63.050° Z / 18.067; -63.050
18° 04′ 01″ S; 63° 03′ 00″ Z / 18.067° S; 63.050° Z / 18.067; -63.050
ArhipelagMali Antili
Površina87 km2
Visina414 m
Najviši vrhParadi
Administracija
Najveći gradMarigo i Filipsburg
HOL
FRA
Demografija
Stanovništvo74.852  (1. januar 2007.)
Gustina st.0,86 stan./km2

Površina ostrva je 87 km² (holandski deo — 34 km², francuski — 53 km²). Najviša tačka na ovom vulkanskom ostrvu je vrh Paradi (411 m), u francuskom delu ostrva.

Ostrvo je na dan Svetog Martina, 11. novembra 1493, otkrio Kristifor Kolumbo.

Geografija uredi

Sveti Martin ima površinu od 95 km², 53 km² koja su pod suverenitetom Republike Francuske,[1] i 42 km2 (16 sq mi) pod suverenitetom Kraljevine Holandije.[2] Ovo je jedina kopnena granica koju dele Francuska Republika i Kraljevina Holandija. Ne postoji granica između ovih zemalja u kontinentalnoj Evropi.

Glavni gradovi su Filipsburg na holandskoj i Marigo na francuskoj strani. Holandska strana je gušće naseljena. Najveće naselje na čitavom ostrvu je Donja prinčeva četvrt, koja se nalazi na holandskoj strani.

Najviši vrh brda je Pik Paradis (424 metra) na francuskoj strani. Obe strane su brdovite sa velikim planinskim vrhovima. Na ostrvu nema reka, ali ima mnogo suvih jaruga. Planinarske staze omogućavaju pristup suvoj šumi koja pokriva vrhove i padine.

Ostrvo se nalazi južno od Angvile i od te britanske prekomorske teritorije je odvojena kanalom Angvila. Sveti Martin je severozapadno od Sen Bartelemija i od tog francuskog prekomorskog kolektiva odvojen je kanalom Sen Bartelemi.

Istorija uredi

Uobičajeno se veruje da je Kristifor Kolumbo ostrvo nazvao u čast Svetog Martina Turskog kada ga je naišao na svom drugom putovanju otkrića. Međutim, on je to ime zapravo primenio na ostrvo koje se sada zove Nevis kada se usidrio na moru 11. novembra 1493. godine, na praznik Svetog Martina. Zbunjenost brojnih slabo zabeleženih malih ostrva na zavetrenim ostrvima značila je da je ovo ime slučajno preneto na ostrvo.[3][4]

U Kolumbovo vreme, Sveti Martin su naselili karipski Amerikanci, ako su ih uopšte i naselili. Nekadašnje Aravake progonili su Karibi koji su dolazili sa severne obale Južne Amerike kratko vreme pre dolaska Španaca koji su usledili za Kolumbovim tragom. Aravaci su bili zemljoradnici koji su izrađivali grnčariju i čija je društvena organizacija bila na čelu sa naslednim glavarima koji su svoju moć crpili od božanstava zvanih zemis. Teritorija Kariba nije u potpunosti osvojena do sredine 17. veka kada je većina njih stradala u borbi između Francuza, Engleza, Holanđana, Danaca i Španaca za kontrolu nad ostrvima Zapadne Indije oko Karipskog mora.

 
Položaj ostrva na svetskoj mapi, zumirano.

Holanđani su prvi počeli da koriste ostrvske bare za sol 1620-ih. Tada. kada su još uvek bili u ratu sa Holanđanima, Španci su zauzeli Sveti Martin 1633. Godinu dana kasnije, izgradili su tvrđavu (danas Fort Amsterdam, blizu Filipsburga) i još jednu artiljerijsku bateriju na Point Blanšu da potvrde svoje pravo i kontrolišu pristup solskom ribnjaku Grejt Bej. Veliki priliv afričkih robova dogodio se u 18. veku razvojem plantaža šećerne trske. Ropstvo je ukinuto u prvoj polovini 19. veka. Na neke od svojih teritorija Britanci su uvozili Kineze iz Južne Azije da zauzmu mesto robova. Tako su Sveti Martin i ostala ostrva naseljeni mešavinom američkih, evropskih, afričkih, indijskih i azijskih naroda.

Kraljevina Francuska i Holandija su se 23. marta 1648. godine dogovorile da podele ostrvo između svoje dve teritorije, potpisivanjem Ugovora o Konkordiji.

Klima uredi

Prema Kepenovoj klasifikaciji klime, ostrvo ima tropsku savansku klimu (Av)[5] sa sušnom sezonom od januara do aprila i kišnom sezonom od avgusta do decembra.[6] Obrasci padavina su posledica kretanja Azorskih ostrva tokom godine.[6] Sa pravcem vetra pretežno sa istoka ili severoistoka, temperature ostaju stabilne tokom cele godine, a retko prelaze 34 °C ili padaju ispod 20 °C.[6] Temperature ostaju stabilne tokom cele godine sa prosečnom srednjom temperaturom od 27,2 °C.

Uragan Irma uredi

6. septembra 2017. ostrvo je pogodio uragan Irma, koji je naneo široku i značajnu štetu, procenjenu na 3 milijarde dolara, zgradama i infrastrukturi.[7] Zabeleženo je ukupno 11 smrtnih slučajeva od 9. jula 2018.[8] Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerar Kolomb rekao je 8. septembra 2017. godine da je većina škola uništena na francuskoj polovini ostrva. Pored štete koju su prouzrokovali jaki vetrovi, bilo je izveštaja o ozbiljnoj šteti od poplava na preduzećima u Marigo. Pljačke su takođe predstavljale ozbiljan problem. I Francuska i Holandija su na ostrvo poslale pomoć, kao i dodatno policijsko i hitno osoblje.[8] Vašington Post je izvestio da je 95% konstrukcija na francuskoj i 75% na holandskoj strani oštećeno ili uništeno.[9]

Ekonomija uredi

INSEE je 2005. procenio da je BDP po stanovniku Svetog Martina za 1999. godinu iznosio 14.500 evra (oko 15.400 američkih dolara).[10][11]

Glavna industrija ostrva je turizam. Ostrvo je 2000. godine imalo oko milion posetilaca godišnje. Oko 85% radne snage bilo je zaposleno u turističkoj industriji.[12]

Turizam uredi

 
Zastave koje lete u luci Marigo, Sveti Martin.

Glavni aerodrom na ostrvu je Aerodrom Princeza Julijana, koji se nalazi na samoj obali. Veliki avioni tipa Boing 747 ili Erbas A340 sleću neposredno iznad turista na plaži, što je postala lokalna atrakcija i prilika za fotografisanje.

U sezoni, na ostrvo pristaje do 10 turističkih brodova dnevno. Dodatna pogodnost za turiste je bescarinski status ostrva. Kada oko 6 popodne otplovi poslednji brod, mesto Filipsburg potpuno opusti.

Demografija uredi

1. januara 2009. godine na celom ostrvu Sveti Martin živelo je 77.741 stanovnika, od kojih je 40.917 živelo na holandskoj strani ostrva,[13] a 36.824 na francuskoj.[14] Na obe strane ostrva govori se lokalni kreolski jezik sa engleskim jezikom.[15]

Podela uredi

Ostrvo se deli na severni, francuski i južni, holandski deo.

Država Naziv Stanovništvo Administrativna podela Glavni grad Teritorija (km²)
  Francuska   Zajednica Sen Marten
Collectivité de Saint-Martin 		35.692 Francuska prekomorska teritorija Marigo 54,3¹
  Holandija   Sint Marten
Sint Maarten 		39.088 Konstitutivna država Kraljevine Holandije
(ranije deo Holandskih Antila) 		Filipsburg 34
Ostrvo Sveti Martin 77.741 87

¹53 km² na samom ostrvu. Ostalo čine manja ostrvca i hridi koji su 2007. administrativno pripojeni Kolektivitetu.

Francuski deo ostrva je teritorija Evropske unije i evro je zvanična valuta. Na holandskom delu zvaničan je antilski gulden, mada je američki dolar prihvaćen svuda na ostrvu. Od 2013. zvanična valuta je promenjena u karipski gulden.

Kultura uredi

Holandska strana Svetog Martina poznata je po svečanom noćnom životu, plažama, nakitu, pićima napravljenim od domaćih likera guavaberi na bazi ruma i kazinima.[16] Francuska strana ostrva poznata je po plažama, odeći, kupovini (uključujući pijace na otvorenom), francuskoj, indijskoj i karipskoj kuhinji.

Engleski je jezik koji se najčešće govori zajedno sa lokalnim dijalektom. Službeni jezici su francuski i holandski.

Među vodećim kulturnim umetnicima ostrva su Youth Waves, muzički bend; Isidor "Mighty Dow" Jork; Roland Ričardson, slikar impresionista; Rubi Bute, slikarka; Nikol de Vever, plesačica i zvezda Brodveja; Lasana M. Seku, pesnik, autor, zagovornik nezavisnosti; Klara Rejes, koreograf; i Tanny and The Boys, muzički bend.

Javni autobusi su primarni način prevoza za posetioce koji borave na ostrvu.[2]

Galerija uredi

  •  
    Svetionik na ostrvu.
  •  
    Pogled sa plaže na ostrvu (1).
  •  
    Ostrvo Sveti Martin.
  •  
    Ostrvo Pinel, Sveti Martin.
  •  
    Mapa Svetog Martina.
  •  
    Pogled sa Svetog Marina.
  •  
    Pogled sa plaže na ostrvu (2).
  •  
    Pogled sa plaže na ostrvu (3).

Spoljašnje veze uredi

 
Sveti Martin na Vikimedijinoj ostavi.
  1. ^ "Saint-Martin : Terre d'accueil et de contrastes, Synthese" (PDF) (na jeziku: francuski). INSEE. 16 December 2016.
  2. ^ a b „St. Martin Tourist Office - Organize your stay on the Caribbean Island of St. Martin - St. Maarten”. St. Martin Tourist Office (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-10. 
  3. ^ Hubbard, Vincent K. (2002). A history of St Kitts : the sweet trade. Internet Archive. Oxford : Macmillan. ISBN 978-0-333-74760-5. 
  4. ^ Morison, Samuel Eliot (1974). The European discovery of America : the southern voyages, A.D. 1492-1616. Internet Archive. New York : Oxford University Press. 
  5. ^ „Mindat.org”. www.mindat.org. Pristupljeno 2021-07-10. 
  6. ^ a b v „Climate Summary”. web.archive.org. 2013-02-17. Arhivirano iz originala 17. 02. 2013. g. Pristupljeno 2021-07-10. 
  7. ^ Nast, Condé. „St. Maarten Is Still Striving to Recover from Its Worst Hurricane in a Century”. The New Yorker (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-10. 
  8. ^ a b „Caribbean islanders fear another battering after Irma wreaks havoc”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2017-09-08. Pristupljeno 2021-07-10. 
  9. ^ „Dutch officials: Irma damaged or destroyed 70 percent of St. Maarten homes, leaving island vulnerable to Jose’s approach - The Washington Post”. web.archive.org. 2017-09-09. Arhivirano iz originala 20. 12. 2018. g. Pristupljeno 2021-07-10. 
  10. ^ „Insee − Institut national de la statistique et des études économiques | Insee”. www.insee.fr. Pristupljeno 2021-07-10. 
  11. ^ „DataBank | The World Bank”. databank.worldbank.org. Pristupljeno 2021-07-10. 
  12. ^ „Saint Martin - The World Factbook”. www.cia.gov. Pristupljeno 2021-07-10. 
  13. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. 2013-05-31. Arhivirano iz originala 31. 05. 2013. g. Pristupljeno 2021-07-10. 
  14. ^ „Populations légales 2013 | Insee”. www.insee.fr. Pristupljeno 2021-07-10. 
  15. ^ Holm (1989), Pidgins and Creoles, vol. 2.
  16. ^ „Arhivirana kopija”. ww25.about-saintmartin.com. Arhivirano iz originala 10. 07. 2021. g. Pristupljeno 2021-07-10. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свети_Мартин_(острво)&oldid=27423664”