Svod

Svod je horizontalna samostalna građevinska i arhitektonska konstrukcija, koja u preseku ima lučni oblik^[1].

Istorija

Najstariji svodovi postojali su već u vreme sumerske arhitekture u doba Mesopotamije pre 3300. godine p. n. e, a najstariji očuvani svod se nalazi u hramu Ramzesa III. Najčešće se konstruiše prema polukružnim lukovima koji prenose terete sa plafona na protivstojeće potporne zidove. Obično se gradi nad pravougaonim prostorima te, iako nije uslov, na paralelnim zidovima.

Unakrsni svodovi

Ovi arhitektonski elementi nastaju ukrštanjem poluobličastih svodova koji su upravni jedan na drugi i istoga su prečnika. Na taj način se utvrđuje prostor iznad kvadratne osnove i na ovaj se način može svrstati dalje polje uz osnovno zasvođeno polje u uzajamno pravim uglovima.

Rebrasti svodovi

Rebrasti svod u Baden Virtenbergu Nemačka gde su polja između rebara oslikana

Rebrasti svodovi iskorišćavaju noseća rebra kao prenosnu i usmeravajuću konstrukciju iz svodova u potporne elemente. Ovaj, u osnovi, jednostavni način je odraz razvijenog građevinarstva koji zahteva uspešno i tačno određivanje konstruktivnih elemenata, koje se karakteriše velikom tačnošću u određivanje pozicija konstruktivnih elemenata i njihovo prenošenje rezultata geometrijskog istraživanja u stvarnost.

Sa razvojem rebrastih svodova, zasvođavanje prostora postaje svojebitna umetnost u formiranju enterijera i u doba gotike pojavljuje se već kao samostalni elemenat bez upotrebe dekorativnog slikarstva u primeni i rezultuje u bogatstvu tipova koji postaju što dalje to više dekorativni kao što su mrežni svodovi, viseći svodovi, ili lepezasti svodovi i ovi komplikovani oblici se postepeno gase.

U pogledu primene materijala

Dijamantski svodovi u Brandenburgu u Nemačkoj iz 1521. godine kao jedna vrsta rebrastih svodova kod kojih se rebra ne vide u izgledu ovih gotskih svodova

Drveni svodovi
Svodovi od opeke
Kameni svodovi
Betonski svodovi

U pogledu arhitektonskih stilova

Vidi još

Reference

^ S. Šaling, C. Laco: Stavebnícky náučný slovník. 4, Konštrukcie. 1. časť, Teória konštrukcií,Slovenské vydavateľstvo technickej literatúry, Bratislava, 1968

Literatura

Delom ili u potpunosti prema istoimanom članku češke vikipedije
E. Lipanská, Historické klenby. Praha: El Consult 1998
V. Mencl, České středověké klenby. Praha: Orbis 1974
Historické klenby. Praha: El Consult 1998
V. Mencl, České středověké klenby. Praha: Orbis 1974
Ottův slovník naučný, heslo Klenba. Sv. 14, str. 349

Spoljašnje veze

Dějiny stavitelství - vypracované otázky Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. jul 2007)
klenby na pozemni-stavitelstvi.wz.cz

[1] S. Šaling, C. Laco: Stavebnícky náučný slovník. 4, Konštrukcie. 1. časť, Teória konštrukcií,Slovenské vydavateľstvo technickej literatúry, Bratislava, 1968

[1]