Sedam knjiga o Dajani (roman)

Sedam knjiga o Dijani (Valensija: Pedro Patrisio Mej, 1559) Horhea de Montemajora, predstavlja španski pastoralni roman 16. veka, prvi na kastiljanskom jeziku, ali i uzor mnogim drugim romanima koji su se kasnije pisali. Uspeh ovog romana je bio ogroman i ubrzo biva preveden na francuski, engleski i nemački jezik^[1]. Štaviše, Vilijam Šekspir je inspiraciju pronašao u priči o Felismeni koja čini deo ovog romana, te se poslužio njenom potkom za odnos Protej-Julija-Silvija u svom delu Dva hidalda iz Verone.

Izvori i karakteristike romana

Horhe de Montemajor je bio portugalski pevač i pisac na španskom jeziku koji je se nalazio na visokim plemićkim položajima na španskom dvoru. Veoma nadaren za poeziju, sastavio je i ištampao Kansionero (1554). Njegov pastoralni roman, koji je po prvi put izdat u Valensiji i Milanu 1559, Montemajor je inspiraciju našao u delu Arkadija (1504) Jakopa Sanasara, koji kao i Montemajorov roman, predstavlja jedan prosimetrum, odnosno mešavinu proze i stiha; štaviše Montemajor se takođe služio i tekstovima iz Dijalozi o ljubavi Leona Ebrea. Tako je proširivao svoj roman u sledećim izdanjima, pa na primer, u Valjadolidu (1561) uveo je izvesne promene u tekst koje su se često javljale u kasnijim izdanjima i prevodima. Najznačajnija promena jeste umetanje kratke mavarske novele Abenserahe sa namerom da razonodi pastire na dvoru Felismene na kraju četvrte knjige.^[2] Pretpostavlja se da je ovaj tekst mogao biti Montemajorovo delo, iako je njegov umetak takođe mogao biti delo jednog oštroumnog izdavača.

Roman je uticao na nastanak dva različita nastavka na španskom koja su objavljena 1564: Drugi deo Dijane Alonsa Peresa i Zaljubljena Dijana Gaspara Hila Pola. Dešavalo se u par navrata da se ovi nastavci objave zajedno sa izvornim delom, na primer zajedno sa prevodom na engleski 1598.

Sadržaj romana

U delu se pripoveda jedan niz ljubavnih situacija koji se pripisuju različitim likovima. Roman se tiče Dijaninog slučaja, koja voli i koju voli pastir Sireno, dok je u isti mah u nju zaljubljen i drugi pastir, Silvano. Životne okolnosti primoravaju Sirena da otputuje u druge krajeve i kada se konačno vrati, saznaje da se Dijana venčala sa trećim pastirom, Deliom. Potom će Dijana shvatiti očaj u kome se nalazi, da je udata za čoveka koga ne voli i da je u braku od kog ne može da pobegne. Ovom slučaju će se pridružiti priče drugih pastira koji žive na tom mestu. Roman se završava kada svi pastiri odu na dvor Felisije koja čini da pastiri zaborave na svoje jade uz pomoć magične vodice.^[3]

Tema

Tema ljubavi je osnovna tema ovog romana. Štaviše, roman suprotstavlja dve vrste ljubavi: strastvena ljubav i racionalna ljubav. Tokom renesanse, neoplatonska struja je načinila da žena postane idealizovana i da se preobrati u jednu vrstu božanstva. Važno je izbeći primarne ljudske nagone - strast i osećanja - kako bi se moglo pristupiti ovom božanstvu. Roman brani racionalnu ljubav - čistu i celovitu - kao suprotnost strastvenoj ljubavi koja uvek povlači fatalan ishod.^[4]

Struktura

Montemajor posvećuje ovaj roman plemiću don Huanu Kastelji de Vilanovi. On u posveti objašnjava upotrebu razgovornog stila nižih slojeva ("stylus humilis")^[5] koji će koristiti tokom romana.

Kako bi pojednostavio roman, u pogledu sadržine Montemajor na početku knjige navodi objašnjenja svih situacija koje će se odvijati u nastavku. Što se prologa tiče, Montemajor iznosi karakteristike romana, kao i njegovu jasnu moralizatorsku nameru (,,čistota i iskrenost").^[3]

Jedinstvenost i uspeh

Delo je onomad čitano kao priručnik dvorskog obrazovanja i učtivosti. Priroda je u drugom planu, što je suprotnost ostalim pastoralnim romanima i formulama; možda zbog toga što je Montemajor smatrao taj arhetip preterano stereotipnim i prisutnim, a na stranu to što su ga više zanimale ljubavne istorije i psihološke karakteristike likova. Njegova teorija ljubavi je neoplatonska. Primetna je i njegova statičnost: radi se o jednom romanu koji je pre svega opisnog i introspektivnog karaktera, gde je ljubav jedini pokretač radnje. Zbog toga je dinamika romana loša i spora, i uključuje brojna pisma i poeme koje služe da uspore ionako oskudnu sadržinu.

Uspeh romana je bio brz i Sedam knjiga od Dijani je poslužio kao inspiracija brojnim kasnijim piscima. Najbliskiji primer bilo bi delo Zaljubljena Dijana Hila Pola^[3]. Prevedeno na francuski od strane N. Kolinsa (Rejms, 1569), inspirisalo je delo Astrea Onora d'Urfea, koje je bilo model svih sentimentalnih romana 17. veka, kao izraz dvorskog ukusa od epohe Enrikea IV do Luja XIV. Na engleski ga je preveo Bartolomev Jong 1598, koji je prevashodno inspirisao delo Arkadija na engleskom Filipa Sidneja.

Stil

Kako podvlači Damjani, Dijana, prefinjeni roman zbog svoje izvrsnosti, šlagvort sadržajnih razgovora između dama i gospode 16. veka, puno je epiteta i paralelizama: hiperbola, metafora, simbola, pesničkih slika i poređenja: kontrasta, paradoksa i drugih stilskih sredstava; popularnih reči i izraza; lusizama i sintaksičkih oblika portugalskog.^[6]

Izdanja

Sedam knjiga o Dijani, izdanje, prolog i beleške Fransisko Lopes Estrada. Madrid, Espasa-Kalpe, 1954.
Sedam knjiga o Dijani, izdanje Enrike Moreno Baes. Madrid, Editora Nasional, 1976.
Dijana, izdanje, predgovor i beleške Huan Montero. Barselona, Kritika, 1996.
Sedam knjiga o Dijani, izdanje, uvodna reč i beleške Migel Teihejro Fuentes. Barselona, PPU, 1991.
Sedam knjiga o Dijani, izdanje Asunsjon Raljo. Madrid, Katedra, 1991.^[3]

Reference

^ „Valeria Cumpleaños De Saludos” (na jeziku: indonežanski). Arhivirano iz originala 19. 12. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-19.
^ Maurizi, Francoise. „Acerca de la Diana de Montemayor” (PDF). cvc.cervantes.es. Pristupljeno 19. 12. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ ^a ^b ^v ^g „Qué es Jorge de Montemayor. Enciclopedia”. es.what-this.com (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 19. 12. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-19.
^ „La Diana, Jorge de Montemayor | Crítica de Libros”. www.criticadelibros.com. Pristupljeno 2021-12-19.
^ „1.1 Ancient Times”. StudFiles (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2021-12-19.
^ Damiani, Bruno M. (1983-12-30). „Aspectos estilísticos de La Diana de Jorge de Montemayor”. Revista de Filología Española (na jeziku: španski). 63 (3/4): 291—312. ISSN 1988-8538. doi:10.3989/rfe.1983.v63.i3/4.544.

[1] „Valeria Cumpleaños De Saludos” (na jeziku: indonežanski). Arhivirano iz originala 19. 12. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-19.

[2] Maurizi, Francoise. „Acerca de la Diana de Montemayor” (PDF). cvc.cervantes.es. Pristupljeno 19. 12. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[:1-3] v ^g „Qué es Jorge de Montemayor. Enciclopedia”. es.what-this.com (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 19. 12. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-19.

[4] „La Diana, Jorge de Montemayor | Crítica de Libros”. www.criticadelibros.com. Pristupljeno 2021-12-19.

[5] „1.1 Ancient Times”. StudFiles (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2021-12-19.

[:0-6] Damiani, Bruno M. (1983-12-30). „Aspectos estilísticos de La Diana de Jorge de Montemayor”. Revista de Filología Española (na jeziku: španski). 63 (3/4): 291—312. ISSN 1988-8538. doi:10.3989/rfe.1983.v63.i3/4.544.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]