Seizmograf
Seizmograf (grč. seismós - potres, gráphō - pisati, beležiti) ili seizmometar (grč. seismós - potres, métron - merilo, mera) je instrument za praćenje potresa u litosferi i na njenoj površini. U stanju je da detektuje otkucaje, vibracije i njihanje terena, kao i njihovu jačinu i vremenski interval u kojem su se desili.[1]
Termini seizmograf i seizmometar često se koriste kao sinonimi,[2][3] mada termin seizmograf više odgovara starijim instrumentima kod kojih je praćenje i snimanje pokreta u litosferi bilo spojeno, dok se termin seizmometar više koristi za novije instrumente kod kojih su ove funkcije odvojene.
Klasični seizmograf se sastoji od visećeg metalnog tega, magnetnih uređaja i igle kojom se beleži linija njihanja tega, dok je kod modernih seizmometara ovaj mehanizam digitalizovan.[1]
Prvi instrument koji se može smatrati pretečom seizmografa konstruisan je u Kini, a napravio ga je Čang Heng, kineski astronom, matematičar i geograf.[1] Prvi moderni seizmograf izgradio je fizičar Luiđi Palmijeri 1855. godine.
Savremeni seizmometri se mogu podeliti u tri grupe prema opsegu frekvencija u okviru koga mogu da mere seizmičke signale:[4]
- SP-kratkoperiodični (0.5-50Hz);
- BB-širokopojasni (0.008-50Hz);
- VBB-široko-širokopojasni (0.003-50Hz).
Reference uredi
- ^ a b v Đerčan, Bojan; Ristanović, Branko; Miljković, Đurđa (2009). „Pojava zemljotresa i njihov uticaj na preobražaj geografskog prostora” (PDF). Zbornik radova Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo. Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo.
- ^ „Seizmometar”. geologija.org. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 1. 9. 2013.
- ^ „Seizmometar”. Vokabular. Pristupljeno 1. 9. 2013.
- ^ Radovanović, Slavica (januar 2013). „Merni informacioni sistemi u Republičkom seizmološkom zavodu” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 14. 03. 2015. g. Pristupljeno 1. 9. 2013.
