Сиви јарчић
Sivi jarčić (Coprinopsis atramentaria) je uslovno jestiva gljiva.[1] Konzumirana sa alkoholom ova gljiva dovodi do alergijskih reakcija jer sadrži u većim količinama toksin koprin.[2] Koprin u kombinaciji sa alkoholom ispoljava antagonistički efekat, pa se koristi u lečenju alkoholizma, a upravo je po ovoj gljivi i dobio ime. Sadrže ga i druge gljive iz roda Coprinopsis.[3]
| Sivi jarčić | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Fungi |
| Tip: | Basidiomycota |
| Klasa: | Agaricomycetes |
| Red: | Agaricales |
| Porodica: | Psathyrellaceae |
| Rod: | Coprinopsis |
| Vrsta: | C. atramentaria
|
| Binomno ime | |
| Coprinopsis atramentaria (Bull.) Redhead, Vilgalys & Moncalvo (2001)
| |
| Sinonimi | |
|
Coprinus atramentarius | |
Latinsko ime roda (u staroj nomenklaturi) Coprinus potiče od grčke reči kopros (stajsko đubrivo), jer mnoge vrste rastu na životinjskom izmetu. Ime vrste atramentaria potiče od latinske reči atramentum (crna tečnost, mastilo), što asocira na boju zrele jedinke.[4]
Ostali narodni nazivi koji se javljaju za ovu vrstu su kaluđerka i jajasta đubretarka (jajasta gnojištarka).
Identifikacija uredi
Šešir je sivkasto-smeđe boje, zvonasto valjkastog oblika. Kasnije se otvara poput kišobrana, a rub se izdiže i ispuca u smeru vlakana. Blago je uzdužno naboran, visine oko 10 cm. Prekriven je ljuskama celom dužinom.
Listići su gusti, široki i slobodni, u mladosti beli, zatim ružičasti, na kraju pocrne zbog delovanja autolitičkih fermenata, pretvarajući se zajedno sa šeširom u kapajuću smolu (mastilo).
Drška je bela, valjkasta, visoka do 20 cm. Okružena je tvrdim vlaknastim mesom. Gornji deo je uži i beo, a u donjem delu prstenasto zadebljao. Meso je kompaktno i debelo, bele boje.[1]
Otrusina uredi
Spore u otrusini su glatke, u masi crne, dimenzija 6.5-10.5x4-6.5 µ[1]
Stanište uredi
Sivi jarčić može se naći u Severnoj Americi i Evropi. Uspeva na tlu koje je bogato organskim materijama. Raste u baštama, duž puteva, na peskovitom tlu, u vlažnim šumama oko drveća, u blizini reka i kanala. Javlja se u proleće, aprila - maja i u jesen, septembra - oktobra.[5]
Slične vrste uredi
Postoji još nekoliko sličnih vrsta koje nemaju tako debelo meso. Uglavnom se ne preporučuju za jelo, a neke čak i neprijatno mirišu, kao na primer šarena gnojištarka (Coprinus pikaceus). Blistava gnojištarka (Coprinus mikaceus) jestiva je pod istim okolnostima kao i sivi jarčić, klobuk je sličnog oblika samo nešto manji, 2-5 cm, i sa svetlucavim ljuskamana na temenu. Grupno raste oko posečenog drveća od proleća do jeseni.[1]
Upotrebljivost uredi
Sivi jarčić svrstava se u uslovno jestive vrste gljiva. Veoma je ukusna, ali se ne sme 24 sata pre i 48 sati nakon konzumiranja gljive piti alkohol, jer izaziva antabusnu alergiju.
Hemijske reakcije uredi
Ova gljiva uzrokuje koprinski ili antabusni sindrom trovanja, slično kao reakcija nepodnošljivosti alkohola kod uzimanja antabusa. Naime ukoliko se pre jela, za vreme jela ili do 24 sata nakon uzimanja gljiva pije alkohol, već za nekoliko minuta se pojavljuju simptomi koprinskog sindroma. Javlja se osećaj toplote, crvenilo lica i vrata, glavobolja, vrtoglavica, mučnina i tipičan metalni ukus u ustima, kod nekih povraćanje i proliv.[5] Ovakvo trovanje je, u odnosu na neka druga trovanja, samo mala neprijatnost, samim tim što je kod koprinskog sindroma smrtni ishod isključen. Već duži niz godina koprin se aktivno koristi u lečenju alkoholizma, tako što se pomoću nje kontroliše konzumacija alkohola kod obolelih.[3]
Simptomi trovanja nastaju par minuta po unosu alkohola u organizam i kod ljudi otrovanih ovim gljivama izazivaju apstinenciju od alkohola. Inhibicija enzima traje otprilike 72 sata, ali može potrajati i do 5 dana. Konzumiranje etanola 3 dana nakon konzumacije gljiva može prouzrokovati trovanje.[6]
Koprin uredi
U gljivi sivi jarčić molekul koprin se nalazi u većim količinama, pa je po ovoj vrsti i dobio ime. Po hemijskom sastavu u pitanju je derivat aminokiselina, istih onih molekula koji izgrađuju belančevine u svim živim organizmima. Njegovo je otrovno dejstvo veoma specifično - sam za sebe, uzet čak i u većim količinama, on nije toksičan. Međutim, ukoliko se pre, tokom ili posle konzumiranja sivog jarčića popije bilo koje alkoholno piće (čak i ako se posle ručka kao dezert pojede čokoladne bombone sa likerom, ili se u sirćetu za salatu nalazi mala količina alkohola!) dolazi do burne reakcije Ove neprijatnosti su posledica antagonističkog efekta koji koprin ima sa alkoholom.[3]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v g Davidović, Mirjana (2007). Gljive : blago naših krajeva. Beograd: Metaphysica. str. 156. ISBN 978-86-7884-005-0.
- ^ Uzelac, Branislav (2005). Skripta za sakupljače gljiva. Beograd. str. 11. Pristupljeno 29. 3. 2019.
- ^ a b v Uzelac, Branislav; Vlajić, Anika (2007). Otrovi gljiva (PDF). Beograd: Asocijacija gljivara. Pristupljeno 29. 3. 2019.
- ^ „JAJASTA GNOJIŠTARKA”. Priroda i biljke. Pristupljeno 29. 3. 2019.
- ^ a b „Jajasta gnojištarka”. pcelica.co.rs. Pristupljeno 29. 3. 2019.
- ^ „ANTABUSNI (KOPRINSKI) SINDROM”. Zvanična prezentacija. Gljivarsko društvo Valjevo. Arhivirano iz originala 29. 03. 2019. g. Pristupljeno 29. 3. 2019.
Literatura uredi
- Uzelac, Branislav (2005). Skripta za sakupljače gljiva. Beograd. str. 11. Pristupljeno 29. 3. 2019.
- Davidović, Mirjana (2007). Gljive : blago naših krajeva. Beograd: Metaphysica. str. 156. ISBN 978-86-7884-005-0.
