Silbo Gomero
Silbo Gomero (španski Silbo Gomero u prevodu „gomerska zviždaljka“), poznat i kao silbo („zviždaljka“), je zviždući jezik kojim govore stanovnici kanarskog ostrva Gomera da bi komunicirali kroz duboke klisure i uske doline koji dominiraju celim ostrvom. Omogućio je razmenu poruka na udaljenosti do 5 kilometara.[1] Silbo Gomero se uglavnom koristio u okolnostima javne komunikacije, kao što su pozivnice za događaje ili javno informisanje.[2] Govornik Silbo Gomera ponekad se na španskom naziva silbador („zviždač“).
| Silbo Gomero | |
|---|---|
 | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region | Španija |
| Svetska baština Uneska | |
| Lista upisa | Unesko |
| Unesko oznaka | Reprezentativna lista nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva |
| Datum upisa | 2009. (4. sednica) |
| Lokacija upisa | 00172 |
Prenošen vekovima sa učitelja na učenika, to je jedini zviždući jezik na svetu koji je u potpunosti razvijen i koji se praktikuje u velikoj zajednici (više od 22.000 stanovnika). Jezik zvižduka zamenjuje svaki samoglasnik ili suglasnik zvukom zvižduka. Dva različita zvižduka zamenjuju pet španskih samoglasnika, a postoje četiri zvižduka za suglasnike. Zvižduci se mogu razlikovati prema visini i da li su isprekidani ili kontinuirani. Uz vežbu, zviždači mogu preneti bilo koju poruku. Silbo Gomero, koji se uči u školama od 1999. godine, razumeju skoro svi ostrvljani.[3]
Unesko je ovaj jezik 2009. godine, upisao na svoju reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[3]
Istorija uredi
Malo se zna o originalnom guanči jeziku ili jezicima Kanara, ali se pretpostavlja da je njihov fonološki sistem morao biti dovoljno jednostavan da omogući efikasan jezik zviždanja.[4] Zviždući jezik koji su koristili prvobitni stanovnici ostrva Guanči, postojao je pre dolaska španskih doseljenika, a takođe se govorio i na ostrvima Jero, Tenerife i Gran Kanarija. Silbo je prilagođen španskom tokom španskog naseljavanja u 16. veku i njime se naširoko govorilo do 17. veka. Godine 1976. silbo je jedva postojao na Jeru, gde je cvetao krajem 19. veka.[5]
Upotreba jezika je opala tokom pedesetih godina dvadesetog veka. Jedan od faktora bio je ekonomski pad, koji je primorao mnoge govornike da se odsele u potrazi za boljim poslovima.[6] Tehnološki razvoj i upotreba telefona igrali su veliku ulogu u smanjenju praktičnosti i korisnosti jezika. Silbo je opstao zahvaljujući njegovoj ulozi u savladavanju udaljenosti i terena, kao i lakoći sa kojom su ga učili izvorni govornici.[5] U periodu od šezdestih do osamdesetih godina dvadesetog veka, mnogi ljudi su se okrenuli od poljoprivrede i mnoge porodice srednje klase nisu htele da njihova deca govore jezik koji je bio negativno povezan sa seoskim stanovništvom.
Krajem devedesetih, počeli su napori za revitalizaciju jezika i pokrenute su mnoge inicijative unutar zajednice. Do 1999. godine, revitalizacija Silbo Gomera je podstaknuta obrazovnom politikom i drugim zakonodavnim merama. Sada ima zvaničnu zaštitu kao primer nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Govornici uredi
Većina stanovnika Gomera govori Silbo Gomero, a neke lokalne varijacije ukazuju na poreklo govornika. Kako je navedeno u izveštaju Uneska iz 2009. godine, svi ljudi koji žive na Gomeri razumeju jezik, ali samo oni rođeni pre 1950. godine i mlađe generacije koje su pohađale školu od 1999. mogu da „govore“ jezik.[3] Oni koji su rođeni pre 1950. godine učili su jezik od starijih u svojim domovima, a oni koji su pohađali ili pohađaju školu od 1999. godine jezik su učili formalno u školi. Oni koji su rođeni između 1950. i 1980. godine, razumeju jezik, ali ne mogu da ga govore, jer se jezik slabo koristio i negativno gledao.[3]
Revitalizacija uredi
Kada je ovaj način komunikacije bio ugrožen krajem 20. veka, pokrenuti su napori za revitalizaciju i na nivou zajednice i na nivou vlade. Kombinacija inicijativa zajednice Gomera i politike koju su sprovodile vlasti, dovela je do revitalizacije i održavanja Silbo Gomera kao kulturnog dobra. Ove napore revitalizacije je Unesko dobro dokumentovao kao deo postupka za izbor Reprezentativne liste nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva za 2009. godinu.[3]
Inicijative zajednice uredi
U pokušaju da sačuvaju Silbo Gomero za omladinu na ostrvu, stručni zviždači su tražili ovlašćenje, što im je omogućilo da predaju jezik na besplatnoj i dobrovoljnoj osnovi u namenskom centru. Ova inicijativa starijih ostrvljana naišla je na ohrabrujuće reakcije, a udruženja roditelja i nastavnika ju je proširilo na sve škole.
Vladine inicijative uredi
Dana 26. juna 1997. [3] Parlament Kanarskih ostrva odobrio je predlog kojim se poziva vlada da uključi Silbo Gomero kao deo školskog programa. Silbo Gomero je od jula 1999. godine, postao obavezan predmet u osnovnom i srednjem obrazovanju. Pokrajinska vlada je podržala njegovu implementaciju, kao i uspostavljanje formalizovanog nastavnog plana i programa Silbo Gomera kroz publikaciju El Silbo Gomero, Materiales didácticos(Obrazovni materijali o Silbo Gomeru).
Pored obaveznog učenja Silbo Gomera na osnovnom i srednjem nivou, osnovana je Ostrvska škola Silbo Gomero za učenike posle srednje škole koji žele da nastave da se školuju u Silbo Gomeru dok ne postanu akreditovani profesionalni instruktori. Učenici Ostrvske škole rade na tome da postanu sposobni da podučavaju Silbo Gomero ne samo svoje sugrađane, već i turiste koji posećuju Gomeru. Ovo olakšava održivost revitalizacije i takođe i održavanje jezika.
Nakon toga, Ministarstvo prosvete, Univerziteti kulture i sporta Kanarskih ostrva izradili su plan obuke osoblja kako bi se obezbedilo da starije stručne zviždače u bliskoj budućnosti mogu zameniti kvalifikovani stručni nastavnici sa relevantnim diplomama. Ovo je uključivalo održavanje obuke o poznavanju i podučavanju Silba Gomera. Plan obuke je pokrenut 2007. godine, uz učešće 18 nastavnika.[3]
Pored sprovođenja obrazovne politike, vlasti su nastojale da ojačaju korpus Silbo Gomera razvijanjem projekta za digitalizaciju celokupnog snimljenog audio materijala. Napravljena je i lokalna, nacionalna i svetska distribucija dokumentarnih filmova o Silbu Gomeru. Vlada je takođe podigla status Silbo Gomera odabirom Nacionalnog saveta za istorijsko nasleđe da predstavlja Španiju u nominacijama za uključivanje na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva 2009. godine.
Kulturna baština uredi
Članovi Gomeranske zajednice cene Silbo Gomero kao deo identiteta ostrva i koriste jezik zviždanja u tradicionalnim ritualima i svečanostima na ostrvu. To uključuje "bajade", procesije posvećene Bogorodici ili svecima zaštitnicima zajednice.
Dana 15. marta 1999. godine, [3] Silbo Gomero je proglašen delom istorijsko—etnografskog nasleđa Kanarskih ostrva. Pokrenuta je godišnja proslava „Školskih susreta sa Silbom Gomerom“ u Gomeri. Spomenik Silbo Gomeru je postavljen 2005. godine u Nacionalnom parku Garahonaj.
Turizam uredi
Silbo Gomero ne koriste samo stanovnici Gomera. Posetioci ostrva takođe imaju priliku da čuju zviždući jezik u restoranima koji turistima pružaju demonstracije zviždanja. Ministar turizma ostrva Gomera, Fernando Mendez, izjavio je da je zviždanje od suštinskog značaja za turizam ostrva.[6]
Karakteristike uredi
Prema različitim studijama, Silbo Gomero jezik ima između 2 [3] i 4 [7][8][9]samoglasnika i između 4[3] i 10[7][10] suglasnika. Jezik je zviždani oblik dijalekta kanarskog španskog.[11] Silbo svaki samoglasnik ili suglasnik zamenjuje zvukom zvižduka. Zvižduci se razlikuju prema visini i kontinuitetu. Kao i kod drugih zviždanih oblika netonalnih jezika, Silbo zadržava približnu artikulaciju običnog govora, tako da se „varijacije u boji govora pojavljuju pod maskom varijacija visine tona“.
Silbo Gomero je složen jezik za učenje, sa svojim tehnikama zviždanja koje zahtevaju fizičku preciznost, i snagom delova tela koji se koriste u mehanizmu jezika, koji se može steći samo vežbanjem. Silbo Gomero koristi jezik, usne i ruke korisnika, što se u velikoj meri razlikuje od konvencionalnog jezika, koji koristi usnu šupljinu za mešanje i kontrast nekoliko akustičnih frekvencija. Mehanizam zvižduka je, nasuprot tome, ograničen na samo emitovanje jednog osnovnog tona između 1.000 i 3.000 herca. Fizička preciznost zavisi od veštine zviždača koji može da menja frekvencije različitim brzinama i da pokrene i zaustavi proizvodnju zvučnih talasa. Ova tehnika se prenosi u zajednici Gomera, sa nepromenjenim nastavnim metodama koje datiraju iz kasnog devetnaestog veka.[3]Ista visina može predstavljati mnogo zvukova, tako da ima mnogo manje fonema od španskog. To znači da komunikacija u Silbu ponekad može biti dvosmislena. Kontekst i odgovarajući izbor reči su stoga važni za efektivnu komunikaciju.[12]
Reference uredi
- ^ Busnel, R.G.; Classe, A. (1976). Whistled Languages. Springer-Verlag. ISBN 978-0-387-07713-0.
- ^ Racoma, Bernadine (11. 2. 2014). „Silbo Gomero: The Whistled Language”. Pristupljeno 10. 10. 2014.
- ^ a b v g d đ e ž z i j „Whistled language of the island of La Gomera (Canary Islands), the Silbo Gomero”. unesco.org. Pristupljeno 27. 6. 2022.
- ^ Busnel, Classe, pp 9–10
- ^ a b Busnel, Classe, p 8
- ^ a b „Silbo Gomero: A whistling language revived”. BBC News. 11. 1. 2013. Pristupljeno 3. 10. 2014.
- ^ a b Meyer, J. (2005). „Description typologique et intelligibilité des langues sifflées: approche linguistique et bioacoustique”. Ph.D thesis. Université Lyon 2.
- ^ Meyer, J. (2008). „Typology and acoustic strategies of whistled languages: Phonetic comparison and perceptual cues of whistled vowels”. Journal of the International Phonetic Association. 38 (1): 69—94. S2CID 55852067. doi:10.1017/S0025100308003277.
- ^ Trujillo, R.; et al. (2005). EL SILBO GOMERO. Materiales didácticos. Canary Islands: Consejería De Educación, Cultura y Deportes Del Gobierno De Canarias. ISBN 978-84-689-2610-0.
- ^ Rialland, A. (2005). „Phonological and phonetic aspects of whistled languages”. Phonology. 22 (2): 237—271. CiteSeerX 10.1.1.484.4384
. S2CID 18615779. doi:10.1017/S0952675705000552.
- ^ Busnel, Classe, p54 ff
- ^ Pereira, Diana (18. 7. 201). „Silbo Gomero, a language of whistles”. Arhivirano iz originala 08. 12. 2014. g. Pristupljeno 10. 10. 2014.
