Википедија

Simens-Šukert D.I/IV

Simens-Šukert D.III (nem. Siemens-Schuckert D.III) je nemački lovački avion. Avion je prvi put poleteo 1917. godine. [1]

Simens-Šukert D.III
Simens-Šukert D.III
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Dužina5,70
Razmah krila8,43
Visina2,80
Površina krila18,82
Prazan534
Normalna poletna725
Klipno-elisni motor1 h Siemens-Halske Sh IIIa
Snaga1 x 117 kW
Brzina krstarenja167 km/h
Maks. brzina na Hopt180 km/h
Plafon leta5200 m
Brzina penjanja571 m/min

Napravljeno je ukupno oko 300 aviona svih modela iz ove familije aviona, koji su imali za svoje vreme izuzetnu brzinu penjanja.

Projektovanje i razvoj uredi

Avion Simens-Šukert D.III je razvio inženjer Harald Volf na osnovu serije prototipova D.II. Prototip je poleteo oktobra 1917. godine a proizvodnja je trajala od oktobra 1917. do jeseni 1918. Za to vreme je proizvedeno 80 jedinica ovih aviona.

Tehnički opis uredi

Ovde je opisan aviona Simens-Šukert D.III kao najreprezentativniji avion ove familije.

Trup aviona je okruglog poprečnog preseka drvene konstrukcije. Letelica je imala kratak, ali dobro racionalizovan, kružni trup, lepljen od furnira primenom Rolandove tehnologije, potpuno obložen višeslojnim furnirom sa veoma izraženom aerodinamičnom linijom. Iza motora i rezervoara za gorivo nalazila se jednoseda otvorena kabina za pilota koji je bio zaštićen vetrobranskim staklom.

 
Hauba sa otvorima za hlađenje motora aviona Simens-Šukert D.III (SSW D.III)
 
Crtež aviona Simens-Šukert D.III (SSW D.III) u tri projekcije
 
Avion Simens-Šukert D.I (SSW D.I)
 
Avion Simens-Šukert D.IIc (SSW D.IIc)

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen vazduhom hlađenim rotativnim radijalnim motorom, Siemens-Halske Sh III snage 160 KS. Motor je bio zaštićen metalnom haubom. Kod modifikovanih hauba nalazili su se otvori koji su omogućavali bolje hlađenje motora. Na vratilu motora je bila pričvršćena četvorokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka čija je veza sa vratilom motora bila pokrivena metalnom kapom. Četvorokraka elisa je znatno smanjila prečnik elise u odnosu na dvokraku pa je to skratilo konstrukciju stajnog trapa a time i težinu aviona.

Krila su bila drvene konstrukcije sa dve drvene kutijaste ramenjače presvučena impregniranim lanenim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila i na gornjim i donjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa dva para upornica u obliku latiničnog slova V. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Krila su bila jednakih razmaha, pravougaonog oblika sa zaobljenim krajevima a donje krilo je bilo uže od gornjeg krila. Gornje krilo je bilo pomereno ka kljunu aviona u odnosu na donje krilo. Konstrukcije repnih kormila pravca i dubine su bila napravljena od drveta presvučena platnom.

Stajni trap: Osnovni deo stajnog trapa se sastoji od čelične konstrukcije sa dva točka na fiksnoj osovini. Točkovi su bili dimenzija Ø 710 mm x 85 mm a razmak između točkova je bio 1.700 mm. Amortizacija je bila pomoću lisnatih čeličnih opruga. Treća oslona tačka aviona je bila drvena elastična drljača ugrađena ispod repa aviona.

Naoružanje: Avion je bio naoružan sa 2 fiksna sinhrnizovana mitraljeza Špandau LMG 08/15 kalibra 7,92 mm, sa kompletom municije od 500 metaka za svaki mitraljez.

Varijante uredi

  • D.I - Avion sa motorom Siemens & Halske Sh.I snage 110 KS (82 kW) i dvokrakom elisom, serijska proizvodnja 95 kom. 1916/1917.
  • D.II - Serija prototipova aviona zasnovanih na novom motoru Siemens & Halske Sh.III snage 160 KS (117 kW) nijedan model se nije serijski proizvodio
  • D.III - Avion sa motorom Siemens & Halske Sh.III snage 160 KS (117 kW) i četvorokrakom elisom, serijski proizvedeno 80 kom. 1917/1918.
  • D.IV - Avion sa motorom Siemens & Halske Sh.IIIа snage 210 KS (154 kW) i četvorokrakom elisom, serijski proizvedeno 119 kom. 1918.

Tehnički podaci familije aviona Simens-Šukert D.I/IV[2] uredi

Veličine Simens-Šukert D.I Simens-Šukert D.II Simens-Šukert D.III Simens-Šukert D.IV
Godina proizvodnje 1916/1917. 1917. 1917/1918. 1918.
Namena lovac prototip lovac
Posada 1
Dužina 6,00 m 5,70 m 5,70 m 5,70 m
Razmah 8,18 m 8,50 / 9,00 m 8,43 m 8,35 m
Visina 2,59 m 2,80 m 2,80 m 2,80 m
Površina krila 14,40 m² 16,00 m² 18,84 m² 15,12 m²
Masa praznog 444 kg 500 kg 523 kg 540 kg
Poletna masa 654 kg 700 kg 725 kg 735 kg
Pogon (motor) Siemens & Halske Sh.I
110 KS 		Siemens & Halske Sh.III
160 KS 		Siemens & Halske Sh.III
160 KS 		Siemens & Halske Sh.IIIа
210 KS
Najveća brzina 0 m 172 km/h 175 km/h 180 km/h 190 km/h
Plafon leta 5000 m 7000 m 8000 m 8000 m
Dolet 700 km 700 km 720 km 760 km
Uspon 224 m/min 261 m/min 511 m/min 470 m/min
Naoružanje mitraljez 1 h LMG 08/15 2 h LMG 08/15 2 h LMG 08/15 2 h LMG 08/15
Isporučeno kom. 95 6 80 119

Naoružanje uredi

Naoružanje aviona: Simens-Šukert D.III
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 2 x Spandau LMG 08/15
Kalibar 7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje uredi

Avion, Simens-Šukert D.III je skraćeno označen kao SSW D.III, njegovo testiranje je počelo u oktobru 1917. a uspešno završeno u decembru, kad je naručeno 20 predserijskih aviona lovca. U februaru 1918. je usledila veća porudžbina od 80 aviona, a 16. marta je prvi od njih stigao na front. SSW D.III je bio u službi u osam nemačkih borbenih eskadrila i ostao je u službi do kraja rata. Do kraja maja, 42 Simens-Šukert D.III su se borile na zapadnom frontu. Piloti su bili zadovoljni njima. Novi lovac je imao veliku brzinu, dobru upravljivost i odličnu brzinu uspona, bitnu karakteristiku za lovca.

Istovremeno sa SSW D.III, testiran je još jedan prototip lovca sa užim krilima. Zbog smanjenja aerodinamičkog otpora ispostavilo se da je bio brži, ali da je imao lošiju horizontalnu upravljivost. Ovaj model je takođe usvojen pod oznakom SSW D.IV za opremanje eskadrila PVO. U aprilu je Simens dobio porudžbinu za 50 ovih aviona. SSW D.IV se dobro pokazao kao presretač protiv savezničkih brzih bombardera poput De Haviland DH.4, DH.9 i Brege 14. U leto je kompanija dobila porudžbinu za 110 takvih lovaca, a na jesen još 200, ali do kraja rata isporučeno je samo 119 aviona, a samo oko polovine uspelo je da učestvuje u neprijateljstvima. Posle potpisivanja primirja preostalo je 44 aviona, koji su uništeni na osnovu Versajskog ugovora.

Zemlje koje su koristile ovaj avion uredi

 
Muzejski eksponat aviona Simens-Šukert D.III (SSW D.III)

Sačuvani primerci uredi

Jedan primerak ovog aviona je izložen u berlinskom muzeju vojnog vazduhoplovstva (Luftwaffenmuseum Berlin-Gatow).

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Siemens-Schuckert Siemens- Schuckers D.III” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. 7. 2010. 
  2. ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 132: 149: 159. ISBN 3-89350-693-4. 

Literatura uredi

  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 132: 149: 159. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1. 
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. str. 41. ISBN 978-86-83395-36-1. 

Spoljašnje veze uredi

 
Simens-Šukert D.I/IV na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сименс-Шукерт_D.I/IV&oldid=27454508”