Simetrija životinja

Simetrija je pravilna organizacija delova tela koji su raspoređeni prema određenim zakonitostima prema osama simetrije, tako da su naspramne strane jednake kao predmet i lik u ogledalu. Prema tome sve životinje možemo da razvrstamo u dve grupe :

• asimetrične, čije se telo ne može se podeliti na jednake delove jer nemaju stalan oblik tela kakvi su npr. pojedini sunđeri i amebe.
• simetrične.

Radijalna simetrija morskih sasa

Bilateralna simetrija leptira

Simetrične životinje se dele na sferično, radijalno i bilateralno simetrične.

1. Sferično simetrične životinje (nazivaju se još i homaksonski organizmi) imaju loptast oblik tela. Kroz centar njihovog tela je moguće povući neograničen broj homopolnih osa i kroz njih postaviti isto toliko ravni simetrije. Homopolna osa je prava čiji su krajevi (polovi) međusobno jednaki. Ravan simetrije deli telo na dve simetrične (jednake) polovine.
2. Radijalno simetrični organizmi imaju cilindričan oblik tela. Kroz njihovo telo je moguće povući jednu hetropolnu osu i kroz nju postaviti bezbroj ravni simetrije. Heteropolna osa je prava čiji se krajevi razlikuju tako što se npr. na jednom kraju nalaze usta (oralni kraj), a na drugom anus (aboralni kraj). Ova simetrija karakteristična je za sesilne (većina žarnjaka), i pasivno plivajuće organizme. Ova simetrija može se javiti i u nešto izmenjenom obliku kakva je npr. petozračna simetrija bodljokožaca.
3. Bilateralno (dvostruko ili dvobočno) simetrični organizmi su oni kroz čije telo je moguće povući tri ose, ali se samo kroz jednu od njih može postaviti ravan simetrije. Najveći broj životinja ima bilateralnu simetriju pri čemu tu ubrajamo i čoveka. Karakteristična je za organizme koji se aktivno kreću u jednom pravcu.

Dve ose su heteropolne i to su :

• leđno-trbušna (sagitalna), koja određuje leđnu (dorzalnu) i trbušnu (ventralnu) stranu tela i
• uzdužna (longitudinalna) koja određuje prednji, glaveni (kranijalni) i zadnji, repni (kaudalni) deo tela.

Ravan koja prolazi po uzdužnoj i sagitalnoj osi (sagitalna ravan) deli telo na dve simetrične polovine – levu i desnu. Homopolna je poprečna (transferzalna) osa i ona određuje levu i desnu stranu tela.

Literatura

• Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
• Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
• Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - biologija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

= Spoljašnje veze

=

• Bioskolos