Википедија

Sinagoga

зграда у којој се обављају верске активности у јудаизму

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Sinagoga (višeznačna odrednica).

Sinagoga (od grč. συναγογε „skupština, okupljanje“ - hebr. Beit Knesset (בית כנסת) „Kuća okupljanja” ili Beit T`Phila „Kuća molitve”) je zgrada u kojoj se obavljaju verske aktivnosti u judaizmu.[1] Glavna uloga sinagoge jeste zajednička molitva, mada je povezivana i s privatnom ili ličnom molitvom. Sinagoga se povezuje i sa učenjem i u tom svojstvu naziva se bet midraš ili „kuća učenja“. Nije jasno da li je u starim vremenima kuća učenja bila deo glavnog svetilišta ili se nalazila odmah do njega, kao danas.

Novosadska sinagoga

Svrha sinagoge je takođe da bude mesto okupljanja, bet kneset, mesto gde se održavaju gradski skupovi i gde se obavljaju poslovi. Od 1. veka pa do danas, sinagoga se gradila tako da služi i kao konačište za putnike namernike, bet orhim. Kada su u pitanju umetnost i arhitektura sinagoge, Jevreji su se prilagođavali životu izvan Hrama, prihvatajući dominantnu estetiku svog doba. To je svojevrstan pomak od kolektivne religije iz najranijih vremena prema individualizovanijoj religiji sinagoge, koja je mogla biti preneta u sve zemlje i sve zajednice. Sve do modernih vremena, sinagoga je bila sedište jevrejskog iskustva. S liberalnim tendencijama koje je donela misao 18. i 19. veka nastale su razne inovacije u sinagogama reformističkih i konzervativnih Jevreja.

Nemački reformisti su uveli orgulje i muziku u versku službu, što su do izvesne mere preuzele i konzervativne sinagoge u 20. veku. Prihvatanje propovedi, svešteničke odeće, govornog jezika okoline i sekularnog, pored verskog obrazovanja, predstavljali su osnovne elemente za razvoj savremene sinagoge. Učešće žena u službi, prvo u reformističkoj zajednici, a kasnije i u mnogim drugim liberalnim kongregacijama, pojavilo se kao vrlo značajno pitanje čak i u ortodoksnim krugovima. Na taj način, kako je sinagoga izašla iz geta kao zajednice srednjovekovnih vremena, moderno doba je izvršilo na nju veći uticaj od bilo kojeg drugog činioca u njenoj istoriji.

U starom dobu i u srednjem veku, sinagoga je bila nosilac svih jevrejskih vrednosti, kao i središte većeg dela aktivnosti zajednice. Danas takve sekularne stvari kao što su filantropija i cionizam imaju druge kanale. Opstajanje sinagoge[2] kao trajne odlike jevrejske civilizacije ukazuje, međutim, na neprekinuti kontekst za one mitske elemente tradicije koji nadilaze istorijsko vreme.

Poreklo uredi

 
Sinagoga El Griba u Džerbi, Tunis

Iako su sinagoge postojale dugo vremena pre uništenja Drugog hrama 70. godine nove ere, zajedničko bogosluženje u vreme dok je Hram još uvek bio fokusiran uglavnom na korbanot („nuđenje žrtvi“) koje su donosili kohanim („sveštenici“) u Hramu u Jerusalim. Celodnevna služba Jom kipura je, zapravo, bila događaj u kome je kongregacija posmatrala kretanje kohen gadola („velikog sveštenika“) dok je prinosio dnevne žrtve i molio se za njegov uspeh.

Prema jevrejskoj tradiciji, ljudi Velikog veća (oko 5. veka p. n. e.) su formalizovali i standardizovali jezik jevrejskih molitvi.[3] Pre toga ljudi su se molili kako im odgovara, svako se molio na svoj način i nije bilo standardnih molitvi koje su se čitale.

Johanan ben Zakaj, jedan od vođa na kraju ere Drugog hrama, objavio je ideju o stvaranju pojedinačnih bogomolja u kom god mestu se Jevreji zatekli. Ovo je doprinelo kontinuitetu jevrejskog naroda održavanjem jedinstvenog identiteta i prenosivog načina bogosluženja uprkos uništenju Hrama, prema mnogim istoričarima.

Sinagoge u smislu namenski izgrađenih prostora za bogosluženje, ili prostorija prvobitno izgrađenih za neke druge svrhe, ali rezervisane za formalnu, zajedničku molitvu, međutim, postojale su dugo pre uništenja Drugog hrama.[4] Najraniji arheološki dokazi o postojanju vrlo ranih sinagoga potiču iz Egipta, gde kameni natpisi posvete sinagogama iz 3. veka pre nove ere dokazuju da su sinagoge postojale do tog datuma.[5] Arheolozi u Izraelu i drugim zemljama koje pripadaju helenističkom svetu identifikovali su više od deset jevrejskih (i verovatno Samarićanskih) sinagoga iz doba Drugog hrama.[4]

Svaki Jevrej ili grupa Jevreja može da izgradi sinagogu. Sinagoge su gradili drevni jevrejski kraljevi i bogati pokrovitelji. One mogu nastati kao deo širokog spektra ljudskih institucija, uključujući sekularne obrazovne institucije, vlade i hotele. One su bivale formirane doprinosom cele zajednice Jevreja koji žive na određenom mestu. Sinagoge su građene i od strane podgrupa Jevreja raspoređenih prema zanimanju, etničkoj pripadnosti (tj. sefardski, poljski ili persijski Jevreji u gradu), stilu verskih obreda (tj. reformisana ili pravoslavna sinagoga), ili od strane sledbenika određenog rabina.

Pretpostavlja se da je sinagoga postala bogomolja u regionu nakon uništenja Drugog hrama tokom Prvog jevrejsko-rimskog rata; međutim, drugi spekulišu da je bilo mesta za molitvu, osim Hrama, tokom helenističkog perioda. Popularizacija molitve umesto žrtvovanja tokom godina pre uništenja Drugog hrama 70. godine[6] pripremila je Jevreje za život u dijaspori, gde je molitva služila kao fokus jevrejskog bogosluženja.[7]

Uprkos mogućnosti prostora nalik sinagogi pre Prvog jevrejsko-rimskog rata, sinagoga se pojavila kao uporište za jevrejsko bogosluženje nakon uništenja Hrama. Za Jevreje koji su živeli nakon pobune, sinagoga je funkcionisala kao „prenosivi sistem bogosluženja“. U sinagogi su se Jevreji služili molitvom, a ne žrtvovanjem, što je ranije služilo kao glavni oblik bogosluženja u Drugom hramu.[8]

Drugi hram uredi

Godine 1995, Hauard Li Klark je tvrdio da sinagoge nisu bile razvijena karakteristika jevrejskog života pre rimsko-jevrejskog rata 70.[9] Ki je svoje nalaze protumačio kao dokaz da su pominjanja sinagoga u Novom zavetu, uključujući Isusove posete sinagogama u raznim jevrejskim naseljima u Izraelu, bila anahrona. Međutim, do 2018. Mordehaj Avijam je izvestio da je sada otkopano najmanje devet sinagoga za koje se zna da su prethodile uništenju jerusalimskog hrama 70. godine nove ere, uključujući Magdalu, Gamlu, Masadu, Irodijum, Modiin (Kh. Um el-Umdan), Kiriat Sepher (Kh. Bad Isa) i Kh. Dijab. Avijam je zaključio da je mislio da je skoro svako jevrejsko naselje u to vreme, bilo da je polis ili selo, imalo sinagogu.[10]

  • Gamla – sinagoga je otkrivena u blizini gradskih kapija u Gamli, lokalitetu na Golanu severoistočno od Galilejskog mora.[11] Ovaj grad je uništila rimska vojska 67. godine i nikada nije obnovljen.
  • Masada - sinagoga je otkrivena na zapadnoj strani Masade, južno od kompleksa palate na severnom kraju lokaliteta. Jedan od jedinstvenih nalaza u ovoj sinagogi bila je grupa od 14 svitaka, koji su uključivali biblijske, sektaške i apokrifne dokumente.[12]
  • Irodijum – sinagoga iz 1. veka otkrivena je u Irodovoj palati tvrđavi u Irodijumu.[13]
  • Magdala – poznata i kao sinagoga Migdal, ova sinagoga je otkrivena 2009. Jedna od jedinstvenih karakteristika ove sinagoge, koja se nalazi na zapadnoj obali Galilejskog mora, je složeno isklesani kameni blok koji je pronađen u centru. glavne prostorije.[14]
  • Modin - Otkrivena između Modina i Latruna je najstarija sinagoga u modernom Izraelu koja je do danas pronađena, izgrađena tokom drugog veka pne. Obuhvata tri sobe i obližnju mikve.[15]
  •  
    Sinagoga iz prvog veka u Gamli
  •  
    Sinagoga iz prvog veka u Masadi
  •  
    Sinagoga iz prvog veka u Magdali
  •  
    Sinagoga iz prvog veka u Irodijumu

Srednji vek uredi

Rabin i filozof, Majmonid (1138–1204), opisao je različite običaje svog vremena u vezi sa lokalnim sinagogama:

Prema sinagogama i domovima učenja mora se postupati s poštovanjem. Oni se pometu i poškrope [vodom] da se slegne prašina. U Španiji i Magrebu, u Vaviloniji i u Svetoj zemlji, običaj je da se u sinagogama pale kandila i šire prostirke po podu na kojima sede vernici. U zemljama Edoma (hrišćanski svet), oni sede u sinagogama na stolicama [ili klupama].[16]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Synagogue | Definition, History, & Facts | Britannica”. 
  2. ^ „Srpske sinagoge kojih nema”. Puls. Pristupljeno 25. 1. 2018. 
  3. ^ orah765768 (1. 2. 2016). „The Institution of Prayer by the Men of the Great Assembly”. Peninei Halakha. Prevod: Ote, Atira. Pristupljeno 12. 7. 2020. 
  4. ^ a b Donald D. Binder. „Second Temple Synagogues”. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 28. 12. 2021. 
  5. ^ Donald D. Binder. „Egypt”. 
  6. ^ Schiffman, Lawrence (mart 1991). From Text to Tradition: A History of Second Temple and Rabbinic Judaism (1st izd.). Ktav Pub Inc. str. 159. ISBN 0881253723. 
  7. ^ Schiffman, Lawrence (mart 1991). From Text to Tradition: A History of Second Temple and Rabbinic Judaism (1st izd.). Ktav Pub Inc. str. 164. ISBN 0881253723. 
  8. ^ Schiffman, Lawrence (mart 1991). From Text to Tradition: A History of Second Temple and Rabbinic Judaism (1st izd.). Ktav Pub Inc. str. 164. ISBN 0881253723. 
  9. ^ Kee, Howard Clark. "Defining the First-Century CE Synagogue: Problems and Progress." New Testament Studies 41.4 (1995): 481-500.
  10. ^ Aviʿam, Mordekhai. "First-Century Galilee New Discoveries." Early christianity 9.2 (2018): 219-226.
  11. ^ Levine, Lee I. (2000). The ancient synagogue : the first thousand years. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-07475-1. OCLC 40408825. 
  12. ^ Yadin, Yigael (1966). Masada : the momentous archaeological discovery revealing the heroic life and struggle of the jewish zealots (1st izd.). New York, NY: Random House. str. 180–191. ISBN 0-394-43542-7. OCLC 861644287. 
  13. ^ „Herodium (BiblePlaces.com)”. BiblePlaces.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-07-11. 
  14. ^ „Ancient synagogue found in Israel - CNN.com”. www.cnn.com. Pristupljeno 2020-07-11. 
  15. ^ „Modi'in: Where the Maccabees Lived”. Biblical Archaeology Society (na jeziku: engleski). 2019-09-22. Pristupljeno 2020-07-11. 
  16. ^ Maimonides, Mishneh Torah (Hil. Tefillah Birkat kohanim 11:4)

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Sinagoga na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Синагога&oldid=27548249”