Sistem civilne odbrane Sjedinjenih Američkih Država

Sistem civilne odbrane Sjedinjenih Američkih Država definiše način organizovanja civilnog društva u cilju sprovođenja odgovarajućih mera i aktivnosti radi zaštite američkog civilnog stanovništva u vreme rata, kao i od elementarnih nepogoda i katastrofa za vreme mira. Posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, organizovanje američke civilne odbrane izvršeno je na nivou Odeljenja domovinske bezbednosti (engl. Department of Homeland Security). Između 1979. i 2001. godine, dužnosti civilne odbrane vršila je Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA). Prvobitno nezavisna agencija, FEMA je na osnovu Zakona o domovinskoj bezbednosti iz 2002. godine integrisana u Odeljenje domovinske bezbednosti 2003. godine.

Istorijski razvoj civilne odbrane

Od drevnih vremena, gradovi su gradili svoje zidine na način koji bi im omogućavao da se zaštite od invazija i pljačkaških pohoda neprijatelja ali i blagovremeno uočavanje opasnosti. Međutim, takve aktivnosti tradicionalno nisu obuhvaćene pojmom civilna odbrana. U tom periodu izostaje organizovano preventivno delovanje civilne odbrane u SAD imajući u vidu odsustvo ozbiljnijih pretnji od napada spolja.

Prvi svetski rat

Civilna odbrana predstavlja tekovinu XX veka, i u tom periodu ona prerasta u državnu funkciju. Na evoluciju civilne odbrane, kako u svetu tako i u Sjedinjenim Američkim Državama, odlučujući uticaj imao je Prvi svetski rat. To je bio prvi veliki totalni rat, koji je zahtevao uključivanje i angazovanje celokupne populacije. Razvoj dalekometne artiljerije, avijacije i bojevih otrova prouzrokovao je do tada nezapamćena razaranja, hiljade povređenih i poginulih. Države su bile prinuđene da ulože organizovan napor sa ciljem zaštite stanovništva i materijalnih i kulturnih dobara. 26. avgusta 1916. godine u Sjedinjenim Američkim Državama osnovan je Savet Nacionalne odbrane. Funkcionisanje civilne odbrane na federalnom nivou bila je u nadležnosti ovog tela, dok su na nivoima država i na lokalnom nivou postojali supsidijarni saveti koji su pružali dodatnu podršku delovanju sistema civilne odbrane. S obzirom na odsustvo pretnji od direktnog napada na obale Sjedinjenih Država, ova organizacija je svoje delovanje usmerila na suprotstavljanje dezerterima, ohrabrivanje muškaraca da se priključe oružanim snagama, održavanju javnog morala i organizaciju celokupnih ljudskih i materijalnih resursa sa ciljem podrške ratnim naporima. Sa prekidom vojnih konfrontacija, aktivnosti Saveta narodne odbrane su obustavljene.

Drugi svetski rat

U periodu između dva svetska rata dolazi do intenzivnijih priprema država za civilnu odbranu. Sjedinjene Američke Države ne ulaze u Drugi svetski rat nespremno sa aspekta civilne odbrane imajući u vidu da je još pre napada na Pearl Harbor, koji je doveo do ulaska Sjedinjenih Američkih Država u rat, Predsednik SAD, Frenklin Ruzvelt, reaktivirao Savet za nacionalnu odbranu. Ipak, vrlo brzo ideja o državnim i lokalnim savetima sa značajnim opterećenjima postala je neosnovana, te je veći deo odgovornosti za funkcionasanje civilne odbrane prenet na federalni nivo osnivanjem Kancelarije za civilnu odbranu u okviru Kancelarije za planiranje u vanrednim situacijama u Izvršnom kabinetu predsednika. Ove kao i druge organizacije radile su zajedno na mobilizaciji civilnog stanovništva kao odgovor na pretnju. Civilna Vazdušna Patrola (engl. The Civil Air Patrol) okupljala je veliki broj civilnih pilota koji su sprovodili vazdušne patrole nad obalama i granicama i uključivali se u misije traženja i spasavanja po potrebi.

Kancelarija za civilnu zaštitu

Korpus civilne odbrane, organizacija koja je bila pod upravom Kancelarije za civilnu odbranu, okupljala je oko 10 miliona dobrovoljaca koji su se obučavali za gašenje požara, dekontaminaciju u slučaju napada hemijskim oružjem, pružanje prve pomoći, druge mere i aktivnosti. Drugi svetski rat, pored masovnog stradanja civilnog stanovništva i ratnih razaranja, obeležen je i upotrebom kvalitativno novog, nuklearnog oružja, koje će odlučujuće uticati na dalji istorijski razvoj civilne odbrane. Za razliku od Prvog svetskog rata, kada je po okončanju oružanih sukoba došlo do obustavljanja daljih napora u civilnoj odbrani, nakon Drugog svetskog rata sistem civilne odbrane nastavlja intenzivno da se razvija, postavljajući temelje za delovanje civilne odbrane SAD tokom Hladnog rata.

Hladni rat

Nove dimenzije koje je poprimio rat, a naručito strah od upotrebe nuklearnog naoružanja izazivao je zabrinutnost kod javnog mjenja Sjedinjenih Američkih Država. Sama razorna moć nuklearnog naoružanja i mogućnost napada na SAD doveo je do većeg interesovanja za civilnu odbranu. Sjedinjene Američke Države su uložile značajan napor u podizanju svesti građanima o potrebi i značaju aktivnog učestvovanja u civilnoj odbrani. Jedan od vidova ovakve edukativne aktivnosti bio je i film i knjiga „Opstanak pod atomskim napadom“ (engl. Survival Under Atomic Attack). Film je pokazao građanima kako se celokupna porodica može angažovati i dati svoj doprinos u sprovođenju mera ukoliko bi se začule sirene koje bi upozoravale na predstojeći napad. Uporedo sa popularnošću filma, u prvoj godini objavljivanja knjige prodato je preko milion primeraka. Takođe, značajan doprinos edukaciji stanovništva o civilnoj odbrani ili postojali su kursevi organizovani u školama, koji su imali za cilj da upoznaju učenike osnovnih i srednjih škola o načinima izgradnje i održavanja skloništa, merama bezbednosti, pružanja nege i pomoći ugroženima i nastradalima.

Posthladnoratovski period

Sa završetkom Hladnog rata dolazi do reorganizacije civilne odbrane u SAD. Fokus se sa pristupa „nuklearnog rata“ postepeno preusmerava na pristup „svih opasnosti“ kao sveobuhvatnog pristupa u upravljanju vanrednim situacijama. Prirodne katastrofe i pojavljivanje novih pretnji, kao što je terorizam, uticale su da se pažnja preusmeri sa tradicionalnog pristupa civilne odbrane na nove oblike civilne zaštite, kao što je upravljanje u vanrednim situacijama i bezbednost u domovini. 2006. godine, stari logo civilne odbrane je konačno penzionisan i zamenjen novim logoom sa stilizovanim EM (kao simbol koji označava upravljanje vanrednim situacijama). Novi logo je objavila |Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama. Međutim, stare oznake (ime i logotip) nastavljaju da koriste Civilna odbrana Havaja, Kancelarija za civilnu odbranu države Gvam, kao i kancelarija za civilnu odbranu Republike Filipini.

Odeljenje domovinske bezbednosti

Na osnovu Zakona o domovinskoj bezbednosti iz 2002. godine izvršena je reorganizacija različitih federalnih službi, i 2003. godine formirano je Odeljenje domovinske bezbednosti (Department of Homeland Security - DHS). DHS ima odgovornost za sledeće oblasti: bezbednost granica i saobraćaj; informativnu analizu i infrastrukturnu zaštitu; pripravnost za vanredne situacije i reagovanje; strateške nacionalne zalihe; medicinski sistem u katastrofama; i timove za reagovanje i podršku u pogledu nuklearne i druge energije. Primarna misija ovog departmana jeste da:

1. spreči terorističke napade unutar Sjedinjenih Američkih Država;
2. smanji ranjivost SAD i pomogne pri otklanjanju posledica terorističkih akata koji se izvode protiv i unutar teritorije SAD;
3. bude koordinator civilnog planiranja u vanrednim situacijama;
4. osigura efikasno i ravnopravno funkcionisanje svih agencija unutar odeljenja;
5. osigura de se ekonomska bezbednost SAD ne smanji naporima, aktivnostima, i programima koji su usmereni ka domovinskoj bezbednosti;
6. nadgleda i kontroliše povezanost ilegalne trgovine sa terorizmom, i preduzima mere i aktivnosti za suzbijanje ilegalne trgovine narkoticima; obavlja druge poslove i zadatke koji su mu stavljeni u nadležnost nacionalnim zakonima.
   

U pogledu planiranja vanrednih situacija odgovornost ima Direktorat za vanrednu pripravnost i odgovor, koji se nalazi u okviru DHS-a. Nadležnosti Direktorata su sledeće:

• koordinacija planova kojima se obezbeđuje kontinuitet rada savezne vlade za vreme vanrednih situacija;
• koordinacija rada na terenu kako bi se smanjili gubici u ljudstvu i materijalnim dobrima;
• izrada programa pripravnosti, reagovanja, oporavka, i ublažavanja posledica vanrednih situacija;
• obezbeđenje efikasnosti i raspoloživost svih sistema i resursa u savladavanju prirodnih ili od čoveka izazvanih katastrofa;
• koordinaciju i planiranje vanrednog angažovanja resursa federalnih agencija;
• konsolidaciju programa usmerenih na zaštitu i ublažavanje posledica potencijalnih katastrofa, uključujući rukovođenje u slučaju poplava, transport opasnih materijala, bezbednost brana, pripravnost za zemljotrese;
• koordinaciju programa pripravnosti sa državom i lokalnim vladama, privatnim sektorom, NVO, uključujući i planiranje u slučaju vanrednih situacija na nuklearnim elektranama i skladištima vojnih hemijskih zaliha;
• obezbeđenje federalnog fokusiranja na zaštitu od požara i edukaciju javnosti za zaštitu od požara;
• drugi poslovi.
  

DHS upravlja saveznim planom za reagovanje u vanrednim situacijama i oslanja se na programe civilnog planiranja u vanrednim situacijama - CEP, sarađujući sa saveznom i lokalnim vladama. Globalni cilj CEP-a jeste da ima dovoljno mogućnosti na svim nivoima vlade da izađe u susret bitnim civilnim potrebama u bilo kojoj vanrednoj situaciji, uključujući prirodne katastrofe, vojne napade, tehnološke katastrofe, i druge nesreće koje bi mogle ozbiljno da ugroze bezbednost građana i države. DHS finansira vanredne upravljačke programe, nudi tehničke savete i obuke, i definiše zadatke za druge savezne agencije u angažovanju resursa u vreme ozbiljnih katastrofa i vanrednih situacija.

Agencije Odeljenja domovinske bezbednosti

Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA)

Organizaciona struktura

Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama (engl. Federal Emergency Management Agency - FEMA) je agencija Odeljenja domovinske bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država, prvobitno kreirana na osnovu Predsedničkog plana reorganizacije iz 1978, implementiranog kroz dva izvršna naloga 1. aprila 1979. Primarna svrha agencije je da koordinira i obezbedi efikasan odgovor na katastrofe, koje su takvog obima i intenziteta da prevazilaze mogućnost lokalnih i državnih vlasti da na njih odgovore. Da bi došlo do aktiviranja agencije, neophodno je da guverner države u kojoj je nastupila katastrofa proglasi vanredno stanje i formalno zatraži da Fema i savezna vlada odgovore na katastrofu.

Istorijat razvoja

FEMA može posmatrati svoje početke od Kongresnog akta 1803. godine, donetog kao odgovor na niz požara koji su te godine zadesili mali lučki grad Portsmouth, New Hampshire. U veku koji je usledio ad huk zakoni bili su usvojeni više od 100 puta kao odgovor na uragane, zemljotrese, poplave i druge prirodne katastrofe. Takođe, od 1930-ih, pokrenuti su različiti vidovi programa kojima je osnovni cilj bio otklanjanje posledica izazvanih vanrednim situacijama. Korporacija za obnovu finansija dobila je ovlašćenje da napravi kredite za popravku i rekonstrukciju određenih javnih objekata nakon zemljotresa, a kasnije i drugih vrsta katastrofa. Godine 1934. Biro javnih puteva, dobio je ovlašćenja da obezbedi sredstva za obnovu autoputeva i mostova oštećenih prirodnim katastrofama. Takođe, 1965. godine usvojen je zakon o kontroli poplava. Već u tom periodu ukazuje se na potrebu za pojačanom saradnjom federalnih agencija, imajući u vidu da parcijalni pristup, koji je do tada preovladavao, nije davao željene rezultate.
1. aprila 1979. predsednik Džimi Karter (Jimmy Carter) potpisao je izvršni nalog o formiranju Savezne agencije za upravljanje u vanrednim situacijama. Fema je apsorbovala veliki broj agencija, uključujući Saveznu upravu za osiguranje, Nacionalnu administraciju za kontrolu i sprečavanje požara i Saveznu administraciju za pomoć u slučaju katastrofa. Ona je takođe preuzela odgovornost za civilnu odbranu. Značajnu prekretnica za sistem nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država bili su teroristički napadi 11. septembra. Napadi su ukazali na postojanje slabosti i nedostataka u vladinoj koordinaciji aktivnosti u pogledu vanrednih situacija i katastrofa.U skladu sa potrebama za reformom, Kongres usvaja Zakon o domovinskoj bezbednosti 2002. godine, kojim se uspostavlja Odeljenje domovinske bezbednosti. Ova novoosnovana agencija ima za cilj unapređenje koordinacije federalnih agencija za sprovođenje zakona, spremnosti na katastrofe i oporavka, zaštitom granica i civilnom odbranom. Fema je ušla u sastav Odeljenja domovinske bezbednosti 2003. godine.

Strateški plan (2018—2022)

Strateški plan razvijen je u saradnji sa državnim i lokalnim organima vlasti, privatnim sektorom, nevladinim organizacijama i drugim strateškim partnerima. Plan ukazuje na kooperativnost kao značajnu pretpostavku efikasnog odgovora na sve izazove, rizike i pretnje. Plan definiše tri sveobuhvatna strateška cilja:

• Izgaditi kulturu spremnosti - pod kojom se podrazumeva da se svaki segment društva, od pojedinaca do Vlade, mora ohrabriti i osnažiti informacijama koje su mu potrebne da se pripreme za delovanje u slučaju vanrednih situacija.
• Pripremiti naciju za katastrofalne nesreće - Fema se radi ostvarenja ovog proklamovanog cilja zalaže za saradnju, partnerstvo i aktivno angažovanje svih segmenata društva.
• Smanjenje kompleksnosti Agencije - Fema treba da učini sve kako bi smanjila administrativna i birokratska opterećenja, koja usporavaju delovanje agencije.

Misija i prioritetne oblasti

Misija FEMA zasniva se na sprečavanju i ublažavanju posledica elementarnih nepogoda, terorističkih akata i drugih katastrofa izazvanih ljudskim delovanjem. Fema se zalaže za sveobuhvatni, na proceni rizika zasnovani, sistem upravljanja u vanrednim situacijama, zaštitu, spremnost, odgovor i ublažavanje posledica. Sa ciljem adekvatnog reagovanja u slučaju katastrofa, FEMA konstantno radi na usavršavanju svojih sposobnosti u sledećim prioritetnim oblastima:

• Zbrinjavanje i pomoć žrtvama katastrofa - Fema se zalaže za jasan, ravnopravan pristup pružanja pomoći u vanrednim situacijama.
• Integrisana spremnost - agencija sarađuje sa drugim saveznim, državnim, lokalnim službama i agencijama kao i sa privatnim sektorom kako bi se doprinelo sveobuhvatnoj pripremljenosti za delovanje u slučaju katastrofa.
• Logistička podrška - Agencija pronalazi adekvatne načine za distribucije neophodnih zaliha ugroženom stanovništvu i pripadnicima jedinica za hitne intervencije na terenu.
• Smanjenje opasnosti - u radu FEMA dominira preventivni pristup, zasnovan na proceni i smanjenju rizika, kako bi se što efikasnije ograničili fizičke i finansijske posledice katastrofa.
• Komunikacija u venrednim situacijama - odnosi se na uspostavljanje efikasnog operativno-komunikacionog sistema u slučaju katastrofa.

Federalni trening centar

Organizaciona struktura

Federalni trening centar za obuku u sprovođenju zakona (engl. Federal Law Enforcement Training Centers - FLETC) namenjen je za obuku i usavršavanje pripadnika u cilju izvršavanja mera i aktivnosti radi efikasnog sprovođenja zakona. Ovo vladino telo okuplja 91 federalnu agenciju za sprovođenje zakona širom Sjedinjenih Američkih Država. Misija FLETC-a je „... obučiti one koji štite našu domovinu“. FLETC pruža obuku državnim, lokalnim, kampusnim, plemenskim i međunarodnim agencijama u sprovođenju zakona. Kroz Institut za policijsko rukovanje (engl. Rural Policing Institute - RPI ) i Kancelariju za državnu i lokalnu obuku (engl. Office of State and Local Training), ovaj organ pruža besplatne i niskobudžetne obuke kako državnim, tako i lokalnim, kampusnim i plemenskim službama u sprovođenju zakona.

Uprava za bezbednost u transportu

Uprava za bezbednost u javnom transportu (engl. Transportation Security Administration - TSA) nadležna je za očuvanje bezbednosti u javnom vazdušnom saobraćaju u SAD. Oformljena je kao odgovor na terorističke napade 11. septembra 2001. godine. TSA zapošljava vazduhoplovne oficire, naoružane federalne maršale na vazduhoplovima, mobilne ekipe, rukovodioce pasa, i specijaliste za eksplozive.

Servis za imigraciona pitanja

Servis za imigraciona pitanja i pitanja naturalizacije (engl. U.S. Citizenship and Immigration Services - USCIS) je agencija nadležna za administrativni sistem naturalizacije i imigracije u zemlji. Obavlja mnoge zadatke bivše službe za imigraciju i naturalizaciju (INS), koja je rasformljena Zakonom o domovinskoj bezbednosti iz 2002. godine i zamenjena sa tri komponente u novoformiranom DHS: USCIS, Carina i zaštita granice, i Imigraciona i carinska služba.
USCIS obavlja mnoge zadatke bivšeg INS-a, odnosno obrađuje i odlučuje o različitim imigracionim pitanjima, uključujući konkurisanje za radne vize, azil i državljanstvo. Pored toga, agencija je zvanično zadužena za čuvanje nacionalne bezbednosti, otklanjanje zaostalih predmeta imigranata i poboljšanje efikasnosti.

Carina i zaštita granice

Carina i zaštita granice (engl. United States Customs and Border Protection - CBP) je najveća federalna agencija sa sedištem u Vašingtonu za sprovođenje zakona u okviru Odeljenju domovinske bezbednost SAD i predstavlja osnovnu državna organizacija za kontrolu državnih granica. Zadužena je za regulisanje i olakšavanje međunarodne trgovine, prikupljanje uvoznih dažbina i sprovođenje propisa u SAD, uključujući trgovinu, carine i imigraciju. Ima radnu snagu koja broji više od 45.600 federalnih agenata i oficira.

Imigraciona i carinska služba

Imigraciona i carinska služba za sprovođenje zakona (engl. U.S. Immigration and Customs Enforcement - ICE) je agencija savezne vlade Sjedinjenih Američkih Država zadužena za implementaciju imigracionih zakona SAD i istraživanje kriminalne i terorističke aktivnosti stranih državljana koji žive u Sjedinjenim Državama. ICE ima dve osnovne komponente: Istražno odeljenje domovinske bezbednosti i Odeljenje za operacije izvršenja i uklanjanja.
ICE je federalna agencija pod nadležnošću DHS-a koja je zadužena za istragu i primenu više od 400 federalnih statuta unutar Sjedinjenih Država, i ima atašee u glavnim američkim diplomatskim misijama u inostranstvu. ICE ne patrolira američkim granicama, tu ulogu obavlja Granična patrola Sjedinjenih Država, Jedinica carine i zaštite granica SAD, koje su sestrinske agencija ICE-a.

Obalska straža

Obalska straža SAD (engl. United States Coast Guard - USCG) je ogranak oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država i jedna od sedam uniformisanih službi u zemlji. Obalska straža je pomorski, vojni i višestruki servis jedinstvena među vojnim ograncima SAD nadležan za sprovođenje pomorske misije i zakona (sa jurisdikcijom u domaćim i međunarodnim vodama) i federalnom misijom regulatornih agencija u sklopu svoje misije. Posluje pod nadležnošću DHS-a tokom mira, a u toku rata odredbom predsednika SAD ili Kongresa SAD postaje deo snaga Mornarice.
Obalna straža ima više od 40.000 pripadnika, kako muškaraca, tako i žena na aktivnoj dužnosti, 7.000 rezervista, 31.000 pomoćnika i preko 8.500 redovnih civilnih službenika, što predstavlja više od 87.000 pripadnika radne snage. Obalska straža održava veliku flotu od 243 patrolnih brodova za obalske i okeanske patrole, tegljače i ledolomce pod nazivom „Cutter“, i 1650 manjih brodova, kao i široku avijacionu diviziju koja se sastoji od 201 helikoptera i aviona sa fiksnim krilom. Dok je američka Obalska straža najmanja od svih američkih grana vojne službe, po veličini, Obalska straža SAD je sama po sebi 12. najveća pomorska sila u svetu.

Tajna služba

Tajna služba SAD (engl. United States Secret Service - USSS or Secret Service) je federalna služba nadležna za sprovođenje krivičnih istraga i zaštitu lidera nacije. Do 2003. godine, Tajna služba bila je deo Odeljenja za trezor, jer je agencija prvobitno osnovana za borbu protiv tada rasprostranjenog falsifikovanja američke valute.
Tajna služba ima dve misije:

• Sprovođenje krivičnih istraga - štiti platne i finansijske sisteme Sjedinjenih Država od širokog spektra finansijskih i elektronskih zločina. Finansijske istrage uključuju falsifikovanje američke valute, prevare banaka i finansijskih institucija, prevare putem pošte, prevare putem telefonskih veza, operacije nezakonitog finansiranja i finansijske zavere. Elektronske istrage uključuju kiber kriminal, neovlašćene upade u mrežu, krađu identiteta, prevare sa pristupnim uređajima, prevare sa kreditnim karticama tj. krađu indentiteta i zločine protiv intelektualne svojine.
  
• Misija zaštite lidera - obezbeđuje predsednika Sjedinjenih Država, potpredsednika Sjedinjenih Država, neposrednih članova porodica predsednika i potpredsednika, bivših predsednika, njihovih supružnika i njihove maloletne dece mlađe od 16 godina, glavne predsedničke kandidate i njihove zamenike, i njihove supružnike, i šefove stranih država. Tajna služba takođe vrši fizičko obezbeđenje Kompleksa Bele kuće, susedne zgrade Ministarstva finansija, rezidencije potpredsednika, i svih strana diplomatske misije u Vašingtonu.

Organizacija civilne zaštite u vanrednim situacijama

Prema ustavu Sjedinjenih Američkih Država i ustavu svake federalne države, guvener sprovodi zakone države i naredbe Državne nacionalne garde kada je ona angažovana od strane federalne vlade. Kada se dogodi katastrofa, guverner procenjuje obim katastrofe i određuje da li da obeѕbedi državnu pomoć koju zahtevaju lokalne vlade. Guverner ima ovlašćenja da proglasi vanrednu situaciju, da aktivira državni plan za reagovanje, i pozove Nacionalnu gardu da uzme učešće u aktivnostima zaštite i spasavanja i otklanjanja nastalih posledica katastrofa. Sve države imaju specijalne agencije koje koordiniraju planove za pripravnost u vanrednim situacijama, rukovode obukom i vežbama, i imaju ulogu guvernerove agencije za koordinaciju u vanrednim situacijama.

Na lokalnom nivou, u okviru svojih okruga, gradonačelnici, gradski rukovodioci, policijski i vatrogasni oficiri, javni tužioci i rukovodioci zaduženi za javno zdravlje odgovorni su za svaku primenu zakona, bezbednost, zdravlje i zaštitu od požara. Odgovorni su za reagovanje u vanrednim situacijama, i za obezbeđivanje prvoog reagovanja na vanredne ituacije u okviru svojih jurisdikcija. Lokalne jurisdikcije imaju ugovor o saradnji i pomoći sa drugim, susednim lokalnim jurisdikcijama, što važi i za vatrogasne brigade, policiju, prvu pomoć, i druge vanredne službe duž granica okruga.

Primer organizacije u vanrednim situacijama po regionima

Kongres SAD je usvojio nekoliko zakona koji se odnose na vojnu podršku u vanrednim situacijama, pridajući Nacionalnoj gardi primarnu odgovornost kada je u uslovima katastrofa potrebna vojna pomoć. Upravljanje u vanrednim situacijama uvek je u nadležnosti civilne komande, dok se angažovanje vojnih resursa u takvim okolnostima stavlja pod kontrolu civilnih vlasti. Civilne vlasti mogu zatražiti pomoć od vojnih, obično u uslovima prorodnih katastrofa, kao što su na primer tornada, poplave, zemljotresi, ili ljudski izazvane katastrofe kao što su eksplozije ili teroristički akti.

U skladu sa federalnim planom ѕa reagovanje, Departman civilne odbrane ima primarnu odgovornost za javne radove i predstavlja agenciju koja podržava preostalih 11 vanrednih funkcija za podršku. Upotreba vojske za primenu zakona dozvoljena je samo tamo gde je to specijalno određeno zakonom. Po federalnom ѕakonu, vojna podrška primeni zakona uključuje peracije protiv ilegalnih aktivnosti vezanih za drogu, pomoć za vreme civilnih nemira, specijalnih bezbednosnih operacija u borbi protiv terorizma, i drugih sličnih pretnji i opasnosti.
Sve države, federalna vlada, i većina lokalnih vlada imaju zakone ili propise kojima se reguliše CEP, pripravnost i upravljanje krizama.

Regionalna organizacija

Regionalne kancelarije obavljaju sve delegirane aktivnosti i zadatke koji se ne izvršavaju u sedištu Agencije. Ove kancelarije predstavljaju organizacione jedinice uz pomoć kojih se uspostavlja komunikacija Agencije sa državnim vlastima i drugim subjektima na državnom i lokalnom nivou, unutar svakog regiona. Celokupna teritorija Sjedinjenih Američkih Država podeljena je u 10 regiona, u okviru kojih se nalaze regionalne organizacione jedinice Fema.