Sitalk I
Sitalk I (starogrčki: Σιτάλκης, Sitalces; vladao ±444 — 424. p. n. e.[1]) je bio trački kralj, sin Teresa, kojem Tukidid pripisuje da je stvorio „veliko kraljevstvo Odrisa koje se prostiralo velikim delom Trakije“.[2] Međutim, on je ratujući sa okolnim plemenima uspeo znatno da proširi svoju suverenost, koja se, po istom, „pružalo morskom obalom koja počinje od grada Abdere, pa sve do Euksinskog mora i reke Istra“[3], što takođe potvrđuje i Diodor sa Sicilije.[4]
Datum njegovog stupanja na očevo mesto je nepoznat, ali izvesno je da se Diodor vara ako misli da je to bilo neposredno uoči Peloponeskog rata. Pre će biti da je Sitalk pre toga duže vreme bio na prestolu, budući da je u trenutku izbijanja rata u njegovim rukama bila skoncentrisana moć tolikih razmera koju smo već spomenuli.[5]
Još prve godine rata, želeći da ga pridobiju za saveznika iz prostog razloga što im je bio preko potreban u pokoravanju priobalne Trakije i Makedonije, Atinjani su ga preko svog proksena Abderanina Nimfodora, sina Pitovog, čija je sestra inače bila udata za Sitalka, pozvali k sebi u Atinu. Tamo je on, kako kazuje Tukidid, sklopio dogovor sa Nimfodorom, prema kojem se obavezao „da će da pošalje Atinjanima tračku vojsku: konjanike i lako naoružane pešake“. Zauzvrat, on i njegov sin Sadok dobili su atinsko građanstvo.[2]
To svakako nije imponovalo Spartancima i Korinćanima, čiji su se izaslanici na putu za Persiju obreli kod Sitalke, pokušavši tom prilikom da ga nagovore da promeni stranu.
| „ | Došavši prvo kod tračkog kralja Sitalka, sina Terejevog, želeli su, ako im pođe za rukom, da ga nagovore da se odvoji od Atinjana i zarati na Potideju gde je atinska vojska opsađivala grad. | ” |
Međutim, taj pokušaj je propao, a spartanske izaslanike je na nagovor dva atinska izaslanika izučio Atinjanima Sadok, sin Sitalkov, „da ne bi prešli kod Kralja [tj. persijskom caru]“, a ovi su ih odmah po prispeću u Atinu pogubili bez ikakve presude.[6] O tome svedoči i Herodot.[7]
U jesen 429. p. n. e. Sitalk se odazvao pozivu Atinjana da udari na halkidičke gradove. Radi toga je pozvao svoje ratnike južno od Dunava, za koje je Teor, jedan od Aristofanovih junaka u komediji Aharnjani, rekao:
| „ | Gle, koja sila skakavaca dolazi![8] | ” |
Kroz čitavu Heladu preneo se glas o ovoj nadirućoj sili; užasnuti protivnici Atine gledali su kako da joj se suprotstave ukoliko se ona udruži sa atinskim snagama. Međutim, na njihovu sreću, do toga nije došlo. Stigavši do Halkidika, Sitalk se našao usamljen. Očigledno da Atinjani nisu polagali u njemu dovoljno poverenja, i da su stoga još manje verovali u to da će ispuniti dato obećanje. Na to ukazuje iskaz jednog drugog junaka pomenute Aristofanove komedije:
| „ | Ej crko ja, riječ jednu ako vjerujem. Što ti sad reče, do o onim skakavcim.[9] |
” |
Bez pomoći Atinjana, Sitalk nije mogao sa sopstvenim snagama da pokori Halkidik, ali je zato primorao žitelje da se povuku iza gradskih zidina, dok je on punih osam dana pustošio njihova polja. Budući da je naposletku vojsci ponestalo zaliha a ona sama trpila od hladnoće, započeo je pregovore sa Perdikom. Ovom je pošlo za rukom da podmiti Seuta, Sitalkovog nećaka i drugokomandujućeg, obećavši mu ruku svoje sestre. Na njegov savet vojska se povukla nakon samo 30 dana pohoda
Par godina docnije, kako saznajemo od Tukidida, otprilike u isto vreme kada se odigrala bitka kod Delija (424. p. n. e.), Sitalk je u sukobu sa Tribalima pretrpeo grdan poraz a sâm on je tom prilikom izgubio život. Nasledio ga je već pomenuti Seut, sin Sparadokov, koji je uzeo ruku Perdikine sestre, postavši „odriški kralj kao i kralj ostale Trakije, kojom je vladao Sitalk“.[10]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Fol, Valeriя (2000). Drevna Trakiя: mъlčanieto progovarя (na jeziku: (jezik: bugarski)). Sofiя: Orbel. str. 18. ISBN 978-954-612-022-9.
- ^ a b Thuc., II, 29
- ^ Thuc., II, 97
- ^ Diod., XII, 50
- ^ V. „Sitalces“ u: Dictionary of Greek and Roman antiquities (Ed. by William Smith), vol. 3rd, C. Little & J. Brown, Boston [London, printed] 1870, 842.
- ^ Thuc., II,}- 67
- ^ -{Herod., VII, 137
- ^ Aristoph., Acharn., 145
- ^ Aristoph., Acharn., 146-47
- ^ Thuc., IV, 101
Literatura uredi
- Fol, Valeriя (2000). Drevna Trakiя: mъlčanieto progovarя (na jeziku: (jezik: bugarski)). Sofiя: Orbel. str. 18. ISBN 978-954-612-022-9.
Primarna literatura uredi
- Herodot (2010). Herodotova istorija (na jeziku: (jezik: srpski) — prevod Milana Arsenića) (2. Deretino izd.). Beograd: Dereta. COBISS.SR 121073932.
- Tukidid (2010). Peloponeski rat (na jeziku: (jezik: srpski) — prevod Dušanke Obradović). Beograd: Admiral Books. COBISS.SR 174681612.
- Aristofan (1947). Aristofanove komedije (na jeziku: (jezik: srpski) — prevod Kolomana Raca). Zagreb: Matica hrvatska. COBISS.SR 23912967.
Ovaj članak sadrži tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Smit, Vilijam, ur. (1870). Rečnik grčkih i rimskih biografija i mitologija. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)