Slalom se odnosi na takvo sportsko takmičenje u kojem učesnici u želji da najbrže prođu zadanu stazu, prolaze označeni put između oznaka poznatijim pod nazivom vrata.

Ako ne prođu zadanu stazu na propisan način, tada bivaju diskvalifikovani, odnosno njihovom vremenu prolaska staze, pribraja se dodatno vreme kao kazna.

Reč slalom je izvedena iz norveškog slalåm: sla označava strmu nizbrdicu, a låm označava trag u snegu (što bi značilo da je prvi put upotrebljena reč slalom na skijaškim takmičenjima).

Najčešće se slalom odnosi na skijanje, kajak i kanu na divljim vodama, skijanje na vodi, itd.

Slalom u alpskom skijanjuUredi

Slalom zajedno sa veleslalomom spada u tehničke discipline alpskog skijanja, za razliku od brzih disciplina u koje spadaju superveleslalom i spust. Reč je o najsporijoj ali tehnički vrlo zahtevnoj disciplini.

Prema trenutno važećim pravilima, takmičenje u slalomu se odvijaju u dve vožnje, od kojih svaka traje otprilike 50-60 sekundi, zavisno od staze, konfiguraciji terena, vremenskim prilikama i veštini skijaša. Prema važećim standardima staza je u slalomu označena vratima. Vrata se sastoje od dva štapa označena zastavicama u boji, naizmenično crvenom i plavom bojom. Skijaš je ispravno prošao vrata ukoliko su s prave strane zastavice (odnosno između dve zastavice koje formiraju vrata) prošla oba vrha skija i obe noge skijaša.

Međunarodna skijaška federacija detaljno propisuje sve parametre staze, te je tako u slalomu propisan raspon visinske razlike od starta do cilja (140-220 metara), širina pojedinih vrata (4-6 metara), razmak između dvaju susednih vrata (0,75-15 metara), ukupan broj vrata na stazi (55-75), broj takmičara koji se kvalifikuje za drugu vožnju (30 najbržih iz prve vožnje) te brojni drugi detalji. Sve navedene mere se odnose na muški slalom, a postoje i pravila za ženski slalom, takmičenja mlađih dobnih kategorija i sl.

Spoljašnje vezeUredi