Sloveni u Maloj Aziji
Sloveni u Maloj Aziji bili su istorijska zajednica Južnih Slovena koje je Vizantija preselila sa prostora Balkana u Malu Aziju. Poslije Mavrikijevih balkanskih pohoda (582—602) i tokom pokoravanja Slovena na Balkanu u 7. i 8. vijeku, velike zajednice su nasilno preseljena u Malu Aziju kao vojne jedinice protiv Omejadskog kalifata.
Istorija uredi
7. vijek uredi
Najraniji dokaz o doseljavanju Slovena sa Balkana može biti pečat iz 650. godine.[1] Vizantintija je pozvala skupine slovenskih doseljenika u Vizantiju 658. i 688/689. godine.[2] Vizantijski car Konstans II (641—668) naselio je zarobljene Slovene u Malu Aziju, a 5000 njih se pridružilo Abdu el Rahmanu ibn Halidu 664—665. godine.[3]
U Vitiniji je postojao grad Gordoservon, koji se pominje 680—681, čije ime je vjerovatno počinje od Srba koje je Konstans II preselio sa područje „oko rijeke Vardar” sredinom 7. vijeka[4] (oko 649.[5] ili 667[6]).
Car Justinijan II (685—695) takođe je naselio čak 30.000 Slovena iz Trakije u Malu Aziju, u pokušaju da pojača vojnu snagu. Međutim, većina njih, sa svojim vođom Nebulom, prebjeglo je na stranu Arapa u bici kod Sevastopolja 692. godine.[7]
8. vijek uredi
Bugarska invazija na sjevernu Grčku podstakla je Vizantiju da preseli veliki broj Slovena 758. za vrijeme cara Konstantina V, a ponovo 783. iz straha da će stati na stranu Bugara tokom invazije.[2]
Širenje Bugara izazvalo je masovne seobe Slovena, a 762. više od 200.000 ljudi je pobjeglo na teritoriju Vizantije i preseljeno u Malu Aziju.[8]
Najistaknutiji među maloazijskim Slovenima bio je srbin Toma Sloven, vojni zapovjednik koji je podigao veći dio carstva u neuspješnoj pobuni protiv Mihaila II Amorijca početkom dvadesetih godina 9. vijeka. Iako ga hroničar Josif Genesije iz 10. vijeka naziva „Toma sa jezera Guzuru, jermenske rase” većina savrmenih naučnika podržava njegovo slovenskog porijeklo i vjeruje da je njegovo rodno mjesto bilo u blizini Gaziura na Pontu.[9]
Do sredine 9. vijeka deo maloazijskih Slovena su integrisani u bugarsku narodnost.[10]
10. vijek uredi
Sloveni iz teme Opsikija (Sklabesianoi) постојали су као посебна скупина у 10. вијеку, служећи као морнари у византијској морнарици.[11]
12. вијек uredi
Срби су устали против Византије 1127—1129, вјероватно уз подршку Угара. Послије византијске побједе дио српског становништва је протјеран у Малу Азију.[12]
Види још uredi
Референце uredi
- ^ Toynbee, Arnold (1973). Constantine Porphyrogenitus and His World (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-215253-4. Приступљено 10. 1. 2022. „A further settlement of 208,000 Slavs was planted in Bithynia (part, by then, of thema Opsikion), on the River … The earliest piece of evidence for a deportation of Slavs from the Balkan Peninsula to Asia Minor may be a seal inscribed … This seal is dated 'the eighth indiction', and this might be either the year 649/50 or the year 694/5. Since it is on record that 5,000 Slavs deserted from the East Romans to the Arabs as early as 664/5,1 Charanis dates the seal 650, and this dates the first deportation of Slavs from the Balkan Peninsula to Asia Minor in the reign of Constans II …”
- ^ а б Vlasto, A. P. (1970). The Entry of the Slavs Into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs (на језику: енглески). CUP Archive. стр. 9—. ISBN 978-0-521-07459-9. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Stratos 1975, стр. 234.
- ^ Ninić, Ivan (1989). Migrations in Balkan History (на језику: енглески). Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute for Balkan Studies. стр. 61. ISBN 978-86-7179-006-2. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Serbian Studies (на језику: енглески). North American Society for Serbian Studies. 1995. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Kostelski, Z. (1952). The Yugoslavs: The History of the Yugoslavs and Their States to the Creation of Yugoslavia (на језику: енглески). Philosophical Library. ISBN 978-0-8022-0886-6. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Treadgold, Warren T. (1995). Byzantium and Its Army, 284-1081 (на језику: енглески). Stanford University Press. стр. 26. ISBN 978-0-8047-3163-8. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Cirkovic, Sima M. (2008). The Serbs (на језику: енглески). John Wiley & Sons. стр. 16—. ISBN 978-1-4051-4291-5. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Lemerle 1965, стр. 264, 270, 284..
- ^ Венедикова, Катерина (1998). Българите в Мала Азия: От древността до наши дни (на језику: бугарски). Тракия ООД. ISBN 978-954-8638-12-8. Приступљено 10. 1. 2022.
- ^ Ahrweiler 1966, стр. 402.
- ^ Živković 2008, стр. 269.
Литература uredi
- Komatina, Predrag (2014). „Settlement of the Slavs in Asia Minor During the Rule of Justinian II and the Bishopric των Γορδοσερβων” (PDF). Београдски историјски гласник. 5: 33—42.
- Lemerle, Paul (1965). Thomas le Slave (на језику: француски). Ed. De Boccard. стр. 255—297. Приступљено 10. 1. 2022.
- Ahrweiler, Hélène (1966). Byzance et la mer : la marine de guerre, la politique et les institutions maritimes de Byzance aux VIIe-XVe siècles (на језику: француски). Presses universitaires de France. Приступљено 10. 1. 2022.
- Živković, Tibor (2008). Forging Unity: The South Slavs Between East and West : 550-1150 (на језику: српски). Institute of History. ISBN 978-86-7558-573-2. Приступљено 10. 1. 2022.