Служба жени

„Služba ženi” je nemačko delo, koje je napisao Ulrih fon Lihtenštajn. Ovo delo nastalo je 1255. godine. Sastoji se od 1850 epskih strofa, 57 pesama i 7 pisama. Ovo delo se smatra prvim epom napisanim u prvom licu na nemačkom jeziku.

Služba ženi
Autor	Ulrih fon Lihtenštajn
Zemlja	Nemačka
Jezik	nemački

O piscu

Ulrih fon Lihtenštajn je bio pisac minezanga i srednjeg veka. Rođen je u Murau u Štajerskoj početkom 13. veka, a premino je 21. januara 1275. godine. Detalje o Ulrihovom životu je teško utvrditi, jer je veliki deo onoga što naučnici znaju u velikoj meri zasnovano na informacijama iz njegovog dela „Služba ženi”. On u svojim delima navodi pravila za vitezove i slobodne plemiće koje treba slediti da bi vodili častan život. Njegovo delo „ Ženska knjiga” je takođe vredna spomena, objavljena je 1257 godine.

Radnja

„Služba ženi” opisuje život, avanture i pre svega ljubavnu vezu između viteza Ulriha i dve žene koje je obožavao. Delo je stoga takođe podeljeno na prvu i drugu službu.

Prva služba

32 uvodne strofe ženske službe govore o detinjnstvu glavnog junaka. Prva služba počinje u prologu. Glavni junak je sa 12 godina napustio očevu kuću i tokom ovog putovanja upoznao plemenitu damu i odlučio da postane njen sluga. Međutim, otac ga vraća kući. Kasnije odlazi u službu kod austrijskog grofa, ali kada mu otac umre, vraća se kući. Kao rezultat toga, učestvovao je na turnirima za svoju damu, kako bi dobio viteško zvanje, što mu je uspelo nakon tri godine. Proglašen je za viteza u Beču tokom ceremonije venčanja ( ćerke austrijskog princa Leopolda i saksonskog princa). Na ovom venčanju ponovo sreće svoju ljubavnicu, nakon čeka Ulrih odlučuje da neće više nikada služiti ženi, i prva služba je završena.

Druga Služba

Druga služba je u poređenju sa prvom dosta kraća i čini jednu trećinu celokupnog epa. Počinje strofom 1390 i zavržava se epilogom. Iako je Urlih pri kraju prve službe odlučio da nikada više neće služiti ženi, nakon nekog vremena je promenio svoju odluku. U ovom trenutku u njegovom životu već postoji žena kojoj bi želeo da služi. On, prerušen u kralja Artura, posećuje veliki turnir i svoj put posvećuje jednoj ženi koju je želeo da služi. Nakon što se ovo putovanje završi, sledi niz tužnih događaja. Vojvoda Fridrih je ubijen, što je izazvalo velike nevolje u Austriji. Tada je Urlih zarobljen na godinu i tri nedelje. Pokušaji oslobođenja njegovih prijatelja propadaju. Međutim, on ne prestaje svojoj odabranoj ženi da šalje pisma i obećava da će joj služiti do kraja života. Međutim, kao rezultat ovih strašnih događaja, njegova kosa postaje seda i gubi radost poezije.

Epilog

Ovaj poslednji deo počinje strofom 1836 i traje do kraja epa, odnosno do strofe 1850. Pretpostavlja se da je „Služba ženi” prvo delo na nemačkom jeziku u prvom licu. Autor u epilogu naglašava da piše o sopstvenom životu, odnosno da ovo delo nije roman, već autobiografija. Smatra se, međutim, da ovo nije prava autobiografija, već roman sa autobiografskim elementima. Neki događaji u ovom epu zapravo su se desili u životu autora. Uprkos tome, delo je izmišljena priča koja romantizuje autorov život. Autor smatra da je nečasno govoriti o sopstvenom životu i izvinjava se zbog toga. Pre svega, hteo je da pokaže mladićima cilj službe ženi. Da bi to uradio, koristio je sopstveno iskustvo i nadao se da njegova priča neće biti samo zanimljiva za čitanje, već da će svako ko je pročita nešto naučiti.