Википедија

Smaragdna ploča

Smaragdna ploča, takođe poznata kao Zapisi sa smaragda ili Smaragdna tablica (lat. Tabula Smaragdina, arap. لَوْح الزُّمُرُّذ , lav al-zumud), je kompaktan i kriptičan hermetički tekst, prema verovanju, potiče iz 2. ili 3. veka p. n. e. Islamski i evropski alhemičari su ga visoko cenili kao temelj svoje veštine.[1] Iako se pripisuje legendarnoj helenističkoj ličnosti Hermesu Trismegistu, tekst Smaragdne ploče prvi put se pojavljuje u velikom broju ranosrednjovekovnih arapskih izvora, od kojih najstariji datira iz kasnog osmog ili početka devetog veka. Prevođen je na latinski nekoliko puta u dvanaestom i trinaestom veku. Usledila su brojna tumačenja i komentari.

Zamišljeni prikaz Smaragdne ploče iz 17. veka iz dela Hajnriha Kunrata, 1606.

Srednjovekovni i rani moderni alhemičari povezivali su Smaragdnu ploču sa stvaranjem filozofskog kamena i veštačkom proizvodnjom zlata.[2]

Takođe je popularna među okultistima i ezoteričarima devetnaestog i dvadesetog veka, pa i danas, među kojima je izraz „kako gore, tako i dole“ (savremena parafraza drugog stiha Ploče) postao često citirani moto.

Istorija uredi

Od 3. ili 2. veka pre nove ere, grčki tekstovi koji se pripisuju mitskoj ličnosti Hermesu Trismegistu, „nosiocu svih znanja”, počeli su da se pojavljuju u helenističkom Egiptu. Ovi tekstovi, poznati kao Hermetika, predstavljaju heterogenu kolekciju dela koja obuhvataju alhemijske, magijske, astrološke i medicinske elemente. Oni kulminiraju u mističko-filozofskim raspravama Korpus Hermetikum iz 2. ili 3. veka. U jednom od ovih dela, Kore Kosmou („Učenik sveta“), Hermes urezuje i skriva svoja učenja pre nego što se uznese na nebesa „kako bi svaka generacija rođena posle sveta trebalo da ih traži“.[3] Prema legendi, tekst na smaragd ugravirao je Hermes lično, a pronađena je na njegovom grobu Velikoj piramidi u Gizi.[4]

Godine 640. Egipat, koji je postao hrišćanski i vizantijski, osvojili su Arapi, koji su ovekovečili hermetičku i alhemijsku tradiciju u kojoj se nalazi Smaragdna ploča.

Arapske verzije uredi

 
Stranica iz Tajne tajni (Kitab Sir al-asrar), sa dve tabele za određivanje da li će pacijent živeti ili umreti na osnovu numeričke vrednosti njegovog imena.

Smaragdna ploča je pronađena u raznim drevnim arapskim delima u različitim verzijama. Najstarija verzija se nalazi kao dodatak u raspravi za koju se veruje da je nastala u 9. veku, [5] poznatoj kao Knjiga tajne stvaranja, Kitab sirr al-Halika na arapskom. Ovaj tekst se predstavlja kao prevod Apolonija iz Tijane, pod njegovim arapskim imenom Balinus. [6] Iako grčki rukopis nije pronađen, verovatno je postojao originalni grčki tekst. [7] Pripisivanje Apoloniju, iako lažno (pseudonim), uobičajeno je u srednjovekovnim arapskim tekstovima o magiji, astrologiji i alhemiji.

Uvod u Knjigu Tajne stvaranja je narativ koji objašnjava, između ostalog, da su „sve stvari sastavljene od četiri elementarna principa: toplote, hladnoće, vlage i suvoće“ (četiri Aristotelova svojstva), a njihove kombinacije objašnjavaju „odnose simpatije i antipatije među bićima“. Balin, „majstor talismana i čuda“, ulazi u kriptu ispod statue Hermesa Trismegista i pronalazi smaragdnu ploču u rukama starca koji sedi, zajedno sa knjigom. Srž rada je prvenstveno alhemijska rasprava koja po prvi put uvodi ideju da se svi metali formiraju od sumpora i žive, fundamentalna teorija alhemije u Srednjem veku. [6] Tekst Smaragdne ploče pojavljuje se poslednji, kao dodatak.[8] Dugo se raspravljalo da li je reč o stranom delu, isključivo kosmogonijske prirode, ili je sastavni deo ostatka dela, u kom slučaju ima alhemijski značaj od samog početka.[6] Nedavno se sugerisalo da je to zapravo tekst talismanske magije i da zabuna nastaje zbog pogrešnog prevoda sa arapskog na latinski.[9]

Smaragd je kamen koji se tradicionalno povezuje sa Hermesom, dok je živa njegov metal. Mars je povezan sa crvenim kamenjem i gvožđem, a Saturn sa crnim kamenjem i olovom.[10] U antici, Grci i Egipćani su razne minerale zelene boje (zeleni jaspis, pa čak i zeleni granit) nazivali smaragdom, a u srednjem veku se to odnosilo i na predmete od obojenog stakla, kao što je „Smaragdna ploča“ vizigotskih kraljeva[11] ili Sakro Katino iz Đenove (posuda za koju se veruje da je u Cezareji zaplenjena od strane Krstaša). koje je kraljica od Sabe ponudila Solomonu i korišćena je tokom Tajne večere).[12]

Ova verzija Smaragdne ploče se takođe nalazi u Kitab Ustukus al-Us al-Tani (Osnovna knjiga Fondacije) koja se pripisuje alhemičaru iz 8. veka Džabiru ibn Hajanu, poznatom u Evropi kao Geber.

Druga verzija se nalazi u eklektičnoj knjizi iz 10. veka, Sekretum Sekretorum (Tajna tajni, Sir al-asrar), koja se predstavlja kao pseudo-pismo od Aristotela Aleksandru Velikom tokom osvajanja Persije. Govori o politici, moralu, fizionomiji, astrologiji, alhemiji, medicini i još mnogo toga. Tekst se takođe pripisuje Hermesu, ali mu nedostaje narativ otkrića ploče.

Srednjovekovne latinske verzije uredi

Knjigu Tajne stvaranja preveo je na latinski (Liber de secretis naturae) početkom 12. veka Hju od Santale, ali ova verzija Smaragdne ploče nije bila široko poznata.[13]

Secretum Secretorum je na latinski u skraćenoj verziji preveo Johanes Hispalensis ili Hispaniensis (Jovan od Sevilje) oko 1140. godine, a zatim u dužoj verziji Filip iz Tripolija oko 1220. godine. Postala je jedna od najpoznatijih knjiga srednjeg veka.[14]

Treća latinska verzija se može naći u alhemijskoj raspravi koja datira verovatno iz 12. veka (iako nisu poznati rukopisi pre 13. ili 14. veka), Liber Hermetis de alchimia (Hermesova knjiga alhemije). Ova verzija, poznata kao "vulgata", je najrasprostranjenija.[6] Prevodilac ove verzije nije razumeo arapsku reč tilasm, što znači talisman, i transkribovao ju je na latinski kao telesmus ili telesmum (što je na francuskom postalo telesme), a komentatori su je različito tumačili, postajući „jedan od najkarakterističnijih – i najnejasnijih – pojmova u alhemiji“.[15]

Od renesanse do prosvetiteljstva uredi

 
Prvi emblem Atalanta Fugiens: vetar ga je nosio u stomaku.

Tokom renesanse, ideja da je Hermes Trismegist bio osnivač alhemije dobija na značaju, a istovremeno se legenda o otkriću razvijala i preplitala sa biblijskim izveštajima. Ovo je posebno slučaj u kasnom 15. veku u Livre de la philosophie naturelle des métaux Pseudo-Bernara iz Treviza:[16] „Prvi pronalazač ove veštine bio je Hermes Trismegist, jer je poznavao sve tri prirodne filozofije, naime Minerale, Biljke i Životinje”. Posle potopa pronašao je u dolini Hebrona, gde je Adam živeo posle proterivanja iz zemaljskog raja, sedam mermernih ploča na kojima su uklesana načela sedam slobodnih zanata. Napisao je kratko delo (koje reprodukuje početak Smaragdne ploče), koje je preneto njegovom učeniku Pitagori, zatim Platonu, Aristotelu i na kraju Aleksandru Velikom. Tako je prepotopska mudrost prenošena, nezavisno od otkrivenja datog Mojsiju na Sinaju.[17]

Dalje se razvija sa Žeromom Torelom u njegovoj knjizi o astrologiji, Opus Praeclarum de imaginibus astrologicis (Valence, 1496), u kojoj je Aleksandar Veliki taj koji otkriva Tabulu Zaradi u Hermesovoj grobnici dok putuje u Amonovo proročište u Egiptu. Ovu priču ponavlja Mihael Majer, lekar i savetnik „alhemijskog cara“ Rudolfa II, u svom simbolu aureae mensae (Frankfurt, 1617), pozivajući se na Liber de Secretis chymicis koji se pripisuje Albertu Magnusu.[18] Iste godine objavljuje čuvenu Atalanta Fugiens (Bežeći iz Atalante), koju je Teodor de Bri ilustrovao sa pedeset alhemijskih amblema, svaki praćen pesmom, muzičkom fugom i alhemijskim i mitološkim objašnjenjima. Prva dva amblema prikazuju odlomak iz Smaragdne ploče: „Vetar ga je nosio u svom stomaku; Zemlja je njegova dojilja“, a tekst objašnjenja počinje rečima „Hermes, najmarljiviji istraživač svih prirodnih tajni, opisuje u svojoj Smaragdnoj ploči delo prirode, iako kratko i tačno“.[6]

Hermetički amblem iz Tabula Smaragdina Hermetis uredi

 
Tabula Smaragdina Hermetis

Od kasnog 16. veka pa nadalje, Smaragdnu ploču često prati simbolična figura koja se zove Tabula Smaragdina Hermetis.

Ova figura je okružena akrostihom na latinskom "Visita Interiora Terrae Rectificando Invenies Occultum Lapidem („Posetite unutrašnjost zemlje i ispravljajući ćete pronaći skriveni kamen“), čijih sedam inicijala čine reč VITRIOL (drevni naziv za sumpornu kiselinu). Na vrhu se Sunce i Mesec sipaju u šolju iznad simbola žive. Oko živine čaše nalaze se četiri druge planete, koje predstavljaju klasičnu asocijaciju među sedam planeta i sedam metala: Sunce/zlato, Mesec/srebro, Merkur/živa, Jupiter/kalaj, Mars/gvožđe, Venera/bakar, Saturn/olovo, koje su takođe bile povezane tradicionalnim bojama: zlatna, srebrna, siva, plava, crvena, zelena i crna. U središtu se nalaze prsten i carski globus, a u dnu su sfere Neba i Zemlje (aludirajući na makrokosmos i mikrokosmos). Tri grba predstavljaju, prema pesmi, tri principa (tria prima) alhemijske teorije Paracelzusa: Orao/Merkur/Duh, Lav/Sumpor/Duša i Zvezda/So/Telo.[19] Konačno, dve proročke ruke uokviruju sliku i „zaklinju se u pravi temelj i pravu nauku“.

Od okultizma do ezoterizma i nadrealizma uredi

Alhemija i njen navodni „temeljni tekst“ nastavljaju da zanimaju okultiste. Ovo je slučaj sa magom Elifasom Levijem: „Ništa ne nadmašuje i ništa nije jednako kao sažetak svih doktrina starog sveta nekoliko rečenica koje je Hermes ugravirao na dragom kamenu i poznate kao 'smaragdna ploča'... sve je to magija na jednoj stranici.[20] To se odnosi i na „radoznalu figuru“ [6] Nemca Gotliba Laca, koji je sam objavio monumentalno delo Die Alchemie iz 1869. godine, [21] kao i na teozoficu Helenu Blavacki[22] i perenijalistu Titusa Burkharda.[23]

Verzije izvornog teksta uredi

Smaragdna ploča je bila sasvim nepoznata sve do srednjeg veka, a iako se smatra da je original bio pisan grčkim jezikom i datiran u 4. vek, najstarije preživele kopije su verovatno iz 9. ili 10. veka, na arapskom jeziku.[24][25]

U ezoterijskoj tradiciji, Ploča se smatra delom hermetičke literature pripisane Hermesu. Delo se prvi put pojavilo na Zapadu u delu Pseudo-Aristotela Secretum Secretorum(Secretum Secretorum), što je ustvari prevod arapske knjige Kitab Sirr al-Asar, verovatno iz 9.veka. Knjigu je u 12. veku preveo na latinski Johannes Hispalensis (Johannes Hispalensis).[26]

Arapske verzije uredi

Prevod na arapski[27] Prevod sa arapskog na srpski

حق لا شك فيه صحيح

إن الأعلى من الأسفل والأسفل من الأعلى

عمل العجائب من واحد كما كانت الأشياء كلها من واحد بتدبير واحد

أبوه الشمس ، أمه القمر

حملته الريح في بطنها، غذته الأرض

أبو الطلسمات، خازن العجائب، كامل القوى

نار صارت أرضا اعزل الأرض من النار

اللطيف أكرم من الغليظ

برفق وحكم يصعد من الأرض إلى السماء وينزل إلى الأرض من السماء

وفيه قوة الأعلى والأسفل

لأن معه نور الأنوار فلذلك تهرب منه الظلمة

قوة القوى

يغلب كل شيء لطيف، يدخل في كل شيء غليظ

على تكوين العالم الأكبر تكوّن العمل

فهذا فخري ولذلك سمّيت هرمس المثلّث بالحكمة

[28] 		Pravo, nema sumnje, tačno je.

Gornje je kao donje, a donje je kao gornje.

On je učinio čudesa iz jednoga, kao što je sve stvoreno iz jednoga po jednom naredbom.

Otac mu je Sunce, majka mu je Mesec

Vetar ga je nosio u utrobi, Zemlja ga je hranila

On je otac svih Talasmi, čuvar čudesa, snage potpune.

Vatra je postala Zemlja, odvojio je Zemlju od Vatre.

Blago je izdašnije od gustog

Nežno i razborito se uzdiže sa Zemlje na Nebo i spušta se na Zemlju sa Neba

On je nežan, mudar, izdiže se sa zemlje do neba i spušta se sa neba na zemlju.

Ima snagu gornjeg i donjeg.

Sa njim je Svetlost svetlosti, pa tama beži od njega.

Snaga svih snaga.

Pobeđuje sve što je nežno i proniče u sve što je gusto.

Na taj način nastalo je Delo.

Odavde potiču predivne adaptacije, čiji način je ovde dat.

Zato su me nazvali Hermes Trismegist, trouglom mudrosti.


Srednjovekovne latinske verzije uredi

Prevod na latinski[27] Prevod sa latinskog na srpski

Tabula Smaragdina

Verum, sine Mendacio, certum et verissimum:

Quod est Inferius est sicut quod est Superius, et quod est Superius est sicut quod est Inferius, ad perpetranda Miracula Rei Unius. Et sicut res omnes fuerunt ab Uno, meditatione unius, sic Omnes Res natae ab hac una Re, adaptatione.

Pater eius est Sol. Mater eius est Luna. Portavit illud Ventus in Ventre suo. Nutrix eius Terra est. Pater omnis Telesmi totius Mundi est hic. Virtus eius integra est si versa fuerit in Terram. Separabis Terram ab Igne, subtile ab spisso, suaviter, magno cum ingenio.

Ascendit a Terra in Coelum, iterumque descendit in Terram, et recipit Vim superiorum et inferiorum. Sic habebis Gloriam totius Mundi. Ideo fugiet a te omnis Obscuritas. Haec est totius Fortitudinis Fortitudo fortis, quia vincet Omnem rem subtilem, Omnemque Solidam penetrabit.

Sic Mundus creatus est. Hinc erunt Adaptationes Mirabiles, quarum Modus est hic. Itaque vocatus sum Hermes Trismegistus, habens tres partes Philosophiae totius Mundi.

Completum est quod dixi de Operatione Soli

 		Smaragdna ploča

Istinito, bez Laži, sigurno i najistinitije:

Ono što je Dole je kao ono što je Gore, i ono što je Gore je kao ono što je Dole, da bi se izvršila Čudesa Jedne Stvari. Kao što sve stvari potiču od Jednoga, meditacijom Jednoga, tako su sve stvari nastale od ove jedne Stvari adaptacijom.

Njegov otac je Sunce. Njegova Majka je Mesec. Vetar ga nosi u svom Stomaku. Zemlja mu je dojilja. Otac svih Telesmi celog Sveta je ovde. Njegova snaga je potpuna ako je okrenuta ka Zemlji. Odvojićeš Zemlju od Vatre, retko od gustog, polako i nežno.

Podizaće se sa Zemlje na Nebo, ponovo silaziti na Zemlju i primati Snagu gornjih i donjih. Tako ćeš imati Slavu celog Sveta. Zato će sva Tama pobeći od tebe. Ovo je snaga sve Snage, jer će pobediti sve što je Suptilno i proniknuće u sve što je Čvrsto.

Tako je stvoren Svet. Odavde će proizaći Prekrasna Prilagođenja, čiji Način je ovde prikazan. Zato sam nazvan Hermes Trismegist, onaj koji ima tri dela Filozofije celog Sveta.

Završeno je ono što sam rekao o Delovanju Sunca.

Rana savremena verzija uredi

Prevod na latinski[29] Prevod sa latinskog na srpski

Verum sine mendacio, certum, et verissimum.

Quod est inferius, est sicut quod est superius.

Et quod est superius, est sicut quod est inferius, ad perpetranda miracula rei unius.

Et sicut res omnes fuerunt ab uno, meditatione unius, sic omnes res natae ab hac una re, adaptatione.

Pater eius est Sol, mater eius est Luna.

Portavit illud ventus in ventre suo.

Nutrix eius terra est.

Pater omnis telesmi totius mundi est hic.

Vis eius integra est, si versa fuerit in terram.

Separabis terram ab igne, subtile ab spisso, suaviter cum magno ingenio.

Ascendit a terra in coelum, iterumque descendit in terram, et recipit vim superiorum et inferiorum.

Sic habebis gloriam totius mundi.

Ideo fugiet a te omnis obscuritas.

Haec est totius fortitudinis fortitudo fortis, quia vincet omnem rem subtilem, omnemque solidam penetrabit.

Sic mundus creatus est.

Hinc erunt adaptationes mirabiles, quarum modus hic est.

Itaque vocatus sum Hermes Trismegistus, habens tres partes philosophiae totius mundi.

Completum est, quod dixi de operatione Solis.

[30] 		Istinito bez laži, sigurno i najistinitije.

Ono što je dole, tako je kao ono što je gore.

I ono što je gore, tako je kao ono što je dole, za izvršenje čudesa jedne stvari.

I kao što su sve stvari proizašle od jednoga, meditacijom jednoga, tako su sve stvari nastale od ove jedne stvari, adaptacijom.

Otac mu je Sunce, majka mu je Mesec.

Vetar ga je nosio u svojoj utrobi

Zemlja je njegova hraniteljica.

Otac svih telesmi celog sveta je ovde.

Njegova snaga je potpuna, ako je okrenuta ka zemlji.

Odvojićeš zemlju od vatre, retko od gustog, nežno sa velikim umom.

Uzlazi sa zemlje na nebo, ponovo silazi na zemlju, i prima snagu gornjih i donjih.

Tako ćeš imati slavu celog sveta.

Stoga će sva Tama pobeći od tebe.

To je najveća snaga svake hrabrosti, jer će pobediti sve što je suptilno i prodreti u sve trajno.

Tako je stvoren svet.

Stoga će biti neverovatnih adaptacija čiji je način ovde dat.

Zato sam nazvan Hermes Trismegist, koji poseduje tri dela filozofije celog sveta.

Završeno je ono što sam rekao o delovanju Sunca.

Uticaj uredi

U nekoliko zapadnih verzija, Ploča je postala oslonac srednjovekovne i renesansne alhemije. Komentare i/ili prevode objavili su, između ostalih, Johanes Tritem, Rodžer Bejkon, Mihael Majer, Albert Magnus i Isak Njutn. Kratki tekst je bio popularan sažetak alhemijskih principa, gde se smatralo da su tu opisane tajne kamena mudrosti.[31]

Alhemičar iz četrnaestog veka Ortolan (ili Hortulan) napisao je značajnu egzegezu o Tajne Hermesa, koja je bila uticajna na kasniji razvoj alhemije. Preživeli su mnogi rukopisi ove kopije Smaragdne ploče i komentara Ortolana, koji datiraju barem još iz petnaestog vieka. Ortolan je, kao i Albert Magnus pre njega, video ploču kao zagonetni recept koji opisuje laboratorijske procese koristeći nazive špila (ili kodne reči). Ovo je bilo dominantno gledište Evropljana sve do petnaestog veka.[32]

Do ranog šesnaestog veka, spisi Johanesa Tritemija (1462–1516) označili su pomak od laboratorijskog tumačenja Smaragdne ploče, ka metafizičkom pristupu. Tritem je izjednačio Hermesovu jednu stvar sa monadom pitagorejske filozofije i anima mundi. Ovo tumačenje hermetičkog teksta usvojili su alhemičari kao što su Džon Di, Hajnrih Kornelije Agripa i Gerhard Dorn.[33]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Principe 2013, str. 31.
  2. ^ Principe 2013, str. 32.
  3. ^ Faivre 1988
  4. ^ Hutin, Serge. Alkemija. str. 43. 
  5. ^ Kraus, Paul 1942-1943. Jâbir ibn Hayyân: Contribution à l'histoire des idées scientifiques dans l'Islam. I. Le corpus des écrits jâbiriens. II. Jâbir et la science grecque. Cairo: Institut français d'archéologie orientale, vol. II, pp. 274-275; Weisser, Ursula 1980. Das Buch über das Geheimnis der Schöpfung von Pseudo-Apollonios von Tyana. Berlin: De Gruyter, p. 46.
  6. ^ a b v g d đ Kahn 1994
  7. ^ Kahn 1994 citing Ursula Weisser's work Das Buch über das Geheimnis der Schöpfung (1980)
  8. ^ "This is the book of the wise Bélinous [Apollonius of Tyana], who possesses the art of talismans: this is what Bélinous says... In the place where I lived [Tyana], there was a stone statue raised on a wooden column; on the column, these words were written: 'I am Hermes, to whom knowledge has been given...'. While I slept uneasily and restlessly, preoccupied with my sorrow, an old man whose face resembled mine appeared before me and said, 'Rise, Bélinous, and enter this underground road; it will lead you to the knowledge of the secrets of Creation...'. I entered this underground passage. I saw an old man sitting on a golden throne, holding an emerald tablet in one hand... I learned what was written in this book of the 'Secret of the Creation of Beings'... [Emerald Tablet:] True, true, certain, indisputable, and authentic! Behold, the highest comes from the lowest, and the lowest from the highest; a work of wonders by a single thing..."
  9. ^ Didier Kahn, Le Fixe et le volatil, CNRS Éditions, 2016, pp. 23-23, citing Mandosio 2003, str. 682–683.
  10. ^ Kahn 1994 citing Julius Ruska's op. cit.
  11. ^ See Rachel Arié Études sur la civilisation de l'Espagne musulmane, Brill Archive, 1990 p. 159
  12. ^ Jack Lindsay, Les origines de l'alchimie dans l'Égypte gréco-romaine (1986) p. 202
  13. ^ Le Liber De secretis naturae du Ps. Apollonius de Tyane, traduction latine par Hugues de Santalla du Kitæb sirr al-halîqa. Édition et présentation par Françoise Hudry, in: Chrysopoeia, 6, p. 1-154
  14. ^ exemplaire de la bibliothèque nationale (Manuscrits occidentaux, inv. Latin 11118 vers 1220)
  15. ^ Mandosio 2005
  16. ^ Printed in Opuscule tres-excellent de la vraye philosophie naturelle des métaulx, traictant de l’augmentation et perfection d’iceux... par Maistre D. Zacaire,... Avec le traicté de vénérable docteur allemant Messire Bernard, conte de la Marche Trevisane, sur le mesme subject. (Benoist Rigaud, Lyon 1574). scanned copy
  17. ^ Joachim Telle, L’art symbolique paracelsien: remarques concernant une pseudo-Tabula smaragdina du 16e siècle in Faivre 1988
  18. ^ Faivre 1988
  19. ^ ' Joachim Telle L’art symbolique paracelsien : remarques concernant une pseudo-Tabula smaragdine du XVIe siècle in Faivre 1988
  20. ^ Éliphas Lévi, Histoire de la Magie, Germer Bailliere, 1860, p. 78-79
  21. ^ secret of the emerald tablet excerpt translated into English from Die Alchemie (1869)
  22. ^ H.P. Blavatsky Isis Unveiled Theosophical University Press, 1972. p. 507-14.
  23. ^ Titus Burckhardt, Alchemy Stuart and Watkins, London, 1967 p. 196 -201
  24. ^ „THE STR CONNECTION”. Acta Archaeologica. 81 (1): 61—65. decembar 2010. ISSN 0065-101X. doi:10.1111/j.1600-0390.2010.00269.x. 
  25. ^ Hutin, Serge (1969). „Un philosophe rosicrucien anglais: Robert Fludd”. Studi Internazionali di Filosofia. 1: 101—106. ISSN 0039-2979. doi:10.5840/studintfil196915. 
  26. ^ Smaragdna ploča (na jeziku: hrvatski), 27. 10. 2014, Pristupljeno 2019-02-06 
  27. ^ a b „The Emerald Tablet”. tree.org. Pristupljeno 2019-02-06. 
  28. ^ Weisser 1979, str. 524–525. A translation based on the superseded edition of Ruska 1926, str. 158–159 may be found in Rosenthal 1975, str. 247–248.
  29. ^ Geber, Roger Bacon (1541). In hoc volumine De alchemia continentur haec, Gebri...De inuestigatio[n]e p ... (na jeziku: Dutch). unknown library. apud Ioh. Petreium. 
  30. ^ Word of Greek origin, from τελεσμός (itself from τελέω, having meanings such as "to perform, accomplish" and "to consecrate, initiate"); "th"-initial spellings represent a corruption. The obscurity of this word's meaning brought forth many interpretations. An anonymous commentary from the 12th century explains telesmus as meaning "secret", mentioning that "divination among the Arabs" was "referred to as telesmus", and that it was "superior to all others"; of this later only the meaning of "a secret" would remain in the word. The word corresponds to طلسم (ṭilasm) in the Arabic text, which does indeed mean "enigma", but also "talisman" in Arabic. It has been asserted that the original meaning was in fact in reference to talismanic magic, and that this was lost in translation from Arabic to Latin (source: Mandosio 2005). Otherwise, the word telesmus was also understood to mean "perfection", as can be seen in Isaac Newton's translation, or "treasure", or other things.
  31. ^ Linden 2003, str. 27.
  32. ^ Debus 2004, str. 415.
  33. ^ Debus 2004, str. 415.

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смарагдна_плоча&oldid=27699333”