Socijalni rad

Socijalni rad se, od svog nastanka do danas, definiše na različite načine. Prve definicije naglašavale su da socijalni rad uključuje milosrđe, pomoć siromašnima i čovekoljublje. Odsek za socijalni rad OUN, 1960. godine, definiše socijalni rad kao profesiju čiji je zadatak pružanje pomoći u cilju boljeg prilagođavanja pojedinaca i društvene sredine, odnosno profesiju u službi razvoja ličnosti, grupa i zajednice. Veća profesionalizacija struke dovela je do definicije Internacionalnog udruženja socijalnih radnika koja ističe da je to organizovana i na naučnim principima zasnovana profesija u cilju pomoći pojedincima, grupama i zajednicama da ponovo uspostave svoje izgubljene mogućnosti za socijalno funkcionisanje i stvaranje povoljnih uslova za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Prema definiciji Međunarodne federacije socijalnih radnika (IFSW), profesija socijalnog rada promoviše socijalne promene, rešavanje problema kroz međuljudske odnose i osnaživanje i oslobođenje ljudi kako bi se poboljšala njihova dobrobit. Koristeći teorije ljudskog ponašanja i socijalnih sistema, socijalni rad interveniše na tačkama na kojima su ljudi u interakciji sa svojim okruženjem. Principi ljudskih prava i socijalne pravde su fundamentalni za socijalni rad.

Socijalni rad je akademska disciplina i profesija zasnovana na praksi koja se bavi pojedincima, porodicama, grupama, zajednicama i društvom u celini u nastojanju da zadovolji osnovne potrebe i poboljša društveno funkcionisanje, samoopredeljenje, kolektivnu odgovornost, optimalno zdravlje i opšte blagostanje. Socijalno funkcionisanje se definiše kao sposobnost pojedinca da obavlja svoje društvene uloge unutar sebe samog, svog neposrednog društvenog okruženja i društva u celini. Socijalni rad primenjuje oblasti, kao što su sociologija, psihologija, ljudska biologija, političke nauke, zdravstvo, razvoj zajednice, pravo i ekonomija, za rad sa pojedincima tokom celog života, angažovanje u sistemima klijenata, sprovođenje procena i razvoj intervencija za rešavanje društvenih problema, ličnih problema, i sprovođenja društvenih promena. Praksa socijalnog rada često se deli na mikro-rad, koji uključuje rad direktno sa pojedincima ili malim grupama; i makro-rad, koji uključuje rad sa zajednicama i podsticanje promena u većoj meri kroz socijalnu politiku. Počevši od 1980-ih, nekoliko univerziteta je započelo programe menadžmenta socijalnog rada, kako bi se pripremili studenti za upravljanje službama za pružanje društevenih i ljudskih usluga, pored klasičnog obrazovanja o socijalnom radu.

Profesija socijalnog rada razvila se u 19. veku, sa nekim korenima u dobrovoljnoj filantropiji i u lokalnom organizovanju. Međutim, odgovori na društvene potrebe postojali su dugo pre toga, prvenstveno od srane javnih ubožnica, privatnih dobrotvornih i verskih organizacija. Efekti industrijske revolucije i Velike depresije 1930-ih izvršili su pritisak na socijalni rad da postane definisanija disciplina.

Definicija

Socijalni rad je široka profesija koja se ukršta sa nekoliko disciplina. Organizacije socijalnog rada nude sledeće definicije:

„Socijalni rad je profesija zasnovana na praksi i akademska disciplina koja promoviše društvene promene i razvoj, društvenu koheziju, i osnaživanje i oslobađanje ljudi. Principi socijalne pravde, ljudska prava, kolektivna odgovornost i poštovanje različitosti su ključni za socijalni rad. Podržan teorijama socijalnog rada, društvenim naukama, humanističkim naukama i autohtonim znanjem, socijalni rad angažuje ljude i strukture da se bave životnim izazovima i poboljšaju blagostanje." - Međunarodna federacija socijalnih radnika

„Socijalni rad je zanimanje koje pomaže pojedincima, porodicama, grupama i zajednicama da poboljšaju svoju individualnu i kolektivnu dobrobit. Cilj mu je pomoć ljudima da razviju svoje veštine i sposobnost da koriste svoje resurse i resurse zajednice za rešavanje problema. Socijalni rad se bavi individualnim i ličnim problemima, ali i širim društvenim pitanjima kao što su siromaštvo, nezaposlenost i nasilje u porodici.” - Kanadsko udruženje socijalnih radnika

Praksa socijalnog rada sastoji se od profesionalne primene društvenih principa i tehnika na jedan ili više sledećih ciljeva: pomaganje ljudima u dobijanju opipljivih usluga; savetovanje i psihoterapija sa pojedincima, porodicama i grupama; pomaganje zajednicama ili grupama u pružanju ili poboljšanju socijalnih i zdravstvenih usluga i učešće u zakonodavnim procesima. Praksa socijalnog rada zahteva poznavanje ljudskog razvoja i ponašanja; društvenih i ekonomskih i kulturnih institucija; i interakciju svih ovih faktora." – Nacionalno udruženje socijalnih radnika

„Socijalni radnici rade sa pojedincima i porodicama kako bi pomogli u poboljšanju ishoda u njihovim životima. Ovo može pomoći zaštiti ranjivih ljudi od povreda ili zlostavljanja ili podržati ljude da žive samostalno. Socijalni radnici podržavaju ljude, deluju kao zastupnici i usmeravaju ih na usluge koje socijalni radnici često vrše u multidisciplinarnim timovima zajedno sa zdravstvenim i obrazovnim stručnjacima.” –Britansko udruženje socijalnih radnika

Područja socijalnog rada

Različiti oblici prakse socijalnog rada razvrstani su u područja, pre svega prema primeni metodskih kompleksa (socijalni rad sa pojedincem, grupom ili zajednicom), kao i prema kategoriji korisnika (rad sa decom, starima, osobama sa posebnim potrebama, delinkventima, zavisnicama, starima i sl.). Područja socijalnog rada određuju specifičnost primene metoda, tehnika i veština socijalnog rada na određenu kategoriju klijenata.

Socijalne usluge

Socijalne usluge obuhvataju mrežu institucija, organizacija i službi formiranih radi promocije zdravlja i dobrobiti građana. Usluge mogu biti raznolike i uključuju pomaganje ljudima da postanu nezavisni do stepena do kojeg je to moguće, pravnu pomoć, bračno savetovanje, grupe građana za podršku, zastupanje, ostvarivanje finansijske pomoći, nadzor nad decom, povezivanje klijenata sa resursima, savetovanje i drugo.

Administracija u socijalnom radu

Administracija u socijalnom radu se odnosi na socijalne agencije koje treba da sprovedu socijalnu politiku u obliku socijalnih usluga. Sinonim je za implementaciju administrativnih metoda, profesionalnih vrednosti i etike. Očekuje se da će ovi metodi omogućiti socijalnim radnicima da obezbede efektivne i humane usluge klijentima.

Literatura

• Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
• Agnew, Elizabeth N. (2004). From Charity to Social Work: Mary E. Richmond and the Creation of an American Profession. Urbana, IL: University of Illinois Press. ISBN 0-252-02875-9. OCLC 51848398. 

• Bodenheimer, Danna (2015). Real World Clinical Social Work: Find Your Voice and Find Your Way (1st izd.). Harrisburg, PA: The New Social Worker Press. ISBN 978-1-929109-50-0. 

• Barker, Robert L. (2003). Social Work Dictionary (5th izd.). Silver Spring, MD: NASW Press. ISBN 0-87101-355-X. OCLC 52341511. 

• Bruce S. Jansson (14. 3. 2017). Empowerment Series: Becoming An Effective Policy Advocate. Cengage Learning. ISBN 978-1-337-51433-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

• Butler, Ian and Gwenda Roberts (2004). Social Work with Children and Families: Getting into Practice (2nd izd.). London, England; New York, NY: Jessica Kingsley Publishers. ISBN 1-4175-0103-0. OCLC 54768636. 

• Catheleen Jordan (20. 11. 2015). Clinical Assessment for Social Workers: Quantitative and Qualitative Methods. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-065643-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

• Davies, Martin (2002). The Blackwell Companion of Social Work (2nd izd.). Oxford, UK; Malden, MA: Blackwell. ISBN 0-631-22391-6. OCLC 49044512. 

• Fischer, Joel and Kevin J. Corcoran (2007). Measures for Clinical Practice and Research: A Sourcebook (4th izd.). Oxford, UK; New York, NY: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-518190-6. OCLC 68980742. 

• Greene, Roberta R. (2008). Social Work with the Aged and their Families (3rd izd.). New Brunswick, NJ: Transaction Publishers. ISBN 978-0-202-36182-6. OCLC 182573540. 

• Grinnell, Richard M. and Yvonne A Unrau (2008). Social Work Research and Evaluation: Foundations of Evidence-Based Practice (8th izd.). Oxford, UK; New York, NY: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530152-6. OCLC 82772632. 

• Kenneth J. Linfield; Emil J. Posavac (3. 9. 2018). Program Evaluation: Methods and Case Studies. Taylor & Francis. ISBN 978-1-351-59201-7. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Larry D. Watson; Richard A. Hoefer (5. 11. 2013). Developing Nonprofit and Human Service Leaders. SAGE Publications. ISBN 978-1-4522-9152-9. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

• Mary Carmel Ruffolo; Brian E Perron; Elizabeth H Voshel (2015). Direct Social Work Practice: Theories and Skills for Becoming an Evidence-Based Practitioner (1st izd.). Los Angeles: SAGE Publications. ISBN 978-1-483-37924-1. 

• Mizrahi, Terry; Larry E. Davis (2008). Encyclopedia of Social Work (20th izd.). Washington, DC; Oxford, UK; New York, NY: NASW Press and Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530661-3. OCLC 156816850. 

• Peter J. Pecora; David Cherin; Emily Bruce; Trinidad de Jesus Arguello (2010). Strategic Supervision: A Brief Guide for Managing Social Service Organizations. SAGE Publications. ISBN 978-1-4129-1543-4. 

• Popple, Philip R.; Leslie Leighninger (2008). The Policy-Based Profession: An Introduction to Social Welfare Policy Analysis for Social Workers (4th izd.). Boston, MA: Pearson/Allyn and Bacon. ISBN 978-0-205-48592-5. OCLC 70708056. 

• Ragg, D. Mark (2011). Developing Practice Competencies: A Foundation for Generalist Practice (1st izd.). Hoboken, N.J: Wiley. ISBN 978-0-470-55170-7. OCLC 757394287. 

• Ralph Brody; Murali Nair (21. 11. 2013). Effectively Managing and Leading Human Service Organizations. SAGE Publications. ISBN 978-1-4833-1497-6. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

• Reamer, Frederic G. (2006). Ethical Standards in Social Work: A Review of the NASW Code of Ethics (2nd izd.). Washington, DC: NASW Press. ISBN 978-0-87101-371-2. OCLC 63187493. 

• Richardson, Virginia E. and Amanda Smith Barusch (2006). Gerontological Practice for the Twenty-First Century: A Social Work Perspective. New York, NY: Columbia University Press. ISBN 0-231-10748-X. OCLC 60373501. 

• Richard S. Balkin; Gerald A. Juhnke (2018). Assessment in Counseling: Practice and Applications. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-067275-1. 
• Sowers, Karen M. and Catherine N. Dulmus; et al. (2008). Comprehensive Handbook of Social Work and Social Welfare. Hoboken, NJ: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-75222-6. OCLC 155755265. 

• Statham, Daphne (2004). Managing Front Line Practice in Social Work. New York, NY: Jessica Kingsley Publishers. ISBN 1-4175-0127-8. OCLC 54768593. 

• Thyer, Bruce A.; John S. Wodarski (2007). Social Work in Mental Health: An Evidence-Based Approach. Hoboken, NJ: John Wiley. ISBN 978-0-471-69304-8. OCLC 65197928. 

• Turner, Francis J. (2005). Canadian Encyclopedia of Social Work. Waterloo, ON: Wilfrid Laurier University Press. ISBN 0-88920-436-5. OCLC 57354998. 

• Webb, Stephen (2006). Social Work in a Risk Society. London, UK: Palgrave, Macmillan. ISBN 978-0-230-21442-2. OCLC 49959266. 
• Webb, Stephen (2017). Professional Identity and Social Work. London, UK: Routledge. ISBN 9781138234437. OCLC 49959266. 

• Zastrow, Charles (2014). Introduction to Social Work and Social Welfare: Empowering People. Belmount: Cengage Learning. ISBN 9781285176406. 

• Jerrold R. Brandell, ur. (februar 1997). Theory and Practice in Clinical Social Work. Simon and Schuster. ISBN 978-0-684-82765-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• IFSW
• The Social Service Job Site
• Social Work, WCIDWTM - The University of Tennessee
• Social Work Evaluation and Research Resources Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. decembar 2005)