Spomenik Velikom požaru u Londonu

Spomenik Velikom požaru u Londonu (engl. Monument to the Great Fire of London), poznatiji samo kao Spomenik (engl. the Monument), je stubna građevina rimskog dorskog stila u Sitiju, blizu severnog kraja Londonskog mosta, koji je sagrađen u znak sećanja na Veliki požar u Londonu.

Moderni izgled spomenika, autor Kristofer Ren.

Platforma za gledanje na vrhu Spomenika.

Smešten je na mestu gde se ukrštaju Monjument ulica i Fiš strit hil, 62 m je visok, a 62 m je udaljen od mesta na kome je Veliki požar počeo dana 2. septembra 1666. godine. Drugi spomenik, Golden Boy of Pye Corner, označava tačku blizu Smitfilda gde je požar zaustavljen. Napravljen je između 1671. i 1677. godine, i predstavlja najveću izolovanu stubnu građevinu na svetu. Sagrađen je na mestu St. Margaret's, Fish Street, prve crkve koja je izgorela u Velikom požaru.

Spomenik obuhvata valoviti dorski stub, sagrađen od portlandske stene na čijem se vrhu nalazi pozlaćena urna vatre, i nju su dizajnirali Kristofer Ren i Robert Huk. Njena visina označava udaljenost od mesta u Puding lejnu, kod prodavnice Tomasa Ferjnora, kraljevog pekara, gde je Veliki požar počeo.

Do vrha spomenika se može doći uskim krivudavim stepenicama, kojih ima 311. Mrežasti kavez je dodat sredinom 19. veka na vrh, kako bi sprečio da ljudi skaču sa spomenika, jer je šestoro ljudi izvršilo samoubistvo između 1788. i 1842. godine.

Tri strane baze imaju inskripcije na latinskom. Inskripcija na južnoj strani opisuje akcije koje je Čarls II preduzeo povodom požara. Inskripcija na istoku opisuje kako je Spomenik započet i doveden do savršenstva, i pod kojim gradonačelnicima. Inskripcije na severnoj strani opisuju kako je požar počeo, koliko je štete izazvao, i kako je na kraju ugašen. Godine 1681, reči „papsko besnilo koje je dovelo do ovakvih horora, nije ugašeno“, dodate su na kraj inskripcije. Tekst na istočnoj strani uopšteno krivi rimske katolike za požar, i zbog toga je Aleksandar Poup izjavio sledeće o ovom mestu:

Gde londonski stub pokazujući u nebo,
kao visoki nasilnik, podiže glavu i laže.
—Moral Essays, Epistle iii stih 339 (1733 — 1734)

Reči su uklonjene 1830. godine.

Zapadna strana baze prikazuje skulpturu, čiji je autor Kajus Gabrijel Siber, koja je urađena povodom uništenja Grada — Čarls II i njegov brat, Džejms, Vojvoda od Jorka (kasnije Džejms II), koje krasi sloboda, arhitektura i nauka, daju naređenja za obnovu grada.

Najbliža londonska podzemna stanica je Spomenik.

Pozadina

Jula 1666. godine, London je zadesio Veliki požar. Nije bilo mnogo ljudskih žrtava, što se može smatrati pozitivnom okolnošću, s obzirom na broj stanovnika ovog grada u to vreme, i s obzirom na to da se tu nalazila jedna od najvećih luka u Evropi. Međutim staro središte grada — Siti gotovo je potpuno izgorelo. Vatra je počela da se širi u noći između 2. i 3. septembra od pekare u Piding lejnu, za četiri dana gotovo je četvrtina grada uništena; uništeno je staro jezgro Londona, ali ova okolnost je takođe omogućila da se stvori novi London, kojeg krase impresivne zgrade, široke avenije, gde su se nekada nalazile natrpane, zgusnute uličice zbog kojih se pre izvesnog vremena i Kuga brže širila Londonom.

Posao obnavljanja Londona pripao je arhitekti, Kristoferu Renu, čije je najpoznatije delo Katedrala Svetog Pavla.

Ako bi spomenik bio položen na zemlju u pravcu istoka, njegov vrh bi tačno pokazo mesto na kome se nalazila pekara Tomasa Farinera, gde je nastao požar. Visok 61,5 metara, ovaj spomenik je i danas navjiši samostojeći kameni stub na svetu.

Istorija

Slika spomenika čiji je autor Saton Nikols, 1753. godine

Prvi Akt o obnovi iz 1669. godine, govorio je da „je bolje sačuvati sećanje na ovaj nemili događaj“, stub od mesinga ili od kamena trebalo je postaviti u Fiš strit hilu, kod ili u blizini Ferjnorove pekare, gde je požar počeo. Ren, kao general Kraljvih radova, pitan je da osmisli izgled za buduće delo. Ren je radio sa Robertom Hukom na izgledu spomenika. Nemoguće je potpuno objasniti saradnju između Huka i Rena, ali Hukovi crteži idejnih rešenja stuba i dalje postoje i Renov potpis se nalazi na njima, ukazujući pre na njegovo slaganje sa crtežima, nego da je on njihov autor. Gradsko veće nije prihvatilo predloženi izgled do 1671. godine, i trebalo je još šest godina da se ovaj stub, dugačak 62 m, sagradi. To je bilo dve godine pre nego što je inskripcija (čiji sadržaj je trebalo da osmisli Ren) nije postavljena na mesto. „Znak sećanja sa drskim nepoštovanjem za istinu — činjenica da se London ponovo podiže... tri kratke godine upotpunjuju to što se smatralo radom vekova“.

Prizori objavljeni u “The Graphic”, 1891. godine

Hukovi sačuvani crteži pokazuju da je nekoliko verzija spomenika poslato na razmatranje: plan obeliska, stub ukrašen jezičcima požar, talasast dorski stub koji je na kraju izabran. Stvarni razdor je nastupio kod pitanja koj tip ornamenta treba da bude na vrhu. U početku, Ren je favorizovao statuu feniksa sa produženim krilima koji se diže iz pepela, ali kako su se radovi bližili kraju, on je predložio da na statuu dugačku 5 m postavi Čarlsa II, ili ženu sa mačevima kako bi prikazao trijumf Londona; cena ovog rešenja bila je procenjena na 1050 £. Samom kralju Čarlsu se nije svidela ideja statue njega samog na vrhu spomenika, o tome je rekao: „Ja nisam započeo požar“, i umesto toga više je voleo jednostavnu pozlaćenu loptu od srebra „sa plamenom koji izbija sa vrha“, što bi koštalo malo iznad 325 £, ali konačno rešenje je bilo pozlaćena bronzana urna, što je bio predlog Roberta Huka i to je izabrano.

Puna cena spomenika bila je 13.450 £, od kojih je 11.300 £ platio zidarski ugovorilac, Džošua Maršal.

Pisac rođen u Edinburgu, Džejms Bozvel, posetio je spomenik 1763. godine, da se popne na 311 stepenika što je tada bila najviška tačka gledišta u Londonu. Na pola puta do tamo, dobio je panični napad, ali istrajao je i stigao je do vrha, gde je našao „strašnim da bude toliko monstruozan put do gore u vazduh, tako iznad Londona i svih njegovih vrhova“.

Oblast oko osnove stuba, Monjument ulica, trenutno je pešačka zona i u shemi je za unapređenje koje je vredno 790.000 £.

Spomenik je bio zatvoren u julu 2007, zbog 4,5 miliona £ vrednog renoviranja, a projekat je ponovo otvoren u februaru 2009.

Samjuel Bordoli, britanski kompozitor, između 1. i 2. oktobra 2011. komponovao je Lajv mjuzik skalpčer, koji je predvideo posebno za spomenik, i on je izvođen 18 puta u toku nedelje. To je bio prvi put da se muzika čula unutar građevine i ona je uspešno transformisala Renov dizajn u veliki, odjekujući muzički isntrument.

Kao naučni instrument

Ren i Huk napravili su spomenik s namerom da ga koriste i za naučno istraživanje. Na spomeniku se nalazi centralno vratilo koje je trebalo da se koristi kao zenitski teleskop, za eskperimente sa gravitacijom i klatnom, za čije funkcionisanje je bila neophodna povezanost sa podzemnom laboratorijom za posmatranje. Vibracije od gustog saobraćaja na Fiš hilu učinile su da uslovi za eksperimente budu nemogući.

Preklopni poklopac u urni pokriva otvaranje na vratilu. Svi stepenici na vratilu tornja su visoki 6 inča, što im omogućuje da budu korišćeni za istraživanja barometrijskog pritiska.

Panoramski sistem kamera

Tokom renoviranja od 2007 — 2009. godine, panoramska kamera od 360 stepeni je instalirana na vrhu spomenika. Ažurira se svakog minuta i uključena je 24 sata dnevno, obezbeđuje podatke o vremenu, aktivnostima na zgradama, na zemlji i u Sitiju.

Panorama Londona slikana sa Spomenika

U fikciji

Pogled sa stepenica.

Čarls Dikens, u svom romanu “Martin Čezlvit”, objavljenom 1844. godine, opisuje spomenik ovako:

Ako bi dan bio vedar, ti si posmatrao sa vrhova kuća, kako se proteže daleko, dugački crni put, senka Spomenika; i kad se okrene na drugu stranu vioski original je blizu pored tebe, sa uzdignutim svim dlakama na na njegovoj zlatnoj glavi, kao da su ga dešavanja u gradu preplašila.

Spomenik ima značajno mesto u “The System of the Wounded”, trećoj knjizi Nil Stivensovog Baroknom ciklusa. Džordž, junak dečje knjige Čarlija Flečerova, bori se na vrhu Spomenika sa gavranom i ukrasom sa grotesknim likom.

Spomenik je ključno mesto u “The Bloodless Boy”, romanu Roberta Dž. Lojda. Robert Huk koji je dizajnirao Spomenik sa Kristoferom Renom, istražuje podlo ubistvo dečaka kome je izvađena sva krv, koji je pronađen na obali reke Flit. Hari Huat, pomoćnik Roberta Huka, gonjen je do vrha spomenika nakon što je svedočio o ubistvu.

Vidi još

• Istorija Londona

Literatura

• {{Cite book | ref = harv| last = Lloyd| first = Robert | date = |title=The Bloodless Boy | url = http://www.amazon.co.uk/The-Bloodless-Boy-Robert-Lloyd-ebook/dp/B00I9FTD0G | location = |publisher= |id=| }
• Dickens, Charles. Life and Adventures of Martin Chuzzlewit (PDF). Pristupljeno 21. 4. 2014. 
• On a Grander Scale: The Outstanding Career of Sir Christopher Wren (ISBN 978-0-00-710775-9 hardback, ISBN 978-0-00-710776-6 paperback)

Spoljašnje veze

• Cathedral Works Organisation Ltd Restoration Info
• Official Monument website
• City of London Monument
• The Monument panoramic camera system

• History of The Monument with some account of the great fire of London, which it commemorates (1921), Čarls Velš