Срећа (film iz 1965)
Sreća (franc. Le Bonheur) je francuski dramski film iz 1965. u režiji Anjes Varde.[1][2] Film je povezan sa francuskim novim talasom i osvojio je dve nagrade na 15. Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu, uključujući i Gran Pri žirija. Sreća predstavlja treći dugometražni Vardin film.
| Sreća | |
|---|---|
.jpg) Filmski poster | |
| Izvorni naslov | Le Bonheur |
| Žanr | drama |
| Tvorac | Anjes Varda |
| Režija | Anjes Varda |
| Scenario | Anjes Varda |
| Glavne uloge | Žan Klod Druo, Kler Druo |
| Muzika | Žan-Mišel Defaje |
| Montaža | Žanin Verno |
| Producentska kuća | Columbia |
| Godina | 1965. |
| Trajanje | 80 minuta |
| Zemlja | Francuska |
| Jezik | francuski |
| IMDb veza | |
Zaplet uredi
Fransoa, zgodan mladi stolar koji radi za svog strica, živi udobnim i srećnim životom u braku sa svojom lepom suprugom Terezom, krojačicom, sa kojom ima dvoje divne dece, Pjeroa i Žizu. Iako je pronašao obilje sreće u svom životu i neosporno voli svoju ženu i decu, Fransoa se zaljubljuje u Emili, privlačnu slobodnu ženu koja radi u pošti, koja ima svoj stan i veoma liči na Terezu.
Na izletu u šumi jednog vikenda, Tereza pita Fransoa zašto se čini tako posebno srećnim u poslednje vreme. Objašnjava da se sva njegova postojeća sreća sa njom i decom ni na koji način nije promenila, već je uvećana novom srećom koju je pronašao sa Emili. U početku je uznemirena zbog otkrića, ali onda to prihvata, govoreći da je njen svet njegova sreća. Stavljajući decu da spavaju pod drvetom, Tereza podstiče Fransoa da vodi ljubav sa njom. Nakon toga zaspi i, probudivši se, on vidi da Tereze nema. Očajnički je traži i pronalazi njeno telo koje su pecaroši izvukli iz jezera.
Nakon čarolije na selu, gde rođaci čuvaju decu, Fransoa se vraća na posao i traži Emili. Uskoro ona živi u njegovoj kući i brine o njemu i deci. Porodica je veoma srećna zajedno i voli da ide na izlete u šumu van grada. Ponovo je našao sreću u svom životu, neosporno voleći svoju novu ženu i decu.
Uloge uredi
- Žan-Klod Druo kao Fransoa
- Kler Druo kao Tereza
- Olivije Druo kao Pjero
- Sandrine Drou kao Žizu
- Mari-Frans Boje kao Emili Savinjak
- Marsel Fer-Berten
- Manon Lanklo
- Silvija Sorel
- Mark Ero
- Kristijan Rij
- Pol Vekijali kao Pol
Prijem uredi
U odavanju počasti Anjes Vardi 2019. godine, Šila Heti, AS Hamrah i Dženi Šamaret uvrstile su film Sreća među svoje omiljene Vardine filmove, a Šarmaret ga je navela kao svog omiljenog i opisala ga kao „kao ništa drugo do: horor filma umotanog u suncokrete; uznemirujuća feministička dijatrima koja je pevušila melodiju ljubavne balade. To je jedan od najstrašnijih filmova koje sam ikada gledala." Hamrah je nazvao film „Vardinim najšokantnijim filmom“, dodajući da je „duboko subverzivan i deluje kao horor film... Koliko filmova je zaista šokantno kao ovaj? Mislim da nema drugih“. Dok je Heti izjavila: „Nemam favorita, ali onaj o kome najčešće razmišljam je verovatno Sreća jer je imao tako razoran završetak. Možda je najjednostavniji u smislu pripovedanja, ali zaista radikalan – emocionalno radikalan, kad dođe kraj...Nemoguće je prestati sa razmišljanjem o ovom kraju i onome što on govori o ljubavi, životu, haosu i sudbini."
Reference uredi
- ^ Weiler, A. h (1966-05-24). „Screen: 'Le Bonheur' at the Fine Arts:A Moving but Immature Treatment of Love Agnes Varda Chooses a Renoir Background”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-07-10.
- ^ „Le Bonheur / Happiness de Agnès Varda (1964) - Unifrance”. en.unifrance.org. Pristupljeno 2023-07-10.