Srpska milicija (Habzburška monarhija)
Srpska milicija (latinski: Rascianica militia) je bila vojna formacija Habzburške monarhije tokom Velikog bečkog rata, sastavljena od Srba. Formirana je 1686. godine, a raspuštena je ubrzo nakon izbijanja ustanka Ferenca Rakocija 1704. godine.
Istorija uredi
Kao vojni i nacionalnooslobodilački izraz srpskog naroda u Velikom bečkom ratu stvorena je Srpska milicija. Badenski je 4. oktobra 1689. godine, po Leopoldovom uputstvu, izdao proglas o ustrojstvu Srpske milicije u jednu regimentu sastavljenu od 10 četa sa po 300 pešaka (ukupno 3000 ljudi) i dve čete konjanika (husara) sa po 200 ljudi. Za komandanta je određen Pavle Nestorović Dejak. Na čelo svake čete postavljen je po jedan vojvoda ili kapetan. Milicija je po sastavu bila srpska, jer u nju nisu primani Ugari. Pravo kažnjavanja prepušteno je Dejaku. Badenski je pre odlaska iz Srbije ostavio svega 5600 pešaka i 3200 konjanika, uključujući tu i redove Srpske milicije i Paflijevu regimentu hajduka. Pikolomini je u Nišu ostavio 5000 ljudi kao posadu, a sa dvostruko manjim snagama je krenuo ka Prokuplju koje je tada bilo veliki grad. Srpsko stanovništvo na Kosovu diglo se na ustanak i nanelo dukađinskom sandžakbegu Mahmud-paši Begoviću osetan poraz kod Peći. Pikolomini je posle Prokuplja zauzeo Skoplje čime je osvojena cela Srbija i Makedonija. General je nameravao da se sastane sa patrijarhom Arsenijem, ali je on već pobegao u Crnu Goru u strahu od turske osvete. Patrijarh se vratio u Peć, a odatle produžio za Prizren gde se sastao sa Pikolominijem. Savetovanje je prekinula smrt generala usled koje je propao pokušaj ćesarovaca da izbiju na Jadran. Hrišćani su desetak dana ranije poraženi kod Dragomana.
Austrijska vojska je posle ovog poraza prešla u defanzivu. Razlog treba tražiti u promenama koje su nastale u turskoj vojsci početkom novembra. Veliki vezir Redžep-paša udaljen je sa funkcije, a njegovo mesto zauzeo je Fazil Mustafa-paša iz porodice Ćuprilić koji je uspeo da u roku od nekoliko nedelja preuredi vojsku, finansije i upravu. Održano je vojno savetovanje u Jedrenu na kome je odlučeno da se osvoji Skoplje i napadne prokleti hajduk Karpoš koji je oko sebe okupio veliki broj ustanika. Bivši skopski martolos Karpoš dobio je od Leopolda kneževski klobug i carsku diplomu. Sa svojim ustanicima osvojio je nekoliko gradova i varoši od kojih je najznačajnije Kumanovo. Osvojio je i Kačanički klanac gde se okupilo nekoliko hiljada ustanika. Turci su zauzeli klanac pre nego što su stigla pojačanja (januar 1690). Karpoš se upustio u borbu sa znatno nadmoćnijim protivnikom. Odlučujuću ulogu u bici odigrali su Krimski Tatari. Karpoš je uspeo da se izvuče iz Kačanika. Holštajn, komandant nemačkih trupa, povukao se u Niš, a krimski kan je osvojio Skoplje. Karpoš je uhvaćen u Kumanovu i doveden u Skoplje, gde je nabijen na kolac. Ubrzo Turci zauzimaju i Prizren, a spaljuju Prištinu. Prvi znak za bežaniju dao je patrijarh Arsenije koji je na konju pobegao u Beograd. Tamo je pobegao i deo Pikolominijeve regimente i deo Srpske milicije.
Nakon pada Beograda 1690. godine, austrijske vlasti nastojale su da što veći broj Srba privuku na borbu protiv Turaka. Na skupštini u Budimu (1691) srpske starešine pristale su da ratuju za Austriju birajući Đorđa Brankovića za srpskog despota, zahtevajući da se on oslobodi zatočeništva i stavi na čelo srpskog naroda. Međutim, Leopold je potvrdio Jovana Monastirliju za podvojvodu. On se istakao u bici kod Slankamena 1691. godine u kome su Turci doživeli veliki poraz, a u kome je stradao i sam veliki vezir Ćuprilić. Sutradan, 21. avgusta 1691. godine, Leopold je objavio novu privilegiju kojom je potvrdio i proširio prvu privilegiju. Proširenje se odnosilo na pravo Arsenija da nasledi imanja onih Srba koji umru bez testamenta i na potvrdu da svi Srbi zavise u duhovnim i svetovnim stvarima od patrijarha. Po naređenju Dvorskog ratnog saveta, Srpska milicija podeljena je na kompanije čije su operacije 1691/2. godine bile usmerene na onemogućavanje plovidbe turskim brodovima Dunavom do Beograda. Srpska milicija igrala je značajnu ulogu sve do završetka rata. Rasformirana je tokom Rakocijevog ustanka.
Vidi još uredi
Izvori uredi
- Grupa autora, Istorija srpskog naroda 4/1, Beograd (1994), drugo izdanje