Srpski krivak
Srpski Krivak (poznat i kao osmak i staklarac) je starinska sorta belog kukuruza tipa tvrdunaca (Zea mays indurata). Koristi se pretežno za ljudsku ishranu. Biljka se dobro prilagođava oštrim brdsko-planinskim uslovima. Stabljika je slabo razvijena ali je otporna na sušu i ostale vremenske (ne)prilike. Na jednom struku obično rodi po jedan klip, a na plodnijoj i bolje obrađenoj zemlji po dva. Klip je dugačak do 30 cm i često je blago zakrivljen. Na klipu se obično nalazi osam nepravilnih redova, pa je u narodu poznat i kao „Osmak“. Krivak ili Osmak ima izuzetan ukus i zato se održao do današnjeg dana, uprkos brojnim hibridnim sortama koje su višestruko rodnije i ekonomičnije od njega.
Uzgoj uredi
U Srbiji, posebno u Dragačevskom kraju, Krivak se gaji odvajkada. Nekada je bio dominatna žitarica, a u poslednje vreme se uzgaja samo u ograničenim količinama. U ovom kraju svako domaćinstvo poseje po nekoliko redova Krivaka, da ima za proju. Krivak se, kao i ostale sorte kukuruza, bere u oktobru i to najčešće ručno. Ako se, prilikom berbe na njivi, klipovi lome zajedno sa šuškom, onda je neophodno da se, uveče, u dvorištu domaćina obavlja tzv. komišanje (odvajanje šuške od klipova). Nekada je komišanje predstavljalo izuzetan događaj u selu. Na njemu su se okupljali rođaci, prijatelji, komšije. Najveći i najlepši primerci, sa povrnutom i zapletenom šuškom, se kače ispod strehe, na južnoj strani kuće ili ambara, da bi se sačuvali za seme. I tako, svake godine, iz generacije u generaciju.
Sprema uredi
Okomišani klipovi krivaka se, obavezno, odvajaju od drugih sorti kukuruza i suše u posebnom delu ambara. Posle sušenja Krivak se kruni, najčešće ručno. Okrunjena zrna se sipaju u jutane džakove i nose u vodenicu na „hladno mlevenje“. Nekada je bilo mnogo vodenica širom Srbije i sve one su danonoćno radile.
Upotreba uredi
Koristi se za pripremu proje.